Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

od
Prosto mi je muka od ljudi koji se žale na monotoniju svog života, na jednoobraznost življenja, dosadu i sl.. Kod mene to nije tako: Ja sam okrenut teoriji da je svaki detalj u životu interesantan, da čoveku ne može biti dosadno ni kada gleda u zid. Ako ti mozak ima bilo kakvu funkciju, gde je tu mesto dosadi.

Toliko o unutrašnjem stand by-u, ali šta je sa realnim životom. Po meni ni on nikada nije dosadan. Možda jeste nekom Švajcarcu, ali ovde, nama, nije moguće.
Npr. Švajcarac krene na posao, sedne u kola, slobodan parking, parkira, pešaka ode do železničke stanice. Tačno u 7.00 h stiže voz, uredno ulazi u njega, za tačno 37 min., on je na poslu. Odradi osam sati, istim putem dodje kući, večera i legne da spava. Vikendom ide na izlet, ili pozorište. Tačnog datuma dobije platu, uredno plati režije, jednom godišnje ode na zimovanje i letovanje. Odradi radni vek, dobije adekvatnu penziju, ode na krstarenje, vidi svet, ode u dom, dobije medicinsku negu, kad mu postane teško od života i bolesti dobije lekarsku eutanaziju i ode na neko još dosadnije mesto. E to je dosada. Jedno te isto, komfor na uštrb akciji, komocija na račun akciji. I tako svaki dan, i tako svaki život. Dosadno!!!

A Srbin? Probudi se, pogleda kroz prozor, sneg zavejao, temperatura -16. Obuče se i krene, sa onom klasičnom nelagodom i osećajem da je nekim jučerašnjim postupkom izmalerisao sebi dan, siđe do automobila starog 20+, prekrsti se, uđe u njega stavi ključ, ne radi anlaser! ŠT, FK šta sad, gde ću kud ću, i onako se jedva probudio posle 22 sati rada i sat sna. Uzima auto od ostarelog oca, koji je star 30+ ali pali, i žuri ćelavim gumama na posao, gde ga šef dribla zbog zakašnjenja. U Srbiji znamo da ne postoje vremenske nepogode i vanredna stanja, Kod nas je svaka vremenska prilika normalna, pa makar i ćarlijao orkančić.
Odradi svojih 18 sati, s obzirom da je zakasnio, i uz mnogo očenaš krene putem kuće. Tamo ga dočekuju deca koja ga ne prepoznaju i nezadovoljna žena koja kune dan kada ga je upoznala. Ako ima snage opere noge, klopa i legne da spava, dok u pozadini džandži Farma sa televizije koju žena ne propušta jer nema šta drugo da radi. Tone u san sa strepnjom, i sa željom da se probudi u zemlji u kojoj je dosada dozvoljena. Plata mu legne sa verovatnoćom dobitka na lotou, ne zna kada će u penziju jer je promenjiva kategorija, osiguranje mu pokriva kijavicu i sve bolesti koje leči penicilin, i osuđen je na mudru starost, jer ništa ne puni čoveka mudrošću kao dug, napaćen život. Ako ima sreće neki naslednik nad njim izvrši lapot, (tradicionalno ubistvo, pogačom i maljem, u gladnoj godini) ako nema skonča u nekoj akciji ranojutarnje nabavke potrepština. I to je to.
I! Gde je tu dosada? NEMA JE. Konstantni adrenalinski koktel. I tako svaki dan, svaki život.

PS: Kažu da je kletva "Da Bogda živeo dosadnim životom" afirmativna, jer blagostanje i može dati monotoniju i dekadenciju kao svoj nus proizvod.

A za nas, ovde važi kletva, "Da Bogda živeo u interesantna vremena" i kao logičan zaključak sledi i činjenica da dosada nije kategorija koja je primenjiva na život koji mi živimo.

PSS: Kada već definitivno živimo životom koji ne odbrava dosadu, zašto ne odbijemo nametnutu akciju i uradimo scenario za svoju akcionu komediju, sami i na svoj račun. Naravno, po mogućstvu, sa happy end-om.Smile Pa kome opanci kome pneumatici....