Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

od
Ovo predanje koje sam poodavno cuo od jednog starog seljaka, u poslednje vreme sve vise prepricavam
svojim poznanicima,pa resih i vama da ga prenesem, ko zna mozda nekome i posluzi za nauk!
Pocetkom XIX veka, pre bune na dahije iliti prvog srpskog ustanka, kroz neko selo, negde u porobljenoj
Srbiji, jahao je svoga ata neki aga i mrko gledao mucnu raju, birao je kucu u koju ce svratiti da se najede i
stogod uzme.Bio je veoma preke naravi i ko mu se nije poklonio, pozdravio ili lose ugostio,sekao je sabljom.
U susret mu je dolazila starica pogrbljena pod teretom suvoga granja koje je nalomila u sumi za ogrev,te jadna
tako pogrbljena ne primeti agu na konju i umalo se ne sudari sa njim. Aga je udari korbacem i srdito siknu
na nju, kao guja ljuta, kuda gledas kaurko viknu on te je jos jedan put udari bicem,zar ti ne znas kako se
pozdravlja tvoj gospodar i vladar,ciknu on.Starica, vec naviknuta na kojekakve turske zulume pogleda ga i
tiho prozbori: da si ti meni ziv ago, i da jos dugo pozivis.Aga zastade iznenadjen, sjaha sa konja i pridje starici
te joj se unese u lice i priupita, a sto to ti mene blagosiljas kad ja tebe bicem udaram? Starica se pridize,
pogleda agu pravo u oci te prozbori, slusaj me ago, znala sam ja tvojega djeda,veliki vezir bese u nasoj nahiji ,
i veliki zulumcar,znala sam tvojega oca subasu nase nahije, jos je veci zlotvor bio,ljude je za sitnicu na kolac
nabijao....zato ago da si ti nama ziv i zdrav, i ti sina imas koliko znam.........
Tigar.