Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Izvinite, a zašto je uvreda biti pička?
Otkud pički pežorativno značenje?

Naravno, svi se sećamo čuvenog objašnjenja iz "Variole vere" – "Pička je polni organ, pizda je karakterna osobina".

U praksi, stvari su nešto drugačije – obe reči su u podjednakoj upotrebi, s tim što "pička" sa svojim praskavim, sočnim afrikatom u sred srede, omogućava da eksplozivno i efektno iskažemo mišljenje o nekome. "Pizda" je nekako potuljena, razvučena, namenjena za obidu sa predumišljajem. U svakom slučaju, obe reči obeležavavaju pokvarenu, beskarakternu, nemoralnu, slabu, bednu osobu.

Pička u doslovnom značenju reči, međutim, uopšte ne odgovara ovom opisu. Bilo da terminom obuhvatimo ženske genitalije u celini, ili samo vaginu, radi se o izuzetno komplikovanoj strukturi jedinstvenih osobina – počevši od toga da je u stanju da pruži uzbuđenje i zadovoljstvo, od toga da je složenije građe od muškog genitalnog aparata (jer su mokraćni i genitalni kanal odvojeni, izvin'te me na biologiji), od neverovatne prilagodljivosti crvenom banu, preko toga što joj nije potrebno pevati operske arije i titrati da bi služila svrsi (za razliku od gorepomenutog bana), do neverovatne rastegljivosti i sposobnosti da kroz sebe propusti novorođenče od tri i kusur kila, i da se opet vrati na pređašnju veličinu.

Pička je čudo prirode i daleko je od slabe, jalove i neupotrebljive.

Mogli bismo da zaključimo da je metafora čovek:pička sasvim promašena, da se iza nje ne krije jedna zlobna, anahrona metonimija. Pička je, naime, supstitut za ženu, označava ženu; pička:žena.

Kada nekoga nazovemo pičkom, mi mu zapravo, pripisujemo ženske karakterne osobine. U patrijarhalnom društvu, žene ne valjaju. Žene su niža bića. Žene su zle, fizički i mentalno slabe, plačljive, pritvorne, pokvarene, prevrtljive, beskarakterne, podle, nemoralne, kukavice. Žene su označene kao lošiji deo čovečanstva. Ima li veće uvrede za pripadnika junačkog, ratničkog, hipermaskulinog patrijarhalnog plemena, nego li da ga nazovete ženom? U ruženje istog reda spadaju i reči poput -– sisa ili peder. Sve one asociraju na ženu, ili muškarca koji se ponaša kao žena, tj. nije u punom smislu dlakavi i mišićavi siledžija kromanjonskog tipa.

Jezik je živ i u stalnoj promeni, i stoga on oslikava duh društva i vremena. U nekim prilikama, može biti i disharmoničan ili nesinhronizovan sa razvojem društva, pa ipak, u najvećoj meri odgovara potrebama komunikacije, pa i stavovima jedne zajednice. Upotrebljavajući reč "pička" da nekoga ponizimo, mi jasno izražavamo opšti stav srpskog društva prema ženi kao čoveku nižeg reda, nepotpunom, nedovršenom, manje kvalitetnom čoveku. Eto nam u jeziku skrivene, suptilne i šarmantne mizoginije koju podstičemo nesvesni šta činimo. Zašto bi inače bilo uvredljivo uporediti muškarca sa ženom? Muškarci i žene su različiti: ne mogu i ne treba da budu isti, ali to ne znači da je jedan rod manje vredan od drugog.

Insistiranje na osvešćivanju upotrebe jezika, istina, može da bude iritantno – kao jezički purizam oslonjen na nacionalističke ideologije, ili rodno senzitivan jezik po kome sam npr. etnološkinja, autorka ovog teksta i borkinja za poštovanje pičke. Pa ipak, morali bismo da pazimo kako reči upotrebljavamo, i kakva značenja one nose. Misao utiče na jezik, ali postoji i povratni uticaj.

Naša lepa srbska jezika, što bi rekao NJKV, fala Bogu (je l' i vama palo na pamet – fala kurcu? Kurac: Bog) ima toliko sredstava, divno živopisnih, da nekoga uvredimo i ocrnimo, zašto ne bismo malo njih upotrebili umesto što se stalno hvatamo pičke? Zašto za onog ne kažemo da je gmaz, beda, gnjida, đubre, bubašvaba, skot, mrcina, moron, govedo, karakušljivko, džudža, vaška, krndelj, slina (dobro, slina ne može, zapljunuo Neša), smrad, idiot, zlotvor, sanđama, lelemud (nastaviti niz)?

Pičku ostavimo njenoj svrsi. Terajmo u lepu majčinu, recimo za devojku da je dobra pička (dobro, ovo baš i ne mora). Kažimo pička kad mislimo na genitalnu aparaturu.
Pravda za pičku!

Valjda je i pička neko mudo!