Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

.
EPIZODA PRVA: JEBEŠ ZEMLJU KOJA BOSNE NEMA!



(2011. je godina. Mlada, rasna, perspektivna Zagrepčanka Sanjiška uz pomoć superseksi tete s mačićem upoznaje ljubav svog života, Zmaja Od Bosne. Sve štima dok frajer ne progovori...)



ZMAJ OD BOSNE: Đe si, mala, 'oš hadžijski ćevap?

SANJA (izulo je): KAAAAAAAAAAJ?

ZMAJ OD BOSNE: Rek'o sam 'oš ćevap, sunce ti jebem gluvo. I nemoj da sjediš na betonu, pre'ladit ćeš se. Nego, evo ti kesica, bona, moja ti tetka sprem'la ćevape pa ti to kasnije razjebi. A sad, đe tu ima kafa da se pije?



(Sanjiška je u nevjerici. Kaj ovo, kaj ono da fakat ovo da fakat ono, nemreš mi tak pričat kuiš, e... Uspaničena zove superseksi tetu...)



SANJA: Daj, si ti luda, jebo te? Si ti skužila kak' on priča? Da te jebo Bosanac i ćevapi! Nemrem ja ovo, stara...

SEKSI TETA: Sanjiška, previše informacija. Udahni- izdahni. Ok. Sad ispočetka.

SANJA: Rekla sam ti da te jebo Bosanac, fakat, fakat, fakat, ziher, purger, jebo te!

SEKSI TETA: Dobro, čovjek je iz Bosne! Pa što onda? Zaboga, tako ljudi tamo razgovaraju i imaju karakterističan naglasak. Jebem mu, Sanjiška, i sama znaš da je Bosna dugo bila pod Turcima, dakle, rječnik im je pun turcizama. Uostalom, gledala si Šeherezadu, nemoj sad zajebavat'! Nemoj prenagliti, dobar je tip... I gdje je on uopće?

SANJA (iznervirano) : Kaj di je? KAJ DI JE?!?!?? Kak' da ja to znam? Izjavio je da mu se pije kofi, ono, ja ga odvedem u birc i on meni da sve pet, ovo, ono, al' ide on u ćedifu il' tak nekaj (jebo te, di je to?) i sad tu brijem sama, ne znam kaj da mislim. LuĐAK, stara.

SEKSI TETA: To ti je wc, vratit će se. I ćenifa, ne ćedifa.

SANJA (zbunjeno): ĆENIII...Kaaaj? Ok, nevermind, vidim ga, doLAzi.



(Sanjiška poklapa, Zmaj Od Bosne se vratio.)



ZMAJ OD BOSNE: Je l', ima l' ovdje fildžana?

SANJA: Koga?

ZMAJ OD BOSNE: Fildžana, ženo! 'Oš ti popit' malo rakije da ozdraviš? Pogluva si 'vako.



(Sanjiška i dalje ne kuži, ali pravi se blesava. Ipak, zgodan je frajer, jebeš to kako priča, reći će mu da zna jebenog Philla Džana, valjda mu je to neki frend koji tu izlazi.)



SANJA: Aaaaaaaa Phill DŽAN, misliš? A ooon!!! Hahahaha, kak sam glupa... Ma sorry, zabrijala sam neš, kak' ga ne bi znala, izLazi on u birc blizu moje zgrade, ali brijem da ga ne bumo vidli danas. Ne voli centar.



(*fildžan = karakteristična mala šalica iz koje se pije kava)



ZMAJ OD BOSNE: A Bog te ubio, jes' ti sigurna da nećeš rakije? Odveo bi te ja doktor'ma, ženo, al' kaže moj jaran iz Amerke da to puno košta. Mislim, nemoj ništa zamjerit' , pravo si dobra. Ma dobra u pičku materinu, šteta što si gluva, jadna ti majka.

SANJA (u sebi): Je l' to on meni upravo rekao da sam gluha?!?!?



(Sanjiška se smješka. Ne zna što bi. Neugodno joj je.)



ZMAJ OD BOSNE(viče): KONOBAAAAAAAAAAR!!

KONOBAR: Izvolite, gospodine.

ZMAJ OD BOSNE: Jarane moj, deder ti men' donesi dva deci kisele i kafu s mlijekom, a ovoj turi malo rakije.

KONOBAR: Nemamo više rakije.

ZMAJ OD BOSNE (iznenađeno): Kako nemate, jebo ga ja?

KONOBAR: Pa lijepo, gospodine. Popilo se.

ZMAJ OD BOSNE (ogorčeno): PU, jebo te, da sam znao, ponio bi od babe, još bi joj i priglavke spakirala. (Obraća se konobaru...) Vidiš ovu, pogluva je, a još i sjedi na 'ladnom, nek' se bar utopli. Ha, jebi ga, ništa onda od toga, daj joj šta 'oće.

KONOBAR: Recite, gospođice!

SANJA: Ja ću Bloody Mary.

ZMAJ OD BOSNE (popizdio): Nećeš, boga mu!! Koji blodi, blodi, majke ti. Daj joj kafu il' čaj neki, onaj fini voćni iz ljubičaste kesice, šećera i kašikicu malu. Kurac blodi.

SANJA(u sebi): Ovaj je lud.

ZMAJ OD BOSNE: Znaš ti, mala moja, 'ko pije blodi?

SANJA: Tko?

ZMAJ OD BOSNE: Ne znam, brate, al' moja hadžinica neće. Pričaj, bona, po naški, svoji smo.

KONOBAR: Dakle, dvije kave s mlijekom.

ZMAJ OD BOSNE (popizdio): Jok, bolan, kurac i trokurac donesi!! Pa jašta da kafe kad Sarajevsko sto posto nemaš, znači moram govna pit'. Tjoooooj,jade jadni, ne znaš ti šta je kafa prava. Nego, (obraća se Sanji) znaš li ti pitu razvaljat'?

SANJA: KAJ da radim s pitom?

ZMAJ OD BOSNE (objašnjava u nevjerici): Razvaljaš je oklagijom!

SANJA: Kaj je to?

ZMAJ OD BOSNE (čudi se): Ne znaš šta je oklagija?

SANJA: Ne.

ZMAJ OD BOSNE: Moja žena mora znat' pitu napravit'.

(Zastane.) U, čekaj malo, izjeba me ova muzika. (Okreće se konobaru za šankom.) Kooonobaaaaaaaar!! Kak'e su ovo pizdarije šta deru?

KONOBAR (smireno): Oasis, gospodine.

ZMAJ OD BOSNE: Ima l' ovdje sevdaha?

KONOBAR: Nema, gospodine.

ZMAJ OD BOSNE: Nis' čuo za Himzu Polovinu, jadna li ti majka?

KONOBAR: Nisam, gospodine.

ZMAJ OD BOSNE: A jade jadni i gospodine, moja je baba s njegovom čičke po polju skupljala. Himzo car, ima muzej svoj na Baščaršiji, 'volki (pokazuje rukama), a ti ne znaš 'ko je.

KONOBAR: Ne znam, gospodine.

ZMAJ OD BOSNE: Pa dobro, znaš li barem 'ko je Halid Bešlić?

KONOBAR: Čuo sam za njega, ali ne slušam ga.

ZMAJ OD BOSNE (ogorčeno): Ne znaš ti šta valja, jarane moj. Nego, ima l' barem šargije ovdje?

KONOBAR (začuđeno): Čega?!??!?

ZMAJ OD BOSNE (popizdio): ŠARGIJE, brate!

KONOBAR: Ne znam što je to.

ZMAJ OD BOSNE: Pu, jebo te, aj nosi mi se s očiju!!!

(Obraća se Sanji) Šta smo ono pričali?

SANJA (prisjeća se): Spomenuo si neku oklagiju.

ZMAJ OD BOSNE: A ja, ja, ja... Jeste vala, oklagija. Znači, ne znaš?

SANJA: Ne.

ZMAJ OD BOSNE: Znaš li ti barem šta je kita, bona?

SANJA (smije se): Hihihihihi... To znam.

ZMAJ OD BOSNE: Jašta. Pa eto, to ti je onda k'o kita, samo drveno i dulje. Doduše, od moje nije puno dulje jer ja sam zmaj. (Naginje se prema Sanji i šapće joj...) Nije da se falim, al' kad ja lupim kitom o banderu, sedam sela u mraku večera.

SANJA: Hihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihiihihihihihihihihihihihiihihihihihihihihiiii...

ZMAJ OD BOSNE (popizdio): Šta hihi? Nemoj meni hihi, ozbiljan sam ja!

SANJA (mijenja temu): Dost' o tome, ja sam dama. Nego, na valjak si mislio?

ZMAJ OD BOSNE (ogorčeno): Ma jok, na kocku! Sunce ti jebem, nisam doš'o lego kocke slagat'. Jednostavno pitanje: znaš li pravit' pitu il' ne znaš?

SANJA: Ne. Ja ne kUham.

ZMAJ OD BOSNE: Pa dobro, znaš li barem kafu napravit'? Onu pravu iz džezve? Onu tursku?

SANJA: Ja pijem Nescaffe.

ZMAJ OD BOSNE (ustaje se): Bilo mi je drago, posalami svoje, halalit ću ti za ovu kafu, al' bona, više nećeš da me vidiš.

SANJA (ne vjeruje): Kaaaaaaaaaaaaj?

ZMAJ OD BOSNE (sam sebi): A Boga ti, od svih žena mene gluva dopade! (Viče Sanji jer misli da je gluha...) RE-KO SAM TI NE-ĆEŠ VI-ŠE DA ME VI-DIŠ!



(Ljudi se okreću.)



SANJA (popizdila): ČU-LA SAM TE MAJ-MU-NE GLU-PI! NA-BI-JEM TE, NI-SAM GLU-HA SA-MO SI TI DE-BIL!



(Tišina.)



ZMAJ: Oš bit' sa mnom?

SANJA: Hoću.





(7 godina kasnije...Sanjiška upisuje sina u školu. Mali je dobio odbijenicu. Sanjiška se uzrujala.)



SANJA (službenici): Slušaj, bona, nemoj mene da jebeš!

SLUŽBENICA: Ali, gospođo, Vaše dijete priča nekim drugim jezikom.

SANJA: Kojim jezikom, matere ti?

SLUŽBENICA (oklijeva): Kako da vam to objasnim? Pa evo, recimo, jedan od zadataka je prepoznavanje slika. Djeca moraju reći što se nalazi na ovoj slici, a očigledno je kako je na slici pčela koja jede lubenicu.

SANJA: I?

SLUŽBENICA: Vaše dijete je reklo:“Vidim, zuca čopa karpuzu.“

SANJA: Moj muž je iz Bosne.



(Dulja šutnja.)



SLUŽBENICA: Dobro, gospođo, odlučila sam. Ispunit ćemo mu novu prijavnicu i neka ide u školu, hrvatski će ionako učiti. Ime?

SANJA: Jašta Kaj.

SLUŽBENICA: Prezime?

SANJA: Fakat Bolan .

SLUŽBENICA: Datum rođenja?

SANJA: 3.10.2011.



(S kraja hodnika se čuje „Katariiiiiiiiiiiiiiiiiiina, dođi, imamo problem!“)



SLUŽBENICA: Oprostite, gospođo, moram ići, posao zove. Dajte Vi sami do kraja ispunite prijavnicu i odnesite mojoj kolegici u tajništvo. Ravno hodnikom pa lijevo. Nadam se da neće biti problema, još se jednom ispričavam zbog incidenta.



(Sanjiška ostaje sama i oponaša službenicu jebući joj mater.)



SANJA: Ravno hodnikom pa lijevo... Ravno hodnikom pa lijevo... Pu, jebo te! Vid' krave Ravno Hodnikom Pa Lijevo! Jeb'la ti mater svoju! I ti i administracija! (Zastane.) Ma kol'ko je to sati uopće? Oo mašala, imam ja vremena. Otvor't ću svoju kesu i pojest' malo rahat lokuma. Doduše, nemam kafe ni fildžana, al' imam sokIIIća i flaš'cu. A mogla b' i razvaljat' ovu kesu na pod pa da sjednem. Taaaaako... (Obraća se samoj sebi.) Eh, težak je život, Sanj'ce, teežak, moja ti. (Pogleda u svoje cipele.) Ju, Bože, lude... Vid' mi noge! Vani vrućina, a ja u ovim govnima. Da ti jebem pet maraka! Sve kobajage jeftino, a zakurac. Nažulja me srca ti! Ma obut ću svoje priglavke usput. Neka mene, što kaje. Eto mi i kašikice, ja. Taaako... Fino. Et', ne moram se ni žurit', mogu da divanim ovde. Ma baš sam dobra materešina, mislim na sve. Jašta će biti ponosan. Večeras ću mu izmiksat' ćevape da jede na bočicu. Nek' se dijete sjeti mladosti rane, rekla mi komšinica da to zbližava mater i sina. Ma sin materin pametni! Najbolje ga pamtim kad se rodio pa odma' rek'o đe s', bona, stig'o ja! Hajde da kafu pijemo, sunce ti jebem! Duša materina pametna, a ova krava bi ga zajebala. E 'oće kurac. Ju, što je dobar ovaj rahat lokum!



(Na vrata ulazi Sanjiškina prijateljica iz prošlosti. Ona superseksi teta s mačkom. Nema više mačku. Umjesto toga ima najljepšeg sina na svijetu koji se također upisuje u školu. I doduše, jest da je sedam godina prošlo, ali ona je i dalje superseksi.)



SEKSI TETA (začuđeno): Isuse, SANJA! Jesi to ti? Što ti se dogodilo?



SANJA (srdačno): Pa đe s', bona? Eto Jašta Kaj polazi u školu, al' zajebala me neka krava, šta da ti kažem? Deder sjed' malo do mene, oš rahat lokuma? Posluži se, bona, svoje smo.





POUKA PRIČE: Ne budi zla purgerica dok ispijaš kafu u komšiluku JER karma is a bitch.

.