Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Ljudska bića su veoma pametna bića. Svako od nas doživi trenutke kada se tama nadvije nad njim i zakloni pred njim veličanstvenu svetlost sunca. Svako od nas doživi trenutke kada se nebo nad njim pomračuje sve više. I u tom trenutku osećamo da naš svet postaje ono što suštinski nije. I tada uzviknemo na sav glas: “Čekaj malo! Ovo mora da je neka neslana šala! Nismo se ovako dogovorili!†I u pravu smo kada uzviknemo to. Tama koja se prožima nebom iznad nas jeste neslana šala. Nismo se nipošto dogovorili da naš život treba da poprimi njen lik. Svesni smo toga da tama nije prirodni oblik postojanja sveta. U najdubljem delu svog bića mi znamo pravu istinu. A istina glasi: “Mi smo veličanstvena bića. Mi smo voljena bića. Mi smo blagoslovena bića. Sloboda je prirodno stanje našeg duha i uma. Radost je naš cilj ka kome želimo da se krećemo u svakom trenutku. Nežnost je način na koji želimo da dodirujemo druga bića sa kojima delimo život na planeti Zemlji. Čistota srca je ponos kojim želimo da prošetamo svoje predivne sebe gde god da krenemo. Ljubav su oči kojima želimo da posmatramo božanstveni svet oko sebe.†U samoj srži svog bića mi znamo da želimo da dišemo punim plućima i nikako drugačije. A kada istina postane laž, mi sa nevericom pogledamo onoga ko pokušava da nas slaže: “Lažeš me, i to bez imalo stila… Ni sam ne veruješ u to što mi govoriš. Ma kakva tvoja tama, daj molim te.†Kada osetimo da smo okovani lancem, kažemo: “Ja ovo ne zaslužujem. Slobodu ti meni daj, to ja zaslužujem iznad svega.â€

Oslobodimo se okova i poletimo ka nebu onako ponosno kako samo mi to znamo! Uradimo to vešto i iskoristimo umetnost za to sa kojom smo rođeni! Misli su naš alat kojim se oslobađamo okova. Emocije su naše oči kojima pratimo kako obavljamo posao oslobađanja.

Svako od nas je malo dete. Za svoj rođendan smo dobili predivni bicikl. Ne umemo još uvek da ga vozimo. Donosimo odluku da želimo da naučimo da se vozimo njime. Uspravljamo ga i sedamo na njegovo sedište. Sa entuzijazmom postavljamo noge na pedale i… krećemo da motamo napred! Nakon par obrtaja gubimo ravnotežu i padamo. Šta se dalje dešava… Mnogi ljudi traže u nedogled opravdanja da ostanu na zemlji i na taj način ne ustanu i nastave da vežbaju vožnju biciklom. Međutim, tu nipošto nije došao kraj svemu. Ukoliko budemo odlučili da ustanemo, sednemo ponovo na bicikl i pokrenemo ga sa istim entuzijazmom kao i prvi put, osetićemo dobit koju ta odluka nosi sa sobom. Nastavljamo dalje. Sedamo ponovo na bicikl. Krećemo napred. Nada ispunjava čitavo naše biće. Ovog puta primećujemo nešto zanimljivo. Ovog puta se na biciklu osećamo slobodnije nego prvi put. Ravnoteža nam je malo bolja u odnosu na prvi pokušaj da ga vozimo. Kao i kod prvog pokušaja, ubrzo padamo sa bicikla. Međutim, ovog puta taj pad dobija drugačiju sliku u našim očima. Znamo da smo kada smo po drugi put seli na bicikl i pokrenuli ga, osetili olakšanje u njegovom pokretanju u odnosu na prvi put. Zaključujemo onda: svako naše naredno ustajanje i svaki ponovni pokušaj vožnje bicikla postaju sve lakši i slobodniji i svaki naredni put naš entuzijazam pri učenju vožnje bicikla postaje sve veći. Nakon nekoliko puta ponavljanja vožnje biciklom naš komšija ostaje zadivljen objektom koji je pored njegove ograde proleteo kao raketa. Naravno, to smo samo bili mi vozeći svoj predivni bicikl. Tada doživljavamo radost koju ne možemo opisati rečima. To se mora lično iskusiti. Naša upornost se isplatila. Sada možemo da se sladimo do mile volje prizorom svog umetničkog dela.

Šta već ide dobro u našem životu? Šta je to što već možemo iskreno da cenimo i zavolimo onakvo kakvo jeste? Šta nam je potrebno da svoj život zavolimo sada? Makar na minut. Ali onako iskreno da se u to unesemo, tako da zaboravimo na sve ostalo oko sebe, kao kada se dobro zamislimo i ne čujemo osobu koja nas doziva sa strane. Snaga usredsređene pažnje je ono što pomera planine. Zamislimo da u našem životu postoji devet stvari koje nam idu veoma loše i jedna stvar koja nam ide delimično dobro. Usmeravajmo svoju pažnju na tu jednu stvar koja nam ide delimično dobro i vremenom će se svih deset njih upaliti poput sijalica i postati odličje blagostanja.

Pozitivna lica života je u početku teško naći, zato što dobijamo neprestani odgovor od strane Zakona Privlačenja na našu staru vibraciju, koja je do sada bila uvežbavana dugo vremena a koja predstavlja ono što suštinski nismo, na šta mi reagujemo negativnom emocijom razdora. Sam početak naše odluke da promenimo svoje vibracije na bolje se može poistovetiti sa našim prvim pokušajem da vozimo bicikl. Krećemo sa entuzijazmom, a zatim ubrzo padamo na zemlju, što prouzrokuje trenutni pad tog entuzijazma. Ali svaki naredni pokušaj i uloženi napor čine čuda. Sutra ćemo već moći ono što danas nismo mogli. Možda danas ne uspemo da proletimo biciklom poput rakete pored ograde svog komšije. Ali ćemo se možda već i sutra probuditi, poskočiti radosno i reći: “Pronašao sam!†Od tog trenutka puštanje narednih koraka postaje sve lakše i lakše. Zato što preusmeravamo sve više rad Zakona Privlačenja da dela u našu korist.

Da li nas zanima ko smo mi zaista i koliko smo zaista harizmatična i neodoljiva bića? Da li želimo da saznamo kako izgleda onaj deo nas koji je ogledalo najvećeg blagostanja? Pođimo, onda, napred sa avanturističkim duhom u veoma slasnu potragu za neprocenjivim blagom koje nam je dostupno u svakom trenutku i koje jedva čeka da bude pronađeno!