Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

od
Otkucava ponoć... čujem tvoj glas. Čujem i kad zatvorim sva vrata, ugasim sve sveće i pokušam da prevarim snove. Treperi nešto i dalje u meni. Slomljeni zvuk, sa zvonika stare crkve.. Radujem se snovima... grlim ih umesto tvoga tela. Ljubim ih, umesto tvojih usana... Želim da još dugo traje... Znam,imamo iste snove... na drugoj strani sveta, tamo gde nema nikoga, gde ne postoje granice , ni ljudi, ni osude, ni prepreke... Ove noći ne bih trebao pisati... Jer sve što napišem, ne zvuči mi onako kako ustvari osećam...Ali, ti sve to znaš...moja osećanja ostala su tamo na nekoj udaljenoj hemisferi... Odbacujem prekrivač, telo oseća neku jezu neprospavane noći, moje misli se trude da uhvate ritam, da se vrate sa krova sveta, gde su ove noći bile... Ove noći ne postoji ništa... Ne postoje reči, znaci, ni slova...Ne postoje svetovi, ni izmišljeni, sladunjavi snovi...Ne postoje dobri andjeli,ni izmišljena moja srebrna zvezda. Ne postoji slana suza,ova što klizi po mojim obrazima lagano do usne,ne postoji ni usna, crvena od bola dok sam je grizao...Ako ne postoji ništa od mene,ni trag, ni reč, ni glas,možda ću te smeti u sebi zadržati celu ovu noć? Nećemo to znati, ni ti, ni ja...niko...Pustiću ovu noć, da besni u svome ludilu,da me umori i opet kao prvi put zavede...Ne mogu te napustiti... i ako nepostojiš... neću postojati ni ja...Ne postoje reči,ni slova,ni znaci,ni snovi.Samo ti u meni postojiš... Priznajem. Idem u susret... Iluzijama...Stvorenih od reči, što smo ih već izgovorili... Dok još nismo ni znali ko smo,ni šta smo... Možda, ih uspemo pretočiti u život...Možda? Ublažiti im oštre ivice straha... Privukla si me sasvim blizu sebi... Upila onim sićušnim porama i brazdama... Iluzija...Reči...Možeš mi ih reći.Dajem ti reč. Neću ih zaboraviti... I nek umire i ova noć, sasvim lagano, kao i mnoge noći do sada...tu na rubu gde postoji ljubav, stvorena iz naših napuklih snova... ljubav moja nek ostane ljubav koja ne traži, nego samo daje... Napisao sam ovoliko nepotrebnih reči... A,hteo sam ti samo reći... nedostaje mi toplina tvoga tela... I sviće zora...Ista zora, kao hiljade dosadašnjih... plava, u svojoj lepoti... ma , ja sam samo pesnik, koji svoje pesme po praznim, zaboravljenim stranicama piše.... slova su moja, treptaji samo, a let je granica gde samo neki od nas mogu stići...I zato, nije mi žao, jer nekad telo moje imalo je srce. Kucalo je... Noćas prodao sam ga, tim spodobama na pijaci života... Noćas pala je zavesa na istoj pozornici, po kojoj nekad igrali smo pogrešne uloge, sa dobrim scenarijem. Ipak odajem priznanje publici!Nadam se da su uživali u predstavi kao na lošoj, jeftinoj rasprodaji...Makar je neko uživao...