Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
Progledah tog jutra kao i svakog drugog, u 8:00. Posle dugo vremena ustadoh na levu nogu i rekoh sebi "iz mesta si se zajeb'o". Ustadoh i umih se na brzinu al videh da mi nije baš dobro. Setim se ja da možda imam temperaturu, pošto su se tih dana svi žalili. Posle dva uzastopna merenja temperature zaključio sam da da mi nije dobro, 38,5!!! Uzeo sam telefon i javio ćaletu da na mene danas ne računa i da od posla nema ništa i da javi kevi da, ako mi se nešto desi, želim da za moju sahranu spremi žito sa šlagom, posle čega mi on opsova istu tu majku, što nikako nije u redu sa njegove strane. Popio sam Fervex i par vitamina misleći da će mi biti bolje. Posle sat-dva ležanja u krevetu pomislih, pošto se već ladim, mogao bih da ofarbam felne na kolima jer ne mogu više da kupujem nove a stalno mi skidaju gde god da odem. Taj auto je čudo, Opel Suza crvene boje. Tačno 28 minuta sam razmišljao u koju boju da ih ofarbam i pomislih da bi crvena bila pun pogodak. Upalim ja mog karavana, 1.6D, kad iz ulaza izađe moja komšinica sa prvog sprata. "Ćao mala, kako je?", rekoh joj više iz kurtoazije al zaustaviše mi se oči na njenim bujnim grudima, rekao bih da nosi četvorku, pa bogledah u njene butine, jes' malo masna al' dobra je. "Ti samo skitaš, a?", "da", reče ona, "idem do grada da završim nešto". "E, pa idem i ja do grada, aj' upadaj da ne ideš busom, haos je u gradu", "Ajd'", reče ona i uđe u kola. Pokušao sam da uključim mog KENWOOD-a, model KDC-308AY, kojeg sam platio 135 eura u WEG-u u Bulevaru, al videh da ne radi. Tu se ja silno iznerviram i zaključim da je moj batica, verovatno, slučajno zakačio nogom napajanje od player-a. Povežem ja to na brzinu i krenem. Poče neka kiša da pada, vidim ja da će ceo dan da me bije maler. Kad, na raskrsnici Vojislava Ilića i Ustaničke vidim neki gadan sudar i stanem pošto vidim da je zatvoren saobraćaj. Onaj iza mene poče da svira, pogledah iza sebe i rekoh "ko ga jebe". Popnem se na trotoar i obiđem sve one koji stoje u mestu i nekako se uključim u Vojislava Ilića. Pogledam komšinicu kad njoj nešto vlaži između nogu. Da l' se naložila na mene pa vlaži, da l' se upiškila od vožnje po trotoaru? NE, prokišnjava mi šiberdah. Pali se crveno i meni se zaustaviše oči na njenim sočnim usnama, kako je slatka, mislim se ja, a crveni karmin uskladila sa dugom plavom kosom koja joj lagano pada preko ramena. Opet joj pogledah grudi i tad mi se dug'o iz mesta i poprečio u pantalonama. Namestim ga ja da me ne žulja i u tom trenutku se pali zeleno na semaforu... Odvezem ja nju gde je trebalo i kad sam stao sa strane i uključio sva 4 migavca, primetim da me gleda i da se smeška. Dogovorim se ja sa njom da ovih dana odemo zajedno u bioskop, al' mislim se ja, nema ništa od tog posla al' ajde. Oči mi se opet zaustaviše na njenim bujnim grudima i, da izvinete, opet mi se dig'o. Primeti ona to a ja se postideh svojih loših manira. Izađe ona nekako a ja produžim tamo gde sam i krenuo, u farbaru koja se nalazi u Bulevaru, blizu moje zgrade. Napraviše mi 100 grama farbe za metal i to sam platio 500 dinara al mislim se, jbg ne mogu da farbam felne po kiši. U stilu Đoganija okrenem kola za 360 stepeni i odem na auto otpad da kupim šiberdah kojeg sam sa ugradnjom platio 50 eura al' hvala Bogu i današnjem danu, završio sam posao. U tom trenutku mi zvoni mi mobilni telefon marke SAMSUNG, model N500, kojeg sam kupio svojevremeno u HRAM-u za 120 eura. Mislim se ja ko me to zove baš u trenutku kad je kiša prestajala i to sa nepoznatog broja, kad ono-moja drugarica Mina. Zove me da se vidimo te večeri, da odemo na piće. "Važi", kažem ja, "doći ću oko 9 ispred tvoje zgrade". Al ajde, reko', u međuvremenu da odem u selo da nahranim kera i njegovu porodicu.
Moj živorad je tog popodneva ležao tamo gde često leži, na pragu kuće. Čim je čuo moj razdrndani auspuh odmah se trgao iz sna. "Gde si domaćine, poštovanje", rekoh mu i on mi, kao i uvek, pruži njegovu debelu šapu, koja je tog dana bila kaljava, i promrmlja nešto u stilu "Gde si mamu ti jebem, umro sam od gladi". Tu se mi pozdravismo srdačno, kao i svakog drugog dana kada sam mu donosio klopu. Otključam kuću i vidim da nema vode. Šta je sad, sve mu jebem, skoro sam menjao hidrofor i kazan. Vidim ja da ima sve tri faze a da je iskočila sklopka, koja se nalazi u garaži u okviru kuće (gde mi se nalazi stari 125P koga sam planirao da sredim po mom ukusu), što znači da je kvar u šahtu za hidrofor. Priključim ja lampu na produžni kabl i spustim se u šaht kad tamo-jedna faza u prekidu. Namestim ja to, trebalo mi je 16 minuta sa sve spuštanjem dole i izlaženjem gore. Posle hranjenja kera vidim da mu žena dahće, kao da je otrovana. Spustim se do prodavnice i uz put čujem priču da su joj otrovali švalera (komšijin vučjak) na koga je moj debeli ker bio strašno ljubomoran. Ako su ga otrovali, pomislih, taj mi pojeba sve živo po dvorištu. U prodavnici sam kupio 2 litra Subotičkog kratkotrajnog mleka, koje sam platio 80 dinara, al nema veze, bar sam mom debelom keru spasao ženu. Dok sam se vraćao u BG svratim do auspuh servisa i tamo mi uzeše 900 dinara, al nema veze, sad mi se auspuh više neće čuti.
Brzo sam se spremao za sudar sa drugaricom. Ta Mina je veoma slobodna devojka, stalno mi je pričala šta je sve radila sa bivšim dečkom i kako su se kecali. Kaže, samo u kolima nije probala. Ispred njene zgrade sam stigao u 9:14, pošto uvek moram da zakasnim. "Ćao Mina, šta se radi", pitam ja. Reče mi da je dečko ostavio pre desetak dana i da joj treba društvo jer je jako tužna. Dogovorismo se na brzinu da ne idemo u bioskop nego na Košutnjak jer, kaže, tamo je jako lepa topla čokolada. "Važi, kako ti kažeš", rekoh joj pomalo nezainteresovano. Sede ona u kola i odmah je palo ribanje zašto nisam oprao zmaja. "Nisam stigao", kažem ja, "al drugi put neću omanuti". "Nećeš ni ovaj put", reče mi smešeći se. Da izvinete, opet mi se dig'o al se ovoga puta nije poprečio, ne znam zašto. Popismo toplu čokoladu uz koju smo naručili koka-kolu (100 din) za mene i Red Bull (250 din) za nju. Naravno, ja sam platio ceh, pošto su nju baš tog dana odžeparili u prevozu. MALER! Reče mi da nema dečka i da joj nedostaje ona stvar. Prećutao sam da ne ispadnem bezobrazan i nasmejao se da joj ne propadne fora.
Krenusmo kući u 23:36 i ja stadoh u kraj da prekontrolišem gume, pošto videh da me zanosu u krivinama. Kaže ona, mogli bi da se kresnemo onako drugarski, al da ne bude kao prošli put kada je ona došla kod mene polu gola i kada su je njeni zvali da hitno dođe kući zato što je njenoj baki veoma loše. Odmah sam znao šta mi je činiti.
NASTAVIĆE SE...
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 11:38 pm.