Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

od
Živim u braku bez seksa i to je grozno


Prvi put kada sam vodila ljubav sa svojim mužem bili smo u vezi oko tri nedelje. Sećam se prve večeri kada smo se skinuli jedno pred drugim. Zbacio je odeću sa sebe i našao se na meni a ja sam u sebi mislila „O ne, ovo neće uspeti.“ Njegovo telo me nije privlačilo. Navikla sam da budem sa zgodnim, mladim muškarcima sa mišićavim, izoblikovanim telima. U pogledu te stvari sam bila poput muškarca: bilo mi je potrebno zgodno telo. Na kraju smo vodili ljubav i bilo je samo „onako“. Bila sam razočarana – sve ostalo u vezi ovog muškarca je bilo tako divno. Bio je privlačan, sladak, zreo, samopouzdan, zabavan i činilo se da mu se sviđam. Bila je to prva prava stvar koju sam osetila dugo vremena. Samo sam želela da je seksualna hemija bila jača. Ali, rekla sam sebi da ne očajavam i da se seks uvek može popraviti uz vežbu i razgovor.

Nekoliko nedelja je prošlo i seks je postao malo uzbudljiviji. Defintivno smo žudeli jedno za drugim i bilo je zabavno biti sa njim, ali mu je nedostajala mehanika. Nije mi se sviđao redosled po kom radi stvari, nije mi se dopadao nedostatak obraćanja pažnje na određene delove tela, i nisu mi se dopadali njegovi pokreti. Ali, bila sam odlučna da ne brinem jer je sve ostalo u vezi sa nama bilo fantastično. Zaljubljivali smo se.

Od početka mi je bilo jasno da naša tela jednostavno nisu seksualno sinhronizovana. Ali onda sam, nekoliko meseci kasnije, počela da primećujem razlike i u našim libidima. Došli bismo kući pijani posle izlaska i ja bih poželela da krenem u zagrevanje i pre nego što uđemo u kuću. On bi se lako postideo i odgurnuo me u javnosti a onda, kada bismo stigli kući, on bi pre hteo da jede picu nego da jede mene, figurativno rečeno. To je bilo veoma frustrirajuće. Slično tome, vikendom ujutru kada bih ja poželela da prvo dotaknem njega, on ne bi mogao da izdrži da prvo ne dohvati telefon. To su sve bile ogromne crvene lampice, i iako sam znala da je to velika stvar, ja sam ih ignorisala. A onda, kada me je ubrzo zaprosio, rekla sam da. Kako sam mogla da kažem ne? Znala sam da postoje pitanja u vezi našeg seksualnog života na kojima treba da radimo, ali mislila sam da ću ga, ako ne prihvatim njegovu ponudu, zauvek izgubiti. Tako sam smislila da možemo da radimo na seksu dok smo vereni.

Tokom naše veridbe ja sam odlučila da budem proaktivna. Jedne noći sam se zaustavila tokom seksa i pitala ga da promenimo pozu. Počela sam da mu dajem instrukcije kako bih volela da se stvari odvijaju i to nije dobro prošlo. Uvređen, on je stao i okrenuo se. Izgubio je želju da nastavi. Znala sam da je osetljiv ali, Bože, da li je toliko osetljiv da ne mogu ni da razgovaram o seksu sa njim? Moj prethodni dečko je voleo bilo kakve instrukcije ili komentare. Za mene je bilo toliko prirodno i normalno da mogu da pričam o čemu god sam htela u vezi sa seksom. Ali sada sam učila da ne mogu, i nisam bila poražena. Okrenula sam mu leđa i plakala sam tiho, pitajući se u šta sam to sebe uvalila.

U tom trenutku sam znala da pravim ogromnu grešku i nisam verna onome što mi je važno. Ipak,već sledećeg dana sam nastavila sa ostatkom mog inače divnog vereničkog života.

Kako je vreme prolazilo, činjenica da smo seksualno nespojivi je postajala sve jasnija. Imali smo sve manje i manje užasnog seksa. Bili smo sveže vereni i zajedno samo godinu dana, trebalo je da to radimo stalno. Umesto toga, mi smo vodili ljubav dva puta mesečno. To je bio veliki problem i ja sam to znala.

A onda smo se venčali. Bio je to savršen dan, divan i romantičan. Te noći u našem hotelskom apartmanu smo imali najbolji seks i fizički najpovezaniju noć u našim životima, do današnjeg dana. On je bio neverovatan, seks je bio odličan, radili smo to nekoliko puta. Sve je bilo bez presedana. Bila sam uzbuđena – to je značilo da možemo da imamo dobar seks! Naš medeni mesec je takođe bio jako dobar. Seks nije bio toliko savršen kao prve bračne noći, ali bio je veoma čest i to me usrećilo. Moja radost je bila kratkog veka jer smo se posle svadbe i medenog meseca vratili znatno lošijem, ne tako čestom seksu.

Evo nas mnogo godina kasnije. Teška srca priznajem da moj muž i ja imamo seks manje od 10 puta godišnje, i tako je bilo svake godine od našeg venčanja. Ja sam ljuta, postiđena i tužna i uglavnom krivim sebe što to trpim. Sa druge strane, život mi skreće pažnju na druge stvari. Moja deca mi skreću pažnju na druge stvari. Tokom godina, trudnoća mi je skretala pažnju na druge stvari. Ali ne mogu da se otrgnem činjenici da sam sa života u kom sam imala seks 300 puta godišnje, spala na onaj sa 10, ako imam sreće.

Moj muž i ja smo o ovome naširoko pričali. Ja to uvek pomenem i on zna da je to problem. On za to krivi svoj nizak libido prouzrokovan našim drugim problemima. Ne oseća da ga razumem ili cenim, i to čini da ne oseća seksualno uzbuđenje prema meni. Ja sam vremenom shvatila njegovu poziciju ali još uvek smatram da bi seksualna želja muškarca trebalo da bude dovoljno jaka da može da prevaziđe trivijalne stvari poput stresa i prepirki.

Kada sam tražila bračne savetnike, naišla sam na članak o seksualnoj inkompatibilnosti kod parova. Pisalo je da su parovi koji imaju seks manje od 10 puta godišnje u „braku bez seksa“. Bila je to još jedna kap u mojoj već prepunoj bračnoj čaši.

Pričanje o seksu i mom nezadovoljstvu našim seksualnim životom nije lako. Moj muž ćuti, izbegava razgovore, menja temu, tako da to nikada nije produktivan razgovor. Često se osećam kao da sam odustala i da nema svrhe ni pokušavati. Sada gledam divne muškarce na televiziji i fantaziram. Imam svog malog elektronskog prijatelja koji me zadovoljava na nedeljoj bazi. Svaki put kada doživim elektronski izazvan orgazam kažem sebi da moram da nađem novog ljubavnika. Ne mogu da živim život bez seksa. I potreban mi je stari dobar seks koji podrazumeva pipanje po celom telu. Žudim za njim, to je deo onoga što ja jesam. Prelazila sam preko toga zadnjih sedam godina i ne znam koliko još mogu sa tim da se borim. Nisam spremna da odem i varam partnera, ali stalno razmišljam o tome.

Ako moj muž i ja ikada raskinemo, to će biti zbog naših seksualnih razlika. Mislim da ću jednog dana samo dotaći dno i jednostavno mu reći da moram da imam seks sa drugim ljudima.

Ne želim da vodim taj razgovor. Imali smo momente ljubavi i uživanja u fizičkim iskustvima i ja hoću da se vratim tome. Moj muž je divan suprug i otac, pravi porodični čovek i mi delimo mnoga interesovanja. Ali tako sam ljuta i ozlojađena što me moj muž ne pipa i ne želi da provodi više vremena vodeći ljubav. U 2014.godini želim da se oslobodim tog besa. Želim da krenem iz početka i da budem ljubazna, nežna i otvorena. Želim da pokušam da negujem partnera kako on želi i vidim da li mu to pruža dovoljan nivo sigurnosti koji mu je potreban da se seksualno otvori i bude fizički intimniji. Pokušaću.