Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Vreme je....Mozes da molis,patis i places... ali ne vredi...U zivotu ponekad pristanes na neke stvari,nema kompromisa.Znas kako?Eto tako...Stisnes zube i progutas knedlu koja ti stoji u grlu,zatvoris oci i vratis suzu tamo odakle je posla,nasmejes se kao da ti se upravo desilo nesto lepo.Kao sto mi je jednom neko rekao,spakujes sve to u neke kutijice,zatvoris,zakljucas...i ostavis kljuc tamo gde ga ne mozes dohvatiti.A ako ti bas dodje zelja samo sacekaj da prodje.Pusti da napada prasina na te kutije,da jednostavno nemas volje da oduvas tu prasinu,jer bi se vratila tebi u lice i oci bi te pekle,a to ne zelis.Onda naucis da zivis sa tim,sa novim ljudima,na novom mestu... na nov nacin.Ucis sve iz pocetka.Da se smejes,radujes..Zivis sa uverenjem da je tako moralo da bude,da je to najbolje sto je moglo da se desi i cutis.Zauvjek cutis,jer zasto bi spominjala nesto cega vise nema?Proslost ne postoji.I tako prodju godine,uzivis se sa sopstvenom lazi,mozda ponovo zavolis ali nikad ne prebolis.Ostanu tako neke rane za ceo zivot da peku.Ali,neka....Sta je covek bez rana?Rane su dokaz da si bila ziva.Pa,i da zabole na promenu vremena,pretrpis.Pa i da ti nateraju suze na oci,isplaces se kad niko ne vidi.Al i to prodje,i mene je vec proslo,ne patim vise,ne placem vise.Sada je neko drugi razlog mog smeha,moje srece.Sada postoji On koji me usrecuje,koji mi ne dozvoljava da placem,da sam tuzna...Da,ponovo sam srecna,ponovo volim...A kutija?...Kutija sa prosloscu je bacena u reku...da plovi dok ne potone,gde niko nece moci da je nadje,jer kljuc od nje sam davno bacila.Iskreno i ne secam se gde.Tako je to u zivotu...