Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Strašno sam mrzeo biti sam. Još od tinejdžerskih godina, uvek sam, konstantno, tragao za devojkama, koje bi mi pravile društvo.
Kako to obično biva, kada si mlad i, pa, priglup, mnoge stvari se uče na teži način.
Tek negde, nakon dvadesete godine sam, postao svestan samoga sebe, svog izgleda, stava, držanja i utiska koji ostavljam na ljude - prevashodno nežniji pol. Takođe, negde u to vreme sam otkrio još jednu ironiju međupolnih odnosa - da muškarca žene žele, tek kada ima nekoga pored sebe.
Sebe sam uvek smatrao, moralno ispravnim čovekom. Nisam varao devojke, a kako sam, iz godine u godinu, iz veze u vezu, počeo stvarati jaku konekciju sa ženskim polom, nekako mi je, u naviku prešlo, da konstantno flertujem sa gotovo svih ženama koje bih upoznao - onako, nesvesno i krajnje spontano.
U to vreme sam, bio u vezi, sa jednom finom devojkom i činilo se, da sve to vodi, nečem ozbiljnijem i konkretnijem, jer, oboje smo odrastali, postajali svesni svojih obaveza i odgovornosti, prema sebi i drugima.
No, kako to obično biva, ona je imala drugaricu, ameri bi rekli BFF (mrzim te skraćenice, ali nešto mi gušt da ih eksploatišem). Ja sam, onako nesvesno (ili će pre biti podsvesno - bila je jako lepa), podsticao zezanje, kad bismo pili u nekom većem društvu, ona bi odgovarala istom merom, često smo igrali, zezali se, a par puta se desilo da smo, ona i moja nesuđena draga, delili postelju (moja draga se, u tim slučajevima, ipak postavljala kao tampon zona između nas).
Ne lezi vraže, nakon skoro pola godine ovakvog stanja, kada se ona već počela osećati dovoljno slobodnom, da se prema meni ophodi kao prema bespolnom biću, imunom na šarm i lepotu jedne mlade i lepe devojke, sudbina je htela, da se zateknemo u stanu moje devojke, sami, uveče, bez ičega, čime bismo se zabavili.
Prosečan Srbin, kada nema što činiti, upali televizor i stane blejati u blještava svetla sa ekrana. Ni sam ne znam kako, našli smo se jedno pored drugog, u ležećem položaju - kao, da nam bude udobnije, pa mi je ona spustila glavu na rame - da joj bude udobnije i nekako, u svom tom vrpoljenju, ona se naslonila na - hajde da kažemo minu iznenađenja, kojom sam odao svoje fizičke osećaje, vezane za njenu blizinu.
Ne bih o detaljima - niti je ukusno, niti je vreme i mesto za to, ali bez reči i premišljanja, uradismo, što nam je naša telesna hemija govorila. Bilo je - drugačije, ona, valjda oslobođena inhibicija, jer smo već toliko dugo u blizini jedno drugoga, a sve to praćeno otvorenošću veze u kojoj sami bio - i dugim jezikom moje bivše drage, tu noć učini veoma posebnom.
No, ta noć je uništila sve. Nikada to nije rekla svojoj drugarici, ali ja, jednostavno, nisam mogao da nastavim tu vezu, znajući za ono što se dogodilo. Ja i draga smo se razišli, a drugarica - pa, sreo sam je u jednom klubu, skoro, pred novu godinu. Bio sam u društvu moje supruge i još par poznanika. Pozdravili smo se, uljudno, predstavio sam je svima, ali u njenim očima nije bilo ni trunke onoga sjaja niti zainteresovanosti, koju sam video te noći.
Uprkos svemu, ne kajem se. I ne smatram sebe lošim čovekom, zbog toga. Doduše, ponekad se zapitam, šta bi bilo... Onako, iz znatiželje...