Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Dragi forumaši,

Nisam se zbog foruma ovde pojavio, međutim, vas nekoliko, ste me privukli jednom dobrom atmosferom.
Davio sam vas.
Ko vas šiša, sami ste se primali, sve zajedno samnom.
I beskonačno sam se zabavio.

Ovde je Nenkica dotakla poprilično ozbiljnu temu. Nikada nećemo nači odgovor koji će sve zadovoljiti.

Zeljana, mlekarice, ili kako već:
Nije pitanje u udaji ili ne. Kada naiđeš na onog đuvegiju koji te čini potpunom, znaćeš.
Devojko, ne gubi nadu u muški rod, nađe se i među nama neki koji vredi. Moraš doduše poljubiti dosta žaba, kako bi našla princa. A princ je već prošao pored tebe, nekoliko puta, ali si ga odbila, pošto ima klempave uši.
Ili prćast nos.
Ili neku drugu, "nepodnošljivu" falinku.

Po pitanju poverenja u muški rod, braka i varanja, ne mogu nikoga da ubeđujem u nešto što ni sam ne znam.

A evo mog pogleda.

Sa istom sam ženom prethodnih dvanaest godina, u braku nešto više od polovine tog vremena. Napisao sam već šta prema njoj osećam i to stoji.
Neću ulaziti u specifičnosti naše veze, ali da kažemo da nas je, u nekom trenutku, majka priroda baš zajebala.
Kao i svaki omnipotentni balkanac, naravno da sam sebe smatrao u najmanju ruku ravnom gospodinu Bondu, (i to Šon Koneriju, a ne ovim ostalim pederčićima) te sam odlučio da se frontalno bijem sa svim aždajama koje se mogu pojaviti.

Što je osnova greške.
Neka mračna zver raste i čeka me iza ćoška već dugo vremena, a ja sam se taman pravio lud da je ne primećujem. U nekom tranutku, kada je iskočila i rekla: "BU!", verovatno je onaj ostatak moralnosti prema samom sebi, odlučio da se ostatak mene makar pravi iznenađenim.

Kada ti aždaja prilazi, to čini sa čela, i treba se baš dobro zavaravati kako je ne bi video. I tukao sam se sa istom.

Podsetnik na pobede u mnogim bitkama sa svojim nagonom, stalno nosim oko pasa.
I počelo je opasno da se talasa.

Sada, poenta i jeste u borbi, SA MEROM! U ove dve reči možda stoji cela moja pamet stečena u zadnjoj deceniji.
Treba naučiti živeti sa nečim, sa čim živeti valja znati.
Kome ova rečenica nije odmah jasna, neće ni biti.
Nikada.

Pre četiri godine prelomio sam šta mi je činiti.
Pre tri godine, našao sam ženu u, ugrubo, sličnom problemu, sa kojom je veza trajala kratko, tri-četiri meseca.
Na vazduhu udahnutom u ta tri-četiri meseca, živeo sam do sada.
Ja sam bio srećniji,
moja žena je pevušila,
dotična gospođa je bila zadovoljnija,
a, vala, kako čujem i njen muž.

Da se razumemo,
Kurac je veoma tupava alatka, služi samo za par stvari, I KURAC NE MOŽE DA REŠI AMA BAŠ NIKAKAV ŽIVOTNI PROBLEM!!!

Ali, ono što isti zaista dobro radi, kada mu se stave vlažne obloge, je da lepi OVOLIIIKI flaster na ego.
Dobiješ samopouzdanje.
Uzmeš svoj mač,
i...
Gde su bre, dođavola te aždaje!!!

Da,
U ovih mesec i pet dana preko, ovaj vetar na internetu mi je ponekad zavrljačio po koju grudvu u lice, ali i par interensantnih osoba koje bi vredelo znati.

I nju.

Mnogo toga još ne znam, proveli smo nešto vremena zajedno, i jako mi je pitka.
Dopada mi se čak i više nego što sam to planirao. Iako je svako planiranje na stranu ljubavi unapred propalo.
Vatra se kontrolisati ne da.
A ona, ona ima lekovito prisustvo.

Znam da ću ga mrzeti iz dubine svoje sitne kapitalističke duše, ali i njoj želim da ubrzo priđe svom mužu, koji ju je zaboravio, i iščaši mu mozak od pičke.
Čisto da poveća broj srećnih na ovom svetu.

Da li je ovo što radim destruktivno, ili konstruktivno. Ja želim da mislim; ovo drugo.
Ali daleko od toga da mogu da vas ubeđujem.

Pre nego što odem, voleo bih da napišem par redova o tome zašto mislim da je jedna doza laži i nazovimo, licemerja, neophodna, i dobra.
Ali to je tema za drugu priču.

Neću ga mnogo posećivati, ali bih voleo da ovaj profil ostane. Tu u tom blogu je zapisan jedan dnevnik u vremenskoj liniji od ovih mesec dana. Neko će možda razumeti šta se dešavalo.

Vreme je da se ide...