Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Lenjo se izvukoh iz kreveta malo posle 2. Još uvek krmeljivih očiju odvlačim se do kupatila, mamuran teške glave, al opet nasmejan dok mi se film prethodne večeri projektovao u glavi. Stavljam glavu pod tuš i puštam vodu da pada sa visine na moj potiljak. Što se film više bližio kraju osmeh se sve više širio. Taman kad je nestalo tople vode u bojleru veliko THE END se ispisalo na platnu i tada je počeo odjavni rol sa akterima. Izlazim iz kupatila, hrana me već čeka na stolu. Lovačke šnicle i pire krompir. Idealno za moj stomak s obzirom na okolnosti. Brzo sam to smazao, onako ne žvaćući, u želji da se što pre vratim među sinošnje kulise. Stavljam ranac sa laptopom na leđa i krećem put Dositejeve ulice. Usput kupujem cigarete i dnevne novine Press. Uspinjem se lagano ulicom, gledam ljude oko sebe i nasmešim se mešancu koji zadovoljno zapišava ulazna vrata jedne zgrade. Ulazim u kafić "Strit" čiji sam najstalniji gost i deo inventara. "Dobro jutro džezeri" dobacim konobarici iako je već blizu 3 sata poslepodne. Uzvraća mi osmeh i stavlja za šank ispred mene kapućino i koka kolu. Moj rekvijem za polu-mrtve. Slistio sam ih za tili čas, i odlazim za svoj sto. Jedini sto koji ima utičnicu a to je ustvari ključna stvar zašto baš za njim sedim tokom dana, jer uveče sedim za jednim drugim stolom. Vadim svoju "Felizitu", priključujem je u struju, i kačim se na jednu od mnogih nezaštićenih wireles internet mreža. Na facebook-u 20-etak poruka, na mail-u upola manje, na upoznavanju za jos polovinu manje. Sedim tako i počinjem sasvim spontano da kucam ove misli u želji da ih negde sačuvam, da negde ostavim trag svog sasvim običnog dana. A šta ću posle? Opet sasvim uobičajen tok događaja. Verovatno ću visiti za barskom stolicom još sat ili dva. Onda ću se odvući kući da ostavim "Felizitu" i nešto bacim u kljun. A tada dan tek treba da počne. Jer ja sam noćna ptica. Dok sav normalan svet spava ja šetam ne tako dobro osvetljenim ulicama Dorćola i zavlačim se u mračne barove, nalivajući se hektolitrima vina dok se bacam u razmišljanja kako me dim cigarete miluje iznutra dok prolazi put sa mojih usana do pluća. Ali dan je suviše kratak za sve stvari koje želim da uradim. A želim mnogo toga. Želim da pišem, da slikam, svratim u muzej primenjene umetnosti, da uvlačim dim cigarete, da se ljubim, da se opijam i uživam u "jutarnjoj" kafi i još mnogo toga. Ne želim da propustim ništa. Želim da se smejem. I sam i sa tobom. Sa vama i sa celim svetom. A sve to ne može da stane u jedan dan. Ali ja se ipak trudim, ulažem poslednje atome energije pre nego što ću se odvući i hronično neispavan pasti u svoj krevet ili već neki drugi. Ali do toga ima još mnogo vremena. Treba obaviti još mnogo stvari pre nego što krenem zagledan u nasmejano jutarnje sunce ka Skender begovoj broj ...