Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

od
Bez ikakve sumnje, čokolada predstavlja najomiljeniji slatkiš u čijem prefinjenom ukusu uživaju ljudi iz svih strana sveta, mladi i stari, mršavi i debeli. Baš zbog tog jedinstvenog ukusa ona se smatra božanskom hranom, omiljenom poslasticom ne samo među ljudima, nego i među bogovima.

Ali nije samo ukus ono što čokoladu čini posebnom. Njena lekovita svojstva i hranljivost nisu nimalo zanemarljivi. Pre svega, ona deluje tako što podiže raspoloženje kod konzumenata, te se zato preporučuje u borbi protiv depresije. U čokoladi je sadržano preko 300 poznatih materija. Između ostalog, u njenom sastavu ima i nekoliko tzv. stimulanasa. Kofeina, najpoznatiji stimulans, sadržan je u manjim količinama. Čokolada takođe sadrži i teobromin, koga ima u odnosu na kofein ima znatno više. Mnogi nutricionisti i lekari tvrde da je upravo kombinacija ove dve supstance odgovorna za činjenicu da čokolada poboljšava rasploženje. U ovom slatkišu je pronađen i feniletilamin, izrazito jak stimulans, sličnog dejstva kao amfetamin. Sve ove supstance podstiču veću aktivnost neurotransmitera (hemikalija u mozgu) i to u delu mozga koji je odgovoran za pažnju i budnost.
Obzirom da je jedan od najboljih izvora bakra i da u njenom sastavu ima antioksidanasa u izobilju, čokolada je svojevrstan čuvar ljudskog srca i krvnih sudova. Flavonoidi iz kakaoa koji su najviše zaslužni za specifičan ukus čokolade takođe su jako korisni za krvotok čoveka.

Sastav

Dva osnovna sastojka čokolade su kakao puter – masnoća koja se dobija iz mahuna kakaoa i koja uopšte nema čokoladni ukus, i tečni kakao koji čokoladi daje prepoznatljiv intenzivan gorkast ukus i tamnu boju. Zbog kakao putera čokolada ima čvrstoću koja se zadržava na sobnoj temperaturi. Puter od kakaoa predstavlja jednu od najstabilnijih vrsta masnoća i osim za spravljanje čokolade, koristi se za izradu glatkih tekstura raznovrsnih poslastica. Takođe, primenjuje se i za spravljanje kozmetičkih preparata i sapuna.

Vrste čokolade

Čokolada može biti crna, mlečna ili bela.
Crna čokolada je čest sastojak mnogih torti i drugih poslastica spremljenih u domaćoj kuhinji, pa je postalo uobičajeno da je nazivaju čokoladom za kuvanje. U njenom sastavu ima najviše tečnog kakaoa, najčešće preko 40%, mada ima i onih vrsta koje sadrže i više od 70, pa čak i do 85% kakaoa i to su nutritivno najbogatije vrste čokolade. 100 gr crne čokolade prosečno sadrži 27 grama masti. Crna čokolada je bogat izvor minerala i vitamina.

Mlečna čokolada, kao što joj i naziv kaže sadrži mleko, tj. suvu mlečno materiju i to prosečno 12%, dok prosečna količina kakaoa iznosi 10%. Ima veću količinu šećera u odnosu na crnu čokoladu i masnija je od nje, zato njeno konzumiranje treba da bude umereno.

Bela čokolada je najmanje kvalitetna. Pravi se od kakao putera (najanje 20 gr. na 100 gr čokolade), ali je njen dominatni sastojak šećer (više od 50%). Za poboljšanu aromu najčešće se koristi vanila. Zbog previše masti i šećera u njenom sastavu, belu čokoladu treba maksimalno izbegavati.

3 zanimljivosti o kakaou i čokoladi

- Slavni astečki kralj Montezuma II ispijao je svakog dana po više desetina zlatnih pehara tople čokolade sa vanilom i ljutim papričicama.

- Kakao je u iz Amerike dospeo u Evropu zahvaljujući Kristiforu Kolumbu, koji ga je na stari kontinent doneo 1502. godine.

- Stanovnici pojedinih područja Centralne Amerike koristili su u 19. veku seme kakaoa kao sredstvo plaćanja, alternativu za novac.