Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

od
Nisam planirao da se putujući kroz pustinju virtuelnog ovoliko dugo zadržim u ovoj vašoj oazi neizvesnih poznanstava. Međutim, upoznao sam određeni broj zanimljivih ličnosti. Neke su me kontaktirale, mnoge sam kontaktirao ja i razmenismo po koju intrigantnu misao. Ne opterećujem se mislima o bilo čijoj "autentičnosti" - to je moguće utvrditi samo u retkim slučajevima i čini mi se potpuno besmislenim. Lakše je i prijatnije za komunikaciju prihvatiti da je svaki nomad koga susretnem na ovom društvenom izvoru, koji u pustinji tehnotronskog doba pravi oazu susretanja, upravo ono što se pretstavlja da jeste. Znam da ja to u svakom slučaju jesam i da je sve što o sebi u profilu zapisah odraz onoga što sam i u realnom životu (naravno, osim imena Asmodej - mislim, a pomalo se i nadam, da ovaj drevni stanar semitskih pustinja nije napravio gnezdo u mojoj duši - nisam siguran kako bih ga odatle isterao).

U svakom slučaju, pročitah prvu zabelešku koju sam o ovoj oazi ostavio nekoliko dana po pristizanju u nju, a sada sam osetio želju da je dopunim. Dobra stvar sa blogom je što niko ko to ne želi nema potrebu da ga čita (za razliku od foruma gde je zbog rasprave ipak poželjno čitati prethodne postove) i ne osećam potrebu da mnogo robujem formi na uštrb sadržaja.

Dakle, dosadašnji utisci koje sam formirao slede...

Imam utisak da je ova oaza svojevrsna zamena za renesansne karnevale - dane programiranog ludila, kada su se na istoj, najnižoj uličnoj razini, mešali kraljevi i prosjaci, sluge i gospodari, dame i prostitutke, sadisti i mazohisti - ukratko, ljudi svih boja , staleža i statusa - ujedinjeni u zajednicu maskiranih i nevidljivih. To su bili dani kada je sve bilo dopušteno i sve, apsolutno sve, moguće.

Zar i danas, ovde nije tako? Na našim licima nosimo masku tehnologije, oči nam bombarduju slike i zvuci koje generišu elektronski impulsi koji našim čulima, ali još više mašti, otkrivaju prizore koji umeju da zabave, zaintrigiraju, isprovociraju - i izdaju. Naravno, ne pišem ja ovde ništa novo, sve je ovo mnogo lepše i preciznije sročeno od Orvela i Makluana do Vakovskih. Naprosto, sređujem malo svoje dosadašnje utiske u blogu kao svojevrsnom virtuelnom i javnosti dostupnom dnevniku.

Kada razmislim o dosadašnjem, priznajem izuzetno kratkom i nepotpunom iskustvu učešća u ovoj zajednici nevidljivih, dominantni utisak koji mi ostaje jeste dominacija straha, nepoverenja i određene doze frustracije. Da li nas prizori na tkaninama koje po ovim virtuelnim urvinama međusobno pletu sudari naših imaginacija plaše? Da li nas plaši mogućnost da otkrijemo da smo izneli više od bezazlenog zavitlavanja, da smo kroz ovo, kroz susret sa nepoznatim drugim, samima sebi saopštili više nego što smo o sebi želeli da znamo? Zar zaista naša intelektualna sujeta može da se prehrani time kada na ovom mestu neko u komunikaciji ispadne jadan, isfrustriran i inferioran? Zar nije sve to samo virtuelno?

Siguran sam da su mnogi karnevali zapamtili prosjake s dušama aristokrata i dame sa dušama prostitutki - ali, narednog dana (ili danas kada se "izlogujemo"), maske padaju i ljudi se vraćaju svojim svakodnevnim ulogama, uglavnom čuvajući ovo mesto daleko od svesti i sveta - do ponovnog navlačenja maske.

U svakom slučaju, zaista ništa ne bih generalizovao i nikoga ovde ne bih shvatio olako. Priznajem, pomalo počinjem da nazirem jednu kompleksniju dimenziju od prvobitno anticipirane. Ova anonimnost (makar bila i relativna), nekim ljudima daje hrabrost da kažu, urade ili se suoče s nečim na šta se bez ovog medijuma nikada ne bi odvažili. Šta mislite, koliko puta u toku dana, meseca ili godine možemo da prođemo na ulici pored nekoga ko piše ovde? Zamislite kada bi neki od nas počeli da drugima daju signale o vremenu i mestu gde će nekada proći? Da li bi vas radoznalost nagnala da i sami prošetate tim mestom i u to vreme? Zar ne biste odjednom ljude, dojučerašnje slučajne prolaznike, odjednom počeli da posmatrate na drugačiji način? Da u pogledu, oblačenju ili držanju tražite neku indikaciju poznatog?

Time bi, međutim, karnevalski koncept ovog mesta postao ugrožen. Šta ako iza maske kraljice uočim klošarku ili iza maske prosjaka ugledam plemića? Pitanje pred svakim od nas je da li želimo ovu iluziju, koja je možda upravo i ona najuzvišenija realnost - ili pak želimo sigurnu i poznatu "iluziju realnog"? Naime, i kralja i prosjaka onim što jeste čini jedinstveni splet izbora i okolnosti koje su dovele do takvog društvenog statusa - ali, poznavanje nečije društvene funkcije ne mora baš obavezno da bude i poznavanje neke ličnosti (mada, priznajem da može da bude indikacija).

Dakle, mislim da svako od nas ima sopstveni odgovor da li je ovde upravo zbog toga što priželjkuje varku virtuelnog i kod drugih i kod sebe - ili, naprotiv, dolazi ovde da bi tu varku (iz raznih, ali uglavnom pogrešnih motiva) razbio. Koja je svrha karnevala ako demaskiramo njegove učesnike? Ali, sprečava li nas to da se, upravo u duhu karnevalske atmosfere, bezbrižno poigramo sa svojim i njihovim maskama?

Asmodej