Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

od
Kuda da krenem? Kome? Cemu?
Nema vise nesrecnika koji bi za sebe, svoju srecu ucinili sve, odrekli se svega, krenuli u neizvesno, neodredjeno...niko vise ne zeli da ide tim putem srca svoga i sudbine svoje...Svi se krecu nekim pravim, laksim, sigurnim, odredjenim putevima...Lako je ici utabanim stazama, gradjenim od postenog covecanstva, sto postoje i postojace do njegovog nastanka, sa ove male, plavo-zelene planete, izgubljene u beskrajnim prostranstvima jednog crnog, ispraznog, jezovito hladnog kosmosa...
Tesko je ici onim drugim, prawiti korake pri kojima svaki deo sopstvenog tela zadrhti od uzbudjenja, straha, jer ne zna sta ga u sledecem momentu ocekuje... Korake posle kojih covek ne zna da li ce stici do vrha ili do dna, do trenutog uspeha ili konacne propasti...Niko obican ne zeli da se krece neispitanim, zagonetnim, mozda pogresnim, mozda pravim putevima, kojima se zapucuju samo hrabri ili ludi...
Ja mislim da covek po rodjenju, pored zivota dobija i zelju da vecito traga za srecom...I celog zivota je trazi u raznim ljudima, delima, pojmovima, stvarima, ali je ne nalazi!!! Samo zato sto ona ustvari zivi u njemu, a on nije svestan...Covek valja da pronikne u taj deo svoje licnosti u kome sreca zivi i postoji, i samo tako ce ona postati deo njegovog zivota...
Svako je manje ili vise ubedjen da je rodjen pod nekom pogresnom zvezdom, da je vecno prati sreca, neuspeh...Retko ko zna da cak i na izgled lose stvari nam se desavaju zbog neceg dobrog, da bi nas usmerile na nesto pravo...Samo u trenucima kada napravimo takav korak, ako razmislimo i preispitamo zasto se nesto tako desilo, a ne onako kako smo zeleli, shvaticemo da se to dogodilo da se ne bi prepustili trenucima prolazne lazne srece, da bi smo posle toga iskoristili mnogo vise razuma, snage i truda i dosli do veceg dobitka koji ce nas potpuno ispuniti osecanjem zadovoljstva, cak i srece...Ne trenutne, vec trajne, vecne srece, sto kao deo naseg bica u takvim trenucima dolazi do maksimalnog izrazaja, dominira nad ostalim delovima nase licnosti...Ona ne zeli da ucestvuje ni u cemu sto je lako, povrsno, prolazno...Ona svoje lice pokazuje samo onda kada s verom u nju i sebe uradimo nesto sto je nje vredno...Ako je tako ne sagledamo i prihvatimo, mozemo do kraja zivota da sanjamo kako cemo je susresti, na nekom cosku, iza nekog drveta ili zida, tamo ili ovde, ali to se nikada nece desiti...Ali zasto je to tako??? Zato sto ne mozemo da se susretnemo sa necim sto je deo nas samix, sto ide tamo gde i mi!!!