Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

od
Ne znam da li ćemo nekada ići istom stranom ulice... ne znam da li ću dodirnuti ti dlanove, iako tvoja ruka sasvim bude blizu bila...Ali, znam da nikada više neću koristiti reči, kao sredstvo za umirivanje tvojih ličnih, malih hirova...Nikad neću više bezobzirno sebe dati... Ni na trenutak...I ako nikad nećemo biti na istoj strani ulice, ipak uspela si na trenutak, sasvim mahnito da se zagledas u sasvim tvoje, tog trenutka,tugom obojeno telo...Bezobzirni trenutak!Umislio sam ga? Možda...Kao i mnogi trenutci pre tebe. Što su se prelamali pod okriljem bledunjavih zora...Zbog kojih sam možda isto ovako sasvim iznutra, drhtao, kao ptica što su joj na tren oduzeli krila... Ne znam.Ne znam više ni da li volimo...Ili se samo se igramo, rečima, ponekim umišljenim, osornim... što na trenutak zabole...I podsete na srce. Ono isto zbog koga ću još danas ostati daleko na suprotnoj strani ulice, da te ne bih sreo! Već mi je sada muka. Zbog svih laži još neizgovorenih. Sećas se početka? Ili ga nije bilo? Da li sam ja isti, kao ja na početku, dok sam tako samouvereno, drsko, bezobrazno, plašljivo, sa nadom mislio da si posebna?Iako znam odgovor na ovo pitanje, neka sve ostane tajna... Samo mi je došlo da pišem, o rečima što ne razumem, o osećanjima što ne razumem... Moram ipak odati jednu tajnu... pogodilo me tačno gde nije trebalo... Gubim se u magli vlastitih snova, tonem i propadam... ćutim... nedodirljiv i stran...Ipak žudim za tobom. Do granice bola...Izgubljen sam u bojama neba, sve od žute pa do plave, kao duga, rastopljena u svemiru... Uza zid, pritiskaju me reči koje ne želim da čujem, pružaju mi ruke , ali ja svoje nikom neću dati...Nikad više...