Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Ja sam Mika, Miladin, Milkan, Miloje, Mile, prvi moler u selu i sire. Evo ovako kad vec hoces uco da ti pricam o sebi, ja se bavim ovim zanatom bice vise od tries i kusur godina. Ucio sam zanat kod cuvenog majstora Stoleta koji je gospodske kuce u Pesti molovao. Posto za mene nekad ima a nekad nema posla, ja ti prodjem selom onako u ko u vizitu da kogodj ne treba kreciti il staru varbu skidati sa duvara il sa starih prozora koje ceo vek ja struzem i jopet gitujem a oni popucaju od kise i sunca. Pa brate ispostilo se drvo pa vise ne drzi ni gita ni farbe. Dakle odem ti ja na prekrst i uzmem jednu gajbu iz prodavnice, jedan karton da me ne zulja kad sedim, pa iz frizidera izvadim i onako naste srca otvorim jedno ladno pivce. Sedim ti tako dok prolaze snase svako jutro na tockovima sa okacenim kantama za mleko, sabajle da ga predaju cim se ohladi. U ovoj nasoj seoskoj mlekari kazu masnu jedinicu mozes da dobijes samo ako turis u mleko kais slanine i to one bele. Gledam ti ja kako teraju one tockove sa onim kantama okacenim sto na volan ili nazad na zadnjem sedistu il okacene na neku letvu preko zadnjeg sedista kako je vec kome zgodnije i kako je ko navikao. Nisam jos ni do artije pivo popio a prodje se moja komsika Darinka, ona sto kad sedne na tocak gume se satave sa putem a guzovi joj mrdaju i one njene krupne sise se valjaju sa jedne na drugu stranu kako ona okrece pedale.
Vozi ona tako prema meni, zinula u mene ko u sveca pa razrogacila oci ko da vidi duha. Ja zinuo ko klipan u njene sise a ona mene onako ko sneba pa u rebra upita. Gle ti Milkane pijes pivo sabajle, a proneo se glas da si ovoga mi krsta umro. Ja se izbecio na nju, umal ne padoh sa one gajbe i ne ispustih onu flasu piva. Nesto bi joj reko al mi se jezik zavezo, pa ni crne ni bele. Gledam ja nju i kliberim se ko seoska luda. Ona stade sa tockom, pa se prekrsti i rece nemoj da se ljutis, Mile, nako ti mene uplasi, jer da vidm ovako sabajle mrtvaca da ozivi i pije pivo nije bas cest slucaj. Gledam ja nju rumenu i njene okrugle obraze niti da se smejem niti da se ljutim i velim bre sta je stobom jadna nebila, pa zar Milkan da se tako rano prestavi. Taj film jos necete da gledate. Ima da namolujem puno jos kuca i ogulim i izgitujem puno prozora dok dodje vreme da Milkan baci onu svoju cetku u jendek.
E Darinka da si me obradovala nisi al ajd necemo sada da se vredjamo, eto javi kolko za po sata po selu kad se vratis da je bice Milkan zamro pa oziveo. Tako.Tako. I svecu da mi ne donose ako je ko kupio. A znam da necesda mi reces ko je tu vest proturio po selu, ko da znam, to mora da je Jova, lici na njega da mi je tako nesto na ovaj lep dan pozeleo. E moja Darinka jesi bila lepa ko devojka, ma bila si ko grom i puno smo ja i ti zita i livada povrljali. Ti me bar znas da Milkan kad popije sve se linije same zategnu na duvaru kad se osuse. Da se ne ljutim na tebe, ma necu Darinka, mozda ce danas da me ukopaju, pa tebe nisu jos obavestili mozda ce kad se vratis...Ajde Darinka, zbogom i pozuri da da predas to mleko. Utom ide sa one strane od dodjosa onaj Toma sto ga nazvase zbog debljine i niskog rasta burence. Pa ravo predame Kazes oce tvoja cerka da im sobu okrecim u roze a sin u plavo. Kako ti kazes, gazda Tomo, ja to njemu podlivam, kakav crni gazda taj nema ni zemlje, ima dva tri okrajka uska i kratka kolko da dlan. A one bele trake necu da ti stavljam to nije vise moda, nekako dodje ciganjski, sad se od plafona spusti za dve sake pa se izvuce jedna linija kolko prst da se slaze sa bojom koja je na zidu. Ma ne brini se ja cu da ti uradim sve najbolje pa makar bilo na moju stetu, da ti uradim tako da me skoro ne zoves. Od materijala koji kad se nanese na zid moze zena da ga pere, sa sundjerom, mokrom krpom, a ako oces da sjaji onda cemo da ga prelakiramo al ti to ne preporucujem jer mnogo brate sljasti al ako ti oces onda ce da ga lakiramo. Sta pijem, sve osim vode, sa vodu samo razredjujem farbu. Kad cu da ti dodjem, pa ne mislis sad, kolko sutra, eto mene. Nemoj da mucis zenu da mi sprema rucak, a rucak od njegove zene nebih pojeo ama da cu da crknem od gladi. Znam da ona nema vremena. Znas li ti kad sam ja radio kod jedne mnogo fine gospodje, lepaaa. nokti ovolikiii, sa crveni lakom nalakirani. Dodjem ti ja i pocnem da radim, a ona kaze majstore nemoj da mi jedna kaplja farbe padne na namestaj, na ovaj moj kineski tepih, sve da pocistis za sobom necu ja da cistim . A ja sa sad odoh ko pedikira, pa cu kod frizera a posle cu na fitnesss, a sta je to valjda se tamo ona isteze uz muziku. Veli ona kad bude vreme rucku, evo ti pare za jednu pljeskavicu, evo ti za jedno pivo jer necu da mi se opijes pa da mi napravis stetu u stanu. A gde da kupim pljeskavicu, pitam pa na kiosk, pa tamo i pojedi nemoj da mi jedes u stanu da se posle ne oseca na luk, ne podnosim crni luk. Uh. Isprica smo se. Ona mi rece sve. Video sam ja kolko je sati. Okrenem i obrnem se po stanu, popnem se na merdevine iza ormana iza zavesa boze mi sakloni, pauci mi oci isterase, nije to videlo pajalice ni krpe, na ormanima pala prasina kilko sa prsta, a ona gospodja. lakira si nokti sto kazu Nislije. Donesem svoj alat, zamesam ti glet, punu kantu pa ga ostavim, napravim ti dve kante farbe dupke pune i sve to podelim na jos cetiri kante, i u svaku sobu stavim po jednu, sa onim mojim svim valjcima koje sam imao u onaj moj krs od auta. U svaku sobu zapocnem po jedan zid il po deo plafona sa onaj glet da nanosim pa odustanem, ne radi mi se, pa sidjem i otvorim ti prvo jedno i popijem pa drugo pivo , pa ti onako strokav u onom mojem crvenom kombinezonu sednem u gospodjinu stilsku fotelju i turim noge na ono njeno stilsko astalce. Popijem ti i ono drugo pivo skoro u jednom cugu. Dobro. bas kako treba, ladno. Pa ti zapocnem i trece. Pa ti onda ustanem i razvucem one moji najloni sve do ulaznih vrata da ne kaplje farba gospoji na kineski tepih i uprlja joj mozaik parket. A sta more ona meni rece. Ne kuva. Ona ne kuva nikome ni muzu ni deci. Dobro neka, de necu da se ljutim i ne mora. A sta kaze da jedem. Pljeskavicu na kiosk da glodjem. Ko ker. I samo jedno pivo da popijem. E da se ne istrosi na mene. E taj film nece da gledas gospodjo. Uzmem ti onu farbu i oni moji valjci pa fljas, fljas isprskam sa onu farbu po onim najlonima u svaku sobu kolko da se vidi da sam nesto radio, pa malo i na plafon kolko da se vidi da sam nesto maculjao. Posto imam i male i velike merdevine ko pravi majstor racepim ti one najvece na sred njenog salona bas ispod onog najveceg lustera sto sam dobro oblepio sa novine i sa lepljivom trakom da se i ne vide kugle. A onda ti zavrsim ono i trece pivo. Pa se misljase dal da silazim niz one stepenice sa cetvrtog sprata da kupim jos dva pa mi se ne dade. Vec ti se pokupim i sve ti tako ostavim i odem sa onaj moj wartburg sto se dimi kad ga vozim ko kad podlozis vurunu sa tapaljiku i nabacas mokro granje. Ostavim ga na centru i ostavim otvoren prozor otvoren da se luktira, a ja ti uzmem jednu gajbu i jedan deblji karton pa iz onog zamrzivaca izvadim jos tri piva i popijem ti odma jedno jer sam bio vec dobro ozedneo. Vec je bice oko podne skoro cu stici i na rucak. A sta veli gospodja da glodjem pljeskavicu na kiosk. E da necu. Popijem ti i ono drugo pivo pa zapocnem i ono trece da ga brzo zavrsim pa da idem jel sam za danas dosta radeo. Da odem da rucam pa da odem u zavicaj da se malo odmorim ko covek. A zeni kazem, da me ne budi, da kaze moj Mile je vec u zavicaju i ne smem da ga budim i uznemiravam dok se ne ustane. A kad ustaje.Pa bice oko vecere ako ne produzi da spava za noc. Cujem vec oko cetiri sata prvo mi zvoni set puta onaj mobilni pa posle i onaj u tri puta u predsoblju. Mora da je gospodja dosla sa fitnes. Okrece telefon ko mutava, ne silazi sa telefona e da necu da joj ustanem. Ma ajd da joj se ipak javim da se ne zivcira. Podignem slusalicu a ona vristi, pisti, kuka, da nisam normalan, da sam ostavio haos, svuda kante i najloni, i razbacane cetke, prosuta farba, ne moze da se prodje od merdevina. Pustim ja nju da se smiri, pa jo kazem polako, onako ko kad je coveku lose, polako gospoja, pa evo me bolestan sam. Pa kako si bolestan sta ti je sad, da nije od dva piva sto si popio i ostavio prazne flase. Ona mi je i flase brojala. Ma nije gospoja, vec od pljeskavicu, mora da je bila pokvarena, pa me zaboleo stomak kad sam bio na onaj vas kiosk pa evo me evo vec lezim ima dva sata, nemogu oci otvoriti, neko trovanje imam stomaka. Tek onda ona rafalno raspali ma kakvi tri dana da mi onaj krs i lom stoji po stanu. Pa sta ti mislis sta ja da radim. Neznam gospodjo takva ti je situacija, sta da da radim ja moram kod doktora, pa na snimanje stomaka, al cu odma da dodjem cim mi bude malo bolje nema da brines.
I tako i bi, nisam otisao ne posle tri vec posle pet dana dok se gospodja nije oladila i zvala sve manje da me pita kako sam i nije vise bila ni onako kocoperna. Vec je spustila gard i pocela je finije da se raspituje i da me namoljava da dodjem da zavrsim posao jer ne mzoe da gleda onakav stan, pet dana i ne spava u stanu vec u hotelu. Dobro gospodjo. Nemoj da brines dolazim al sam jos nejak. Jos mi stomak ne podnosi suvu ranu. A ona ni pet ni sest veli ne brini ja cu ti rucak da spremim, a pivo koje izvoljevas da ti kupim i dal volis da bude puno ladno. Da bude ladno, ko zmice. Okrenula se gospodja za trista sezdeset stepeni, vise ne vice ne prsti, ne preti, te tuzice me jer kud ce da tuzi bolesnog coveka sto je tri dana lezao u bolnici od teskog trovanja stomaka. I dodjem ti ja kod nje sabajle, a gospodja skuvala sebi i meni po kafu, pa me nutka te ocu li i meda il bi radije slatko od tresanja. Pa me ispituje sta mi vise godi za stomak. Popijem ti onu njenu kafu a ona mi sipase i jednu rakiju pa posle i drugu al nekako prevrce oci ko da ce da mi broji pa kad me ponudi sa trecu ja se snebivam, ne fala gospoja prvo poso pa onda sedenje i pijenje. Pa se popnem na one moje merdevine, al prvo prospem onu vodu iz kante gde je bio glet, i malo ukljucim mikser koko da se promulja, pa sa dve ruke pregletujem prvo jedan plafon pa drugi pa posle i ostala tri. Sa gleterice nije palo nista palo da se ne ljuti gospodja, a i nije majstorski da se razbacujem sa materijal. Onda uzmem da gletujem zidove, a iza mene led. Ma staklo. ravnooo. Tako majstore, da se zna u koju skolu sam isao. Da se zna da sam ucio zanat kod majstora Stoleta sto je radio u Pestu u gospodske kuce moleraj. Pa to sve sve zavrsim nije bilo ni pola dva a gospodja se izviruje iz kuhinje i pogleda dal sam zavrsio da rucam. Pa me pituje jel cu da rucam mozda skoro. Ma nemojte gospodja da se mucite sad mi je bolje pa cu da idem na kiosk da izjedem nesto. Valjda danas necu biti onakve srece. A ona. Ju Ne. Ne nikao majstore, kakvi da idete na kiosk. Ko zna sta prodaju tamo. Moze opet da vam se desi trovanje da se rabolite pa da vam bude jos gore. Vidim ja kolko ima sati, da se ona pituje da ja zavrsim njoj posao, da ne ostavim opet kante po stanu. Pokupim ti ja moje najlone pa donesem i onaj moj usisivac pa da joj bar usisam tepihe. A ona ce ti, Neee nikako jos treba i kucu da mi spremate. Nego da mi otvori jedno pivo dok ona usisa tepihe. Vrtese se ona, zujase sa onim mojim usisivacem sto retko kad ja i palim jer nemam sta ni da usisavam al ocu da se pokazem da imam svu spremu i da se prica da nosim i usisivac. Popijem ti jedno pa i drugo pivo pa se pozdravim sa gospodjom, posto sam rucao sve redno, prvo supu, pa jedno jelo pa onda i drugo. Te lovacke snicle u ovi sos, te seckana piletina i dinstana teletina sa povrcem, i salate je spremila ko da cu samo travu da jedem. Kaze zdravo je to, ona je kaze vegetarijanka, ne jede meso. Neka gospodja moze biti, moze biti. Pa kada je bilo, oko pola cetiri, a ja radim samo do pola cetiri makar gorelo, makar sevalo i kisa mi zavrat padala, ostavljam sve, palim auto ako oce da upali, a oce. Ma nn ide i sa jednom svecicom. Samo da mi ne pukne sajla od gasa, e onda moram da se prucim pod njega pa da namescam dok to ne namestim. I sve to sam, kakav majstor, on nije vido moj auto, on da zna bolje sta mog Wambordzinija boli. E ne. I tako odo na centar pred drugu prodavnicu, uzmem ti gajbu i malo deblju karton da me ne zullja iz zamrzivaca izvadim dva piva pa jedno popijem odma drugo onako da gustiram pa da ga zavrsim da se ne zadrzavam ovde recice da nista ne radim i nemam posla. Nego da odem ja malo da se odmorim, nigde nije lepse nego u zavicaju. Kaze meni jednom moj krojac majstor Kosta kad sam dosao onomad da mi sasije odelo, da ne moze jel je vreme da ide u zavicaj. Da ga cekam kad se vrati onda ce da uzme meru i da mi sije. Gde da ides more. Pa ovde veli iza paravana na svoj kauc da odspavam pa kad se probudim a ti onda dodji. E lebac ti. Ima covek pravo. Zna Kosta sta kaki je zivot. Neka gori, nek se musterija sutra zeni, kolko za sutra, on ne popusta prvo u zavicaj pa onda posao. A bio je majstor da ga nema nigde, Mogao je sve iz novina da sasije. Samo pokazi sliku i on makaze i capa capa. A sta je bilo moj dalje uco da ti pricam kad si vec navalio sa gospodjom, bas si nestrpljiv pa sutra ti se vrnem do podne lepo sve okrecim, ni jedna kaplja nije kanula, nosim ja krpu i op al ne treba vise kolko da vide da je imam. Gospodja samo igra oko mene i nutka me oces pivo, oces rakiju. Ma necu mani me se dok ne zavrsim ne pijem a posle samo po jednu. Zavrsim ti ja i onako vec da krenem u auto a gospodja ne nikako, sramota da tako idete na ulicu. U kupatilo. Pa mirisljavi sapun i peskir, te da operem ruke. Sad dal je ona htela da se ja i okupam to neznam. Isprati ona mene, pa mi dade i cast, pa me hvali kako nije imala takvog majstora nikad, da nije videla nikog da tako dobro radi. Da je tako pedantan. Ja kazem njoj, i nisi. I neces, ja sam ucio ovaj zanat kod majstora Stoleta koji je u gospodske kuce moleraj izradjivao cak do Budima i Peste. Dal je stvarno bila zadovoljna il me se napokon kurtalisala to samo ona zna, mozda sam ja o njoj imao nesto losiju sliku al sam je na kraju video u drukcijem svetlu...I dodjem ti kuci moj uco rucam i odmorim dok nesto ne lupi pod prozorom. O sta to lupa, koji djavo, sad. I ona deca se navadila pod moj prozor da igraju fudbal. Nisu deca vec na vrta lupa moj drug, moja komsika Lenka. Zove me na kafu i kaze da ponesem cetku da jo zamazem neku fleku u dnevnu sobu. Dobro Lence, dolazim zakuvaj kafu i sipaj rakiju samo da se umijem i eto mene, spremi jedne novine da ne ti kaplje farba
da se ne mucis posle da cistis. A svi misle da ona ima nesto smen, ma nema ona i ja smo ko dva druga, ma ko brat is setra. Al svet ko svet, kazu Milkan i Lenka ko da se svalerisu. Uzmem ti ja one moje bolje valjke i bar dve cetke i odem a Lenka skuvala kafu i sipala nam po domacu rakiju. Poipismo mi to i ona kaze vidis ovu fleku ajde zamazi to da se ne sareni i bode oci. Kazem ja moram ovaj zid bar priblizno da ofarbam a fleku da ti zamazem mogu samo da nagrdim jois vise. Predjem ja taj zid. A ona kaze e moj Milence pa vidi sad kako mi ovaj u predsoblju odudara pa predji i njega. Cutim ja i predjem i njega. A ona gledase pa ko veli a onaj do ulice zid sad ostao skroz drukci. Jes Lenka bas drukci. Predjem ja i njega a ona pitala bi me a i nebi i onu decju sobu da predjem. A ja se okrenem pa joj kazem bre Lence pa ti za ovu tvoju kafu i rakiju oces ceo stan da ti okrecim. Pa okrecim i tu sobu jer ona je moj drug i ima da radim dzabe ako treba...