Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Samo čovek ima razlog, logiku, srećnu sposobnost da bude sposoban da shvati čar, lepotu, izuzetno zadovoljstvo, radost, strastveno ispunjenje koje pruža poljubac! Priroda na svoj način ljubi, ali ne poseduje mozak da bi mogla da iskoristi poljubac. To može samo čovek.

Poljubac pri plesu

Veoma prijatan način ljubljenja nalazimo kod “poljupca pri plesu”. I ovde je bliskost tela učesnika ta koja pojačava užitak. Šta bi još par ljubavnika mogao da traži, sem zamračenog podijuma za ples, nežnih, ritmičnih taktova valcera koje svira Vejn King, isprepletanih ruku, žudnih mladih tela koja se ljube po mnoštvu uzbuđujućih mesta, dok im se obrazi dodiruju u vatrenim, kao somot mekim potezima ? Naravno, u ovakvim situacijama etikecija neće dozvoliti paru da uživa u izuzetno prikladnom “poljupcu usnama”. Ovo se ipak može lako postići u privatnosti nečijeg stana, uz muziku sa radija. U stvari, “električni poljubac” se može idealno izvesti pod ovim okolnostima. Međutim, dok plešete na javnom mestu, jedini dozvoljeni poljupci biće oni skriveni, ukradeni uprkos budnom oku pratilje. Pod izgovorom da svojoj partnerki šapućete nežnosti, dozvolite svojim usnama da joj dodirnu uvo, obraz i bradu. Možda se na ovaj način može ukrasti i nekoliko skrivenih poljubaca u oko. Ove ukradene nežnosti bi trebalo da srećnom paru budu dovoljne do dolaska kući. Tada par, stimulisan prethodnim užitkom pri ovim poljupcima bez usana, može do mile volje da se upusti u sve varijacije koje su navedene, sve dok ne zadovolji svoja srca i usne. Pri tome će se, možda setiti stihova iz “Balade o venčanju” Ser Džona Saklinga, koji glase:

O, oni se iznenada jave i ustaju i plešu;
pa opet sednu, uzdišu i gledaju se;
pa opet plešu, i ljube se.



Poljubac iznenađenja

Najočaravajućiji način ljubljenja naziva se “poljupcem iznenađenja”. Ovo se izvodi kada jedan od partnera zaspi, recimo na sofi. Kada ga onaj drugi, pri ulasku u sobu, vidi kako spava trebalo bi da mu se prikrade na prstima. Onda bi, polako saginjući glavu, trebalo da spusti mek, paperjast poljubac, pravo na usne. Prvi poljubac bi trebalo da bude veoma lagan. Zatim intenzitet poljubaca treba povećavati sve dok se onaj koji spava ne probudi, a naravno i dalje od toga. Učinak ovakvog buđenja je skoro rajski za osobu koja spava. To je zato što, u sred sna, i to verovatno prijatnog, jer se odnosi na drugu polovinu para, ona na usnama nejasno oseća poljubac, nežan kao dodir leptirovih krila.Naravno, ona u svom dubokom snu zamišlja da je i to deo sna, što izaziva zaista prijatan osećaj. Onda ona postepeno, mada još spava, oseća da se poljupci nastavljaju. I prijatnost se nastavlja. Zatim ona, kako počinje da se budi, shvata da su poljupci i suviše stvarni za san, ali je sigurna da ipak sanja. I tako, njena sreća biva pomućena i obuzima je tuga zato što zna da voljenu osobu samo sanja, umesto da bude sa njom. Zamislite onda izuzetno zadovoljstvo kada, dok je obuzimaju takve nevesele misli, na usnama oseti stvarnost silnog, žudnog poljupca.Njeno srce divlje zatreperi. Njen puls poludi. Ona se pita da možda ne spava. Onda otvara oči. I onda nad sobom ugleda drago lice voljene osobe. I oseća čulni poljubac njenih usana na svojim. Zaista, ni jedno buđenje ne može pružiti više zadovoljstva!


Poljubac ’’štipkanja’’

Horacije, još jedan Rimljanin, čije su sklonosti ka ljubljenju ostale sačuvane vekovima zahvaljujući njegovoj ljubavnoj poeziji, takođe je nešto napisao o “poljupcu štipkanja” rekavši:

"Ili kad na tvojim usnama, okrutni, nežni dečače
njegovi zubi obeleže obesnu radost."

Vidite, dakle, da se i savršeno normalni ljudi, ako pesnike možemo nazvati normalnim ljudima, prepuštaju “poljupcu bola” i iz toga izvlače intenzivan užitak. Kazna, na kraju krajeva, može biti i više nego bolna. Na primer, u svojoj drugoj pesmi, pesnik kaže:

"A kada bi se ona drznula da usne svoje napući,
kao mnoge drske mlade gospođice,
ja bih sklopio ruke oko struka njenog
i kaznio je poljupcima."

Naravno, kod "poljupca štipkanja" onaj ko ljubi ne treba da razjapi usta kao lavlje čeljusti, niti da zarije kandže u nežnu put ljubljene. Smešno! Postupak je isti kao kod uobičajenih poljubaca, osim što usta ostavljate blago otvorenim umesto da ih zatvorite poljupcem, a onda, kao da ćete da zagrizete ukusnu poslasticu, nestašno štipnite potiljačni deo vrata, obraz ili usne. Dovoljno je samo štipnuti. A zadovoljstvo koje iz toga proizađe će, uveravam vas, više nego kompenzovati blagu nelagodnost ili bol.

Sada će među vama možda biti onih koji se pitaju zašto su potrebna izvrdavanja i zamene za ljubljenje. To je samo zato što je čovek životinja koja traga. Obično i uopšteno ga nikada ne zadovoljava, zato što to posle nekog vremena postaje veoma dosadno. Ovo ne znači da imam nameru da zaključim da je uobičajen “poljubac usnama" nešto svakodnevno. Apsolutno ne. "Poljubac usnama" je, kao što sam ranije pomenuo, piéce de la resistance, glavno jelo na “gozbi ljubavi”, kako ga je nazvao pesnik Ovidije. Zamislite, međutim, obrok sa sedam porcija filet mignon-a ili sedam porcija jastoga. Mekog filea bi vam preko glave bilo već posle treće porcije, zar ne? A posle druge porcije jastoga ne biste više mogli ni da ga pogledate u oči, pod uslovom da ih on ima. Vidite, dakle, da biste, kada biste uživali samo u poljupcu usnama,dosegli tačku kada bi on izgubio svu svoju ushićujuću draž.


Raznoliki poljupci su začin ljubavi

Varijacija “poljupca usnama” se može veoma lepo izvesti. Umesto da na jednom mestu priljubite usne, počnite od ugla njenih usta i trljajte svojim zatvorenim usnama po celim ustima. Varijacija ovakvog poljupca je, pak, da blago razdvojite svoje usne i da, sa vrhom jezika u žljebu koji razdvaja dve usne, protrljate svoje usne od jedne do druge strane.Naravno, dodatne varijacije na ovu poslednju varijaciju se odmah same nameću onome ko je iskusan u ljubljenju.

U stvari, ovakvoj osobi će pasti na pamet stotine drugih varijacija koje će zagolicati i uzburkati čula.

Jedna od takvih varijacija se sama nemeće. To tehnički baš i nije varijacija, već jednostavna izmena tehnike običnog “poljupca usnama”. Ovde se koristi princip “ odloženog dejstva”. Osnov ovog metoda je stara basna o lisici i grožđu koje je visilo nad njenom glavom i izlagalo je tantalovim mukama. Procedura je, jednostavno, sledeća: neposredno pre nego što spustite usne u poljubac, povucite glavu unazad. Neka vam usne budu spremne za poljubac, ali nemojte ljubiti. Ostanite u ovom položaju što je duže moguće dok se izazivački osmehujete devojci gledajući je u oči. Najzad, kada ni vi, ni ona ne budete više mogli da izdržite neizvesnost, polako, najsporije što možete,spustite usne i utisnite pečat ljubavi na žudne usne svoje voljene.Posle toga, tehnika ne nalaže ništa specifično. Ljubi se instiktivno, kao što se i voli.
U ovom momentu treba objasniti da usne nisu jedini deo usta koji treba da bude spojen pri ljubljenju. Svaki ljubavnik je proždrljiv. On želi sve što je deo njegove drage, baš sve. On ne želi da propusti ni jednu jedinu jotu “radosti sa milion zadovoljstava”, kako je to Kits nekada napisao. Zato pri ljubljenju treba da bude što više kontakata,ako je moguće telesnih.

Čvrsto se priljubite jedno uz drugo. Osetite topli dodir vaših tela. Budite tako blizu da osećate kako vam se grudi dižu i spuštaju. Stanite jedno uz drugo.

“Čvrsto se priljubite jedno uz drugo”

Isto ovo se prilikom ljubljenja odnosi i na usta. Ne plašite se da ljubite i drugim delovima tela, a ne samo usnama. Pošto vam usne neko vreme budu priljubljene, blago ih otvorite. Onda vrh jezika postavite tako da možete da osetite glatku površinu zuba one koju ljubite. Ovo će za nju biti signal da na sličan način odgovori. Ako je ona u potpunom skladu sa vama, ako je zaista vaš ljubavni partner, onda ćete primetiti da je i ona blago otvorila svoje usne i da će se, uskoro, njeni zubi rastvoriti. A onda bi trebalo da ona, ako je baš onakva kakva bi trebalo da bude, izbaci vrh svog jezika, tako da se susretne sa vrhom vašeg.

To će biti rajski spoj!

Vašim venama će umesto krvi poteći lava. Disaćete kratkim dahom. U vama će se probuditi moćan, neodoljiv talas emocija kakav niste iskusili nikada ranije. Ako ste muškarac, obgrlićete ramena svoje voljene i osetiti žmarce, koji vas navode da teško dišete. Ako ste žena i ako vas ljube, osetićete da vam kroz udove i čitavo telo prolazi čudna klonulost. Kroz vas će proći jeza. Ječaćete u divnom ljubavnom zanosu. I sasvim je verovatno da će vas uhvatiti nesvestica jer će se krv iz vaše glave razliti po čitavom telu. Stoga više nećete biti u stanju da razmišljate. Bićete u stanju samo da osećate, da osećate najizuzetnije od zadovoljstava koja vam je bilo suđeno da doživite.


Francuski poljubac

Međutim, nemojte se na ovome zaustaviti.

Naravno, vaš jezik je više nego sam njegov vrh. Ispitujte dalje. Idite dublje. Nežno milujte jezik jedno drugome. Radeći to, vi spajate svoje duše. Zato su ovaj poljubac Francuzi, za koje se kaže da su ga prvi usavršili, nazvali poljupcem “duše”. Francuzi su uvek bili ljudi slobodnog uma. I upravo zbog toga što su pre mnogo godina napustili puritanstvo, bili su u stanju da se usavrše u umetnosti ljubavi, a naročito u umetnosti ljubljenja.