Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Od kako znam za sebe u nasem selu je zivelo i nesto cigana, smestenih pored samog rukavca pocevsi od kamenog mosta pa do naseg starog groblja. Pricao mi je jos pradeda da su i tada cigani ziveli tu. Imali su neke kucice, vise kolibe i nesto svoje slabe zemlje, drzali su stoku i osim sto su bili siromasni i crni nisu se ni po cemu razlikovali od nas. Bili su kovaci, pekli su ciglu, cerpic i crep koji su u primitivnim kalupima pravili. Neki su pravili kazane, neki drvene sudove i velike korpe od vrbovog pruca.

Svoj jezik su zamenili srpskim, imena su davali kao sto mi dajemo nasoj deci, slavili su slavu Djurdjev dan i kumili su se sa nama a u nasem kraju je greota odbiti nekom biti kum pa makar da je i crni ciganin. Zato se po selu cesto moglo cuti medju nama kume, kume sa ciganima koji su nam i na slave dolazili a i mi kod njih odlazili. Pomagali smo se i u polju kod poljskih radova, kopanja kukuruza, skupljanja sena il branja kukuruza.

U selu su deca se igrala sa cigancicima, rasli smo tako zajedno, kupali se u reci, za Belu nedelju pod maskama isli po selu i skupljali jaja bommbone i pare. U nasem seoskom timu je uvek po neki igrac il golman bio ciganin. Na utakmicama koje smo igrali po drugim selima smo obavezno zbog njih koji su sa nama isli na konjskim kolima da navijaju bili pocasceni onim povicima, cigani, pa smo se po nekad i potukli i bezali kroz njive i kukuruze od besnih navijaca iz tog sela.

U selu je je kod crkve u blizini izvora bio i bunar koji je u uvali stvorio malo jezero koje smo svi zvali Brkina bara. Ponekad smo se kupali u bari ali je voda bila hladna i obrasla travom pa smo radije tu pecali i stoka dolazila na vodu.
Preko leta smo na utrinama i strnjikama cuvali stoku i igrali se na zadruznim livadama lopte pa smo i dobijali batine ako se zaigramo a stoka ode u detelinu pa smo vecinom dobijali batine i grdnju od ukucana. Sa nama se igrao i Milisav, strkljavo dete, crne i kovrdzave kose, skoro da bi covek reko da je garagansko dete, al nije, Milisav je bio iz bogate kuce Milasinovica, jedinac u oca i majke. Milisav je od malena cini mi se bio jedno spadalo, oci mu na vrh glave, uvek je izmisljao neke nove vragolije i cesto dobijao batine zbog svojih neslanih sala. Kad smo poodrasli i kad su nam brcici poceli nicati a mi poceli zagledati devojcurke i Milisav se medju nama takmicio koju ce devojku pozvati na sokak, sa kojom ce se voziti na ringispilu i do koje ce igrati u kolu. U selu su se momci zenili dosta rano i nije bilo cudno da u nekoj kuci zivi cak cetiri generacije. Milisav je bio lep mladic i devojkama na oku, mnoge su sanjale da se udaju za njega i udju u bogatu kucu Milasinovica. Skoro da su se nadmetale koja ce biti milija ali je osim poljubaca i pipkanja sve na tome zavrsvalo a Milisav je svaki dan imao mogucnost da mu se neka druga nametne.

Ne lezi vraze, u jednoj ciganjskoj kuci, polako je rasla i pupala Mara koja je jos kao dete bila naocita i vremenom je izrasla u pravu lepoticu. Sa svojom kovrdzavom kosom, okruglim licem i krupnim crnim ocima se nametnula svuda gde se pojavila. Poceli su prosci cigani da dolaze, nudili su novce ali Mara je bila drugo dete u kuci Simica, gde je ziveo njen deda stari kovac Bora. U njegovoj kovacnici su se otkivale sekire, kalile kose i a ispred potkivali konji, krave i volovi. Kao devojcica se jednako motala po dedinoj kovacnici i Bora se o njoj brinuo kao otac jer je Mara ostala za vreme Rata bez oca koji je ubijen negde oko reke Une.
Bora je voleo tu decu i ona su mu bila sva radost i preostala uteha od izgubljenog sina.

Tog leta na preslavi kod ckve posle litije se razvila dva kola, jer je i selo nekako bilo podeljeno na dva tabora kao da ih je neka sila nekad podelila i tako je ostalo pa se prenosilo sa kolena na koleno.
U grobarskom kolu, taboru koji je ziveo od reke prema groblju je igrala Mara a u Baranskom je igrao
Milisav i vodio kolo dok mu je violonista ugadjao i davao takt. Milisav je igrao lako, iz kolena skoro da se poigravao, uspravljenih ramena i glave bilo je lepo gledati ga kako zavija i razvija kolo prema Grobarskom kolu.

Iz grobarskog kola je prema njemu bilo upereno mnogo pari ociju, ali su najkrupnij bile u Mare i nekako su najvise svetlele i caklile se pa se i njena kosa zapalila i nekako postala plava.
U njene oci se zagledao Milisav i njeno vitko telo, njene crvene haljine i njene lepe vitke noge i po malo prkosne siljate grudi. Milisav je kao magnetom bio privucen Mari i devojke su skoro do suza mogle primetiti da ni njihova lepota, ni dukati, ni osmesi koje su upucivale Milisavu nisu vredeli jer se Milisav zagledao u Maru. Vec te veceri i sledeceg jutra je kroz selo prosla vest da se Milisav Milasinovic zagledo u Bore kovaca unuku Maru, cigansku lepoticu. Citavo to leto sa jezika nisu silazili Milisav i Mara koji su se krijuci vidjali na izvoru i zaklinjali da ce pre umreti ako se ne uzmu. Milisav je govorio Mari da ce da pobegne sa njom ako mu ne daju da se ozeni sa njom. U kuci da je bobma pala nebi takvu pometnju izazvala ta vest koja je isla od usta do usta pa je dosla i do njih da se njihov jedinac Milisav zagledo u Maru. Zar pored tolikiih devojaka iz svih okolnih sela da bira koju hoce on bas ko da mu je pamet uzela zagledao se u Maru cigancicu.

Pretili su mu, ugadjali sto bi se on ozenio, pricali mu o mirazdikama iz okolnih sela koje su o njemu pricale stalno, ali sve to dzabe. Milisav je rekao ocu. Ako me ozenite preko moje volje zivog me jutro nece docekati. I oni sta ce kud ce. Utisa se jer svoja kost se ne jede. Pa pustise kraju valjda ce ga to proci pa ce se ludirati ko i pre pa ce naci sebi priliku. Ali kako je vreme prolazilo i Mara se raskrupnjala, i nije bilo muskarca starog i mladog u selu koji nebi zgresio u mislima sa Marom.

Tog jutra je Milisav dosao u Marinu kucu. Milisav je zeleo da ima Maru ali se Mara nije dala i govorila mu je da ona nije igracka kojom ce se on poigrati i odbaciti. Pokusao je da je uhvati oko struka da je stegne i zaspe poljupcima njene obraze i lepa izvijena usta. Mara pobeze oko stola i pri tom zakaci cunak na sporetu koji pade sa treskom, iz njega ispade gar i crna prasina i lice Milisavu ogaravi se tako da se i nije razlikovalo od Marinog. Ona se nasmeja i rece Milisave sad si garav ko mi cigani i pade mu u narucje a Milisav se je poljubi onako garav i onda pobegose napolje da se na izvoru umiju.

Dosla je jesen i Milsav se bojao da Bora kovac ne popusti i ne da Maru nekom bogatom ciganinu ali ni Mara se nije dala pa je dedi Bori rekla da ce da se otruje pecurkama i travama ako je uda mimo njene volje. Bora je znao da je Mara znala koje pecurke su za jelo a koje mogu da otruju coveka da mu spasa nema. Pa se prekrstio i bogu prepustio da resi to kako ce da se zavrsi izmedju Milisava i Mare.
Vise nije moglo ili u smrt ili da se uzmu. Milisav je tvrdo resio i ocu rekao da idu da isprose Maru. Otac je se udario u glavu a majka u grudi, pa zar da u cigansku kucu prose devojku. Zakuka - Kuku mene i do boga moga, pa zar da se kuca Milasinovica prijateljuje sa ciganima.- Milisav je rekao oce ako mi Mara ne bude zena, ja cu da odem od kuce sa Marom i vise me videti necete. Kada se izjadase i ispplakase videse da nemaju kud i Milisav sa ocem ode kod Bore kovaca da isprosi Maru.

Na vrata kuce Bore kovaca zakucao je Miodrag Milisavljev otac i nazvao dobar dan i pomoz Bog. Bora kovac se pozdravio i uzvratio kojim dobrom oni dolaze u njegovu kucu. Miodrag rece Boro, ti znas da je moj sin Milisav momak za zenidbu da se zagledao u tvoju unuku Maru i ja ga od toga odvratiti ne umem i ne mogu vec Boro da ti meni kazes oces li ti da das Maru za mog sina Milisava. Bora se zagleda u oci Miodragu i rece prijatelju ko sto ni meni nije pravo sto se ovo zbi al ja se u njihovu tvrdu veru mesati ne mogu i Maru spreciti da se za njega uda. Mladost, ludost, zagledase se i samo smrt ih moze razvezati. I Maru pozvase pa se i Mara izjasni da jedino Milisava ziva za muza moze imati ili da je u grob mrtvu poloze. I popise i ugovorise dan svadbe i prodje i svadba, dodjose cigani ko svatovi u cuvenu kucu Milasinovica i orila se pesma i igra tri dana dok nisu od umora i pica popadali.

Prodje prva godina i Mara ostade noseca i rodi Milisavu prvo musko dete, ne prodje ni dve godine rodi mu i kcerku a posle nje jos jednog sina. Deca su bila lepa i licila su na Maru ali i na MIlisava i zivot se u selu vrati u svoje tokove i kao i svako cudo za tri dana i selo se naviknu na Maru i ona postade dobra domacica u kuci Milasinovica jednako ko da se tamo i rodila.