Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
4. DEO

"Gde je prten, kume???", upita me Mare, "jebeš mi sve ako znam", opet svi ostadoše u čudu. Međutim, pogleda me onaj bradonja odozgo i posla komšinicu na vrata Maretovog tasta, "jel momci, jeste li vi došli da verite mene ili moju komšinicu?", upita jasno i glasno... "Dođosmo da prosimo tvoju komšinicu al' kad si već tu mogao bih ja tebe da zaprosim, kod tvog tate sam došao kao čovek sa prstenom a doveo sam i kuma a on je, za razliku od mene, sve živo pozaboravljao. Taj se oladio od Smederevke i ne zna gde tera, a ja sam za nijansu ozbiljniji od njega..." Opet svi ostadoše u čudu. "Znaš kume, da sam boljeg kuma izabrao bolje bi mi i bilo al' ovako, kada je bal neka je žurka, ajde prvo tebe da oženimo, biću ja tvoj kum, kad si već nesposoban jedan prsten da predaš mojoj devojci u ruke...", reče kum po malo kroz suze, bio je srećan što se ženim. Međutim, komšinica se samo nasmeja i izađe tako da se još uvek nisam oženio a imao sam šansu, čist zicer, ali sam pogodio prečku kao Peđa Mijatović na tekmi protiv Holanđana kada je odveo naše direktim letom u otadžbinu... Bilo mi je žao kuma, rođaci, a za onu rakiju me bađš zabole patka. A jes' bila dobra rakija, jabukovača stara 20 godina. Dakle, uzeh prsten od komšinice i metnuh ga na sred astala, "evo vam prsten, jel možemo sada da pričamo o svemu otvoreno?", upitah ja, kao što bi i moj kum Deki uradio za mene. "Momci, ljubi vas čika Žika, ajde vi dođite neki drugi put pa da popričamo o svemu al' tada nemojte da mi pijani ulazite u kuću". "Važi", rekoh mu i opet pokazah tri prsta, patriotski, nema šta... U tom trenutku čika Žika nam pokaza ulaz u dvorište i zamoli nas da napustimo objekat. Izađosmo na velika vrata baš kao što smo i ušli. Opet, u stilu Đoganija okrenuh kola za 360 i odosmo kum i ja u istu onu kafanu gde smo bili onomad. Dođe konobar i ja ga upitah da li ima Smederevskog vina i da li je to vino hladno. "Da", reče on, "važi, onda nam donesi vlašu vina i flašu kisele al' da vino ne bude hladno". Dok smo se mi nalivali, poče pesma "Palim zadnju cigaretu" od Mitra Mirića i kum ošinu flašu odozgo celom šakom i razbi je u treptaju oka. "Toooo kume!!!" Videh ja da mi je kum ranjen, videh da krvari. Devet meseci je bio na braniku otadžbine i ništa mu nije falilo a sad je ranjen u sred Valjeva. Dohvatih ja onaj stoljnjak i umotah kumu oko rane a on mi se zahvali na lepom gestu. Nastavismo da ludujemo do dugo u noć. U neko nevreme uđoše trubači i udariše po "Đurđevdanu" a mi skočismo na sto i počesmo da pravimo veselo veče. Sve me je to podsećalo na sjajnu atmosferu u kafani "Topčiderska noć" i onih sjajnih noći kada nas je sunce dočekivalo, onako pijane, svaki put kada bismo se smilovali da krenemo kući. Setih se ja mojih najsjanijih dana kada sam jednoj curi sa Vračara nosio cveće ispred kuće i dovodio trubače. Bio sam omiljen u njenom kraju, kad god bih doveo trubače u njenu ulicu svi bi palili svetla i izlazili napolje da bi me videli i pozdravili. Jednom sam iz tog kraja bio ispraćen kući kao heroj, sa počasnom paljbom, kao i svi veliki Srbi, vojvoda Stepa Stepanović, vojvoda Živojin Mišić, Karađorđe Petrović, kralj Milan i mnogi drugi. Tu meni sinu sjajna ideja. "'Ajde kume da joj odvedemo trubače ispred kuće, to je meni uvek pomagalo!", rekoh mu i ne trepnuh a on se oduševi i odmah upita drugove svirače koliko košta to planinarenje. Rekoše-pola sata=50 jevreja. "Au mnogo", reče kum. Ma, kad je merak nije mnogo, a merak je. Nekako se pogodismo sa sviračima da nam sviraju dva-tri sata za 120 eura. Krenuše cigani, kum i ja napred a oni za mnom, svi u koloni po dva, kao u O.Š. Hrabro smo koračali Valjevskim ulicama, mesečina nam je obasjavala drumove. "Aj kume da mi tebe oženimo pa da konačno jebemo nešto", rekoh mu a on se uvredi. Stigosmo ispred njene kuće, "kad ja spustim ruke vi dunite, hoću da svi ustanu i da vide koliko smo uporni..." Spustih ruke a oni dunuše onako junački, iz muda! Počeše da se pale svetla, izađoše svi na drum, izađe i komšinica i svi složiše neke face negodovanja iz čega sam zaključio da su pohlepni i ljubomorni na moju i komovu sreću i mi rešismo da ne odustajemo sve dok ih ne opametimo i ne urazumimo. Ipak, nije lepo biti ljubomoran, setih se da me je majka tako učila. Poslasmo neke klince koji su se zadesili u okolini da trknu po pivo do dragstora, al' da bude MB, zato što je to pivo svetsko a naše! Dođoše deca sa gajbom punom piva i mi nazdravismo veridbi, napravismo svadbu za desetak minuta. Iako smo znali da se posle ove gajbe ničega nećemo sećati, to nas nije sprečilo da udarimo još jače po MB-u, još hrabrije, do iznemoglosti. Poče kum da lupa flaše, a i što ne bi, boli ga jaje kad sam ja iz svog džepa platio kaulciju. Vratih se ja do kola i uzeh srpsku trobojku veličine 2,4 x 3,2 metra, koju sam na Ravnoj gori platio 2.000 dinara, a na njoj dvoglavi orao sa krunom Nemanjića i stare Srbije, a kum uze onaj stolnjak kojim je zaustavljao krv i baci ga ispred sebe. Počeh da mašem onom mojom trobojkom kao Bora Đorđević na meču Zvezda-Selta kada ga je ceo stadion pozdravio gromoglasnim aplauzom, a kum poče da viče:"Uuuuuu, boli me kita!" Poče da sviće zora, krvavo Sunce nas je dočekalo na horizontu i poželelo nam dobro jutro na šta ga mi otpozdravismo podizanjem tri prsta visoko u nebo. Priđe nam komšinica da nam nešto kaže i, kad ugledah njene bujne devojačke grudi, da izvinete, opet mi se dig'o i poprečio...

Nastaviće se!
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 9:07 pm.