Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

od
Danas kada se osvrnem sve mi je to tako normalno, prirodno sva ta dešavanja sredstva da se dođe do cilja ta ludila, histerija, promene stanja i raspoloženja, i pre svega nestajanje i postajanje.
Jer ipak sve ovo je život i ma kako na njega gledali i kako prošli svi dolazimo i odlazimo na isti način. Naravno uvek postoje neke varijacije ali suština je identična.
Živeo sam mirnim životom povučenim i nije me preterano doticao svet. Teško sam se odlučivao na promene i nekako sam išao nekim kolosekom ne trudeći se previše da bilo šta promenim. Da me ne shvatite pogrešno želeo sam ja uzbuđenje i život kako bi rekli neki ljudi koje sam poznavao ali nekako nisam imao snage a prevashodno volje da bilo šta promenim. Odrastao sam u porodici gde roditelji potiču sa različitih krajeva i sam pristum stvarima dobijao sam uvek iz dva ugla a na meni je bilo da izaberek kom ću se prilagoditi. Ono što sam poneo sa sobom je otprilike ne ubij , ne laži, ne kradi, reč je svetinja i neke slične stvari.
Trudio sam se koliko sam mogao da ta neka osnovna vaspitanja koja su prenešena na mene poštujem i koliko sam bio u stanju živim po njima.
Država takva kakva je na mestu na kom se nalazi stalno je bila u nekim sukobima , ratovima i ostalim glupostima koje prate sve to. Po završetku jednog rata počinjala je obnova porušenog kada bi se završilo sa obnovom počinjalo se sa pripremom za sledeći rat. Ovaj začarani krug se neprestalno vrteo i iz njega nije bilo izlaza, ma gde išao geni su radili svoje. Od sebe se ne može pobeći.
Nastupila je neke kriza na nivou sveta svi su nešto kukali i kukumakali , mene sve to nije ništa doticalo živeo sam kao i do tada radio na nekom bezveznom radnom mestu i krao dane. Nekako počinjao je jedan po jedan rat i sve su se više približavali. Ratovao je svako protiv svakoč zbog svega i svačeg, mada se meni činilo da je ljudima jednostavno dosadno i da previše imaju slobodnog vremena. No ko sam ja da imam neko mišljenje.

Uveče sam legao u zemlji u miru a ujutru se probudio u zemlji u kojoj je besneo rat. Sva nada da će kratko trajati vrlo brzo je nestala. Polako su skupljali ljude ,mašine koje su trebale da pomognu onima koji su već bili na frontu. nisu me dugo dirali. Nisam služio vojsku ,nešto deblji , nazainteresovan. Samo su se jedno jutro pojavili strpali me u kamion i odvezli u nepoznatom pravcu. Kamion sa pocepanom ceradom kroz koju je strašno duvalo u prohladnom jesenjem jutru. Dvojica naoružanih stražara koji su sedeli na krajevima kluma dremali su dok se kamion polako klackao ka adresama ostalih jadnika koji će završiti kao i ja. Ono što je bilo sigurno je da su i ostali u kamionu bili poput mene nezainteresovani za ovaj svet i da je bilo neko dugle vrlo rado bi ga pritisli na pobiji sve živo. Na našu žalost ili sreću takvo nešto nije postojalo ili mu nismo znali.
Sumorni pogledi, poneki uzdisaj i hladnoća. To je bilo sve. Stražari su pušili činilo mi se sa nekim spokojem, uživali su kao da im je zadnja cigareta i kako mi je kasnije došlo do pameti to je veoma lako i moglo da se desi.
Stao je kamion krupni momci kopji su nešto ranije ubacili mene u kamion ubacili su sada još dva momka, uradili su to kao kada ubacuješ neki nepoželjan teret, okrenuli su se i otišli. Kamion je krenuo. Jedan je bio stvarno sitan sa upalim očima proćelav neke čudne boje kože. Tresao se i samo skupio na mestu na kome su ga bacili, jedino što je pri tome pazio je da nikoga ne dodirne, uvukao glavu u ramena i tako ostao nepomičan. Drugi je bio znatno krupniji građom je podsečao na vojnike koji su nas skupljali. Kratko ošišan poprilično izranjavljen po licu rukama i nogama , bos. Neko ga je prebio pre izvesnog vremena. Iznenada je skočio ka ostvoru ka slobodi ka vojnicima koji su i dalje mirno pušili. Desni je samo podigao pušku brzinom munje i kundakom ga udario u glavu, begunam je pao. Pao je na sitnog koji je zajedno sa njim utovaren ,i istog trena počeo da viče. Drugi vojnik je ustao polako prišao i počeo da ga udara kundakom. Udario ga je nekoliko puta u glavu i grudi naizmenično. Zatim se vratio na svoje mesto i nastavio da puši. Ovaj mučenik je ležao na podu kamiona i krvario. Ono što sam bio siguran da i polako krvari da je sada sve zaustavljeno i teče polako kao u nekom transu , snu. Nažalost nije bilo tako, ovo je bio stvaran živo iz kog se nije moglo.
Uz put su pokupili još sedmoricu, svi smo bili kao jedan, ličeli jedan na drugog, svi osim momka koji je pokušao da pobegne, on je bio iz neke druge priče. On je i filički i psihički bio potpuno drugačiji od nas, znao je nesto što mi nismo. Kamio je stao na nekoj kapiji, pojavilo se koščato lice u naočarama i samo na trenutak provirilo, da vidi šta se vozi u kamionu. Brza razmena pogleda sa čuvarima i lice je nestalo iz našeg vidokruga. Kamio je krenuo.
Sve se odvijalo u nekoj tišini sve je bilo tako spokojno tako mirno, blago i nevino, ovom zadnjem utisku nisam mogao da se otmam celim putem.
Odjednm me je uhvatila neka hladnoća, bila je tako neobićna nesto što pre nikada nisam primetio.
Kamion je stao , vojnici su otvorili kanatu i iskočili.
Pojavila su se lica koja su nešto vikala, niko se nije pomerao, jedan se popeo i počeo da nas šutira , napolje , napolje, šta se čeka , koga čekate, neprestalno nas šutirajući, nekako sto se istovarili iz kamiona, ličelo je na ispovaranje stoke. Postrojili su nas. Nismo mogli jadnije da delujemo, krivi u svim mogućim smerovima. I vojnici koji su nas postrojavali izgubili su volju da vuču i udaraju nas. Delovali smo jadno da jadnije nije moglo.
Plava soba, kako je pisalo na ulaznim vratima ove prostorije u kojoj ništa nije bilo plava, uređana je sa stilom i najskupljim stvarima, sve u ovoj zgradi je i bilo takvo, najskuplje ali sa stilom, vodilo se računa o svakom detalju. Generacije su se brinule da sve bude na svom mestu, istini za volju i armija radnika , posluge , robova. Sedeo sam na barskoj stolici i posmatrao unezvereno lice najmlađeg naslednika. Veze koje su imali njegovi roditelji omogućili su mu rad u bezbedonosnim agencijama i uvid u najveće tajne. Za svakog ko je dosao na mala vrata do tih informacija one nisu vredele mnogo, životi koje su čuvali još manje. Tako se i on ponašao, sve sto je pročitao ili čuo rado je delio, mašinerija je orrađivala ostalo, informacije su odlazile i mnogi su to platili životom.Pre nekoliko nedelja i četvoro mojih ljudi je prošlo tako , nisu se živi vratili, pre nego sto su im ispalili metak u potiljak danima su ih mučili. Problem je morao biti rešen:tokom godina čovek se navikne na sve, malo toga ga može iznenaditi , ovo što sam ja radiogranice pomera do kraja. Nema preko tu je kraj. Nikako nisam voleo kada se ljudi koji nikada ništa nisu radili koji nisu osetili zemlju u svojim venama dok krvara za domovinu. jedino u čemu su prednjačili je priča o herojstvu, čojstvu i junaštvu, naravno njihovom. Najveći broj njih u tom svom dokazivanju pređe granicu i počne da deli informacije, izdaje svoju zemlju. Kada to krene uvek ali uvek pokušavaju da se vade i uvek ali uvek to isto završi izdajoj još većih razmera.
Ko je uopste on za na ssamo problem koji treba resiti, u sustini da nije on bio bi neko drugi. Jedna stvar koju su nas prvo naucili je da se problem resava do kraja, nama na pola. u ovom slucaju to je znacilo da i majka mora biti eliminisana. Ona je postavila sina na mesto na kojem je i prema svim ostalima nije imala bas puno milosti. Dans ce za nju biti veoma tezak dan. I nekoliko narednih.
Usla je na u plavu prostoriji , kada je videla sina sklupcanog kako kleci , prljavog i znojavog sa koga su polako se cedile kapljice krvi. Pocela je da vice. Prisla je i izbila mi limenku iz ruku. Odletela je pala je na krilo njegog sincica i pocela da curi. Pritrcala je i uzela je , i dalje sam je gledao ispod oka ni jednog trenutka ne dizuci pogled direktno prema njoj. Vikala je na mene. Svasta mi je rekla.
Polako sam podigao pogled, kada je videla moje oci , nesvesno je napravila korak nazad i otvorila usta.Uskustvo je neverovatna stvar , odmah je shvatila da ce biti gadno. Ona je cesto bila u slicnim situacijama i uvek je izlazila kao pobednik, jaca i mocnija. Ovo je bilo nesto drugacije do sada joj nikada nije zavio zivot, a pogotovo njenon sinu.