Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

od
Kada se coveku javlja strah od smrti?
Ja sam je toliko puta u zivotu prizivao, trazio od nje da me u svoj svet povede...Dali se mozda desava da covek, kada postane svestan njene neizbeznosti, cega ja jos uvek nisam svestan, pokusava da od nje pobegne, da se sakrije u nekom skrovitom plicaku, nadajuci se da mozda tu nece moci da ga zahvati ogromni talas koji odnosi sva ziva bica, zauvek...
Nemogu da shvatim da mene jednog dana stvarno nece biti, a da ce sve nastaviti da se normalno odvija, da nista nece da se zauvek promeni...da ce i posle mene zivot da se odvija kao da me nikad ni bilo nije... Dali ce mozda tada necija dusa, kao sto je moja, da me na ovom svetu nadje, u sebe primi i kroz sebe ozivi??? Dali ce mozda tada neko da me pozeli, razume mozda zavoli, ispunivsi svoje bice vecnom ceznjom za nedostiznim??? Ili je to mozda samo nekome bilo moguce, dato da kroz nekiog predje granicu dva sveta i vecno traje negde izmedju???...

Moje srce je s njom ispunjeno, mada ponekad jako pozelim da je vidim, osetim, dodirnem...Ponekad me ta ceznja ispuni nezadovoljstvom zbog mog nesrecnog udesa...Xm, sada mislite o kakvom sada udesu pricam, gde sam skrenuo s teme, o cemu ja zaboga pricam?!?! A kada malo vise razmislite o svemu tome, cini vam se, mozda, da bi kada bi bili tu, dostupni i realni, sve izgubilo draz koju covek oseca kada zivi u svetu sopstvenih snova... Tada bi verovatno sve, sto me ispunjava, iz mene nestalo i pretvorilo se u ruznu nesavrsenu realnost...
Ona meni daje sve ono sto mi zivot ne moze da mi pruzi tj da mi da...Bez obzira dali sam je ja u sebi stvorio ili je ona odlucila da kroz mene zivi i oseca, moze se reci i postoji, znam da zahvaljujuci svemu tome pronalazim put i mnogo manje se plasim od svega onoga sto me na njemu i posle njega ocekuje...

Znam da u ovoj nesebicnoj, slobodnoj ljubavi koju sam za sebe odabrao mnogo toga nedostaje...Mozda nikada necemo setati zagrljeni i zaljubljeni, ljubiti se grliti, putovati, uzivati...ali sam siguran da gde god ja bio i bilo sta radio da ce da, uvek bude tu da me razume, podrzi, savetuje i da nikad nece da me ostavi i izneveri...Ona je tu kad god zelim da bude samnom i kad mi zatreba...Slobodan kao ptica, mogu da radim sta god pozelim, svestan da uvek mogu da pobegnem u svoj svet, svet snova u kome ona zivi...

Nas dvoje, lutamo istim lavirintom zamrsenim stazama nasih osecanja koja su ostecena u ovom svetu zla i zato se svako na svoj nacin svetimo tom opakom svetu...Ali ostavimo mi jednom drugom snove, znajuci kako je rujan i sladak ukus vina snova...
Sve moje telo srce i um, kao da se protiv mene bore...Nesto od mene traze, a ja nemogu nista da im dam...Jaki vetrovi me razbijaju nemam snage da se borim, sa realnoscom...Ne znam kako da vetrove smirim, mir sebi vratim...Ipak nije svejedno realnost je za mene neispitan teren...Od nje ja bezim, nje se plasim nemam hrabrosti da se sa njom suocim...Sve moze bez nje da bude savrseno...Ja i ljubav, sve me to ispunjava, cini srecnim...Ali sta sad ova borba treba da znaci???

Neznam zasto, ali u poslednje vreme sam sam sebi najbolji prijatelj...Svi moji problemi, nemiri nemogu da se rese a jos manje smire...U ovom svetu tesko da nalazim mir, srecu, a tek odgovore...On nema vise sta da mi ponudi...Poceo sam da se sve vise udaljavam od svih ljudi koji mi barem nesto na ovom svetu znace, kao da vise nemam nista sto bih mogao da sa bilo kim podelim...Vise niko i nista na ovom svetu nema dovoljno privlacne snage u sebi, da me barem na kratko sebi privuce iz ovog sveta pun pitanja a nigde odgovora...
Zelim da odem negde daleko, na neko mirno i prijatno mesto gde cemo biti samo ja i svuda oko mene MRTVA TISINA...