Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

"Trst je, nekada, dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', Pariz je mirisao na kroasane i caffe au lait, Atina na žućkastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, Crikvenica je mirisala na crno- bele fotografije izreckanih ivica, na more i borove
iglice. Mitrovac na Tari mirisao je na oštre noći, na razblaženi čaj
od šipka koji se pije iz plastične šolje, na ''Gavrilović'' paštetu...


Miris Beograda, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu:
Miris bureka sa višnjama u staroj pekari iza Bajlonove
pijace;
Miris vlažnih lešnika u Botaničkoj bašti i miris našeg straha
dok ih krademo i bežimo preko ograde od pobesnelog čuvara;
Pomešani mirisi orahovog drveta, hortenzija, lastinih govanaca i roza
sedefastog laka za nokte komšinice iz dvorišta; Miris ajvara i
prvih trešanja; škripanje najlonki na halter naše majke dok ponosna
vodi nas tri u šetnju, na baklave kod ''Medjeda'' i miris njene male
tvrde kožne tašne model Džeki O, i miris njenog majušnog crvenog
karmina koji leži unutra i koji ona vadi drvcetom šibice .
Miris sumraka i lubenica sa prasećim repovima koje naš otac
znalački kucka i osluškuje i onda prti jedan džambo primerak na svoja
visoka ramena, smejući se, dok mi trčkamo za njim Drinčićevom.
Miris nedelje, sa zvucima radija koji se kroz prozore
suterena u Gundulićevom vencu, šire po ulici kestenova, zajedno sa
mirisima pohovanih šnicli, i pržene kafe i zvucima radio prenopsa
fudbalske utakmice.
I zatim, mirisi leda na klizalištu na Tašmajdanu, miris
novih fotelja u Domu pionira, mirisi slave i spektakla u Takovskoj
kad proviri Čkalja ili Dragan Laković iz zgrade televizije.
I miris Skadarlije, puberteta, lake nesvestice od
zaljubljenosti, miris Old Spice after shave , pomešan sa mirisom
gulaša od bubrega sa kajmakom u vrućoj lepinji.
Miris parfimerija Jasmin, sa svim onim lažnim biserima u
izlozima, i miris otmenosti u čuvenoj obućarskoj radnji ''Kralj'' u
Knez Mihajlovoj ulici.
Miris preprženog ulja u Manježu, i girica u ''Poletu''.
I zatim, mirisi reke, miris dasaka na splavovima koje
ljubimo mokri, dok ležimo na svim našim južnim morima ispod Čukarice;
I onda, miris tišine i svečanosti u Narodnoj biblioteci
Srbije na Vračaru, miris indeksa i beogradskih tramvaja koji se
ljuljaju penjući se Beogradskom; miris traganja za mirisima sveta na
Festu u Sava centru; miris trave na Kalemegdanu iza Vojnog muzeja
pomešan sa mirisom neba u junu i prvim poljupcima.
Miris ''Jelen'' graševine u Medjunarodnom pres centru i
miris važnosti dok je pijemo uz zalogaje tatar bifteka - Beograd u
godinama kada je mirisao na belo vino.
I, kasnije, Beograd crnih vina, vrelih strasti, začina i
ljutine;
Miris pokislih kaputa na demonstracijama; i mirisi paljevine i
straha, i miris bombi i bespomoćnosti.
I, zatim, svi oni užasni mirisi u redovima za vize, za
banke, za kafu i benzin.
I zatim, mirisi mamurluka, ličnih i političkih, mirisi
užasnih tekstova po novinama, mirisi šerpi i lonaca pomešani sa
mirisima mraza i gripa.
Beograd tužnih Novih godina, i opustelih leta, bez para, sa
krntijama na ulicama, ozloglašen, u cipelama od skaja.
I, onda, ponovo, miris ruža i magnolija na Neimaru.
Miris mermera i groždja, mirisi tamjana i divnih crkava,
mirisi straha i nade na licima nedužnih običnih ljudi, začinjeni
mirisima golih pupkova i espresa, mirisi opuštenosti i grča.
Svi oni odlasci i opijajući miris povratka.
Miris Beograda, to je priča.
A, ja? Šta da kažem?
Mirišem na Beograd."

Tekst preuzet, cini mi se da je Mojsilovicka. Nisam odolela, jer miresem na Beograd. wink
Dok sam bio student, kada bih odgovorio na pitanje sta studiram, cesto sam cuo komentar: "Uh, pa to je terenski posao", uz neodobravajuci izraz lica.

"Pa sta, mogu da zivim gde god hoces, nista me za Beograd ne vezuje", bio je moj odgovor.

Kada sam se zaposlio i otisao na teren, shvatio sam da, koliko god mi posao bio zanimljiv, ja u stvari zivim tri radne nedelje za onu cetvrtu, slobodnu, koju cu provesti u Beogradu.......

Tako sam otkrio svoju zabludu da "mogu da zivim gde god hocu". Istina je da mogu da putujem gde god hocu, ali samo pod uslovom da znam da cu se uskoro vratiti kuci.....

Cesto ne mogu da prepoznam Beograd u kojem sam rastao, ali ga i dalje volim ... Nisam ja iz Beograda....... i ja sam Beograd.......
Miris vlažnih lešnika u Botaničkoj bašti i miris našeg straha
dok ih krademo i bežimo preko ograde od pobesnelog čuvara;


ne znam da li je Mojsilovicka, ali znam ko je pobesneli cuvar (Buda... verovali ili ne lollollol ). to je tadasnji upravnik Botanicke baste, prof. dr (akademik i kojesta jos svasta) Budislav Tatic, mnogima poznat upravo kao pobesneli cuvar Buda lol

ps. cini mi se da ga je Kapor pominjao takodje u savesnom obavljanju zastite zelene oaze u srcu Beograda :D
Meni Beograd ne miriše uvek isto. Različito miriše leti, u jesen i zimi, različito kad je sunce ili kad pada kiša. Ovih dana mi Beograd miriše na prašinu (uprkos tome što je mokro), na teško i na sivo. Ne može to lepo da se opiše pošto ja taj miris osećam kao prijatan...
Ja u Bgu uvek osecam setu i miris jeseni, cak i leti... Nema lepseg godisnjeg doba od jeseni i te buduce sete koja pomesana sa ostacima istrulelog pijacnog voca mami na uzdah... i ako taj uzdah nije nimalo lak ja ga volim... i ako taj miris nije bash Shanel ... ja bez njega ne mogu...
Lepa je tema, i ja sam odrastao ovde i imam utisak da gde god da sam osecam miris Beograda. Nosio sam ga sa sobom par godina dok nisam ziveo u njemu.
A posle, kada sam se vratio, osetio sam opet neki nostalgicni miris jednog drugog grada koji sam takodje zavoleo.

Tako to valjda funkcionise, secamo se mirisa lepih perioda u zivotu, a i oni manje prijatni nam kasnije lepse "mirisu". wink




Ipak, budimo realni, onaj miris smoga koji osetimo kada se sa nekog izleta ili putovanja vracamo autom u Beograd, tesko da moze da bude lep lollollol
Lep text. Mozda ja ne spadam u ovu temu, jer nisam iz Beograda. Ipak, u duhu svega, preporuchujem vam knjigu "Parfem" (neki nemachki pisac je u pitanju)....Voce, nadam se da ne zamerash shto sam ovo ubacila. wink
Jaoj što mi je taj ''Parfem'' poznat, i ja ću malo da pokvarim temu nego samo da pitam je l to o onom bolesnom liku koji uporno traga za nekim mirisom, i pri tom pravi parfeme, a i ubija žene?

Ako nije izvinjavam se samo pitah...nastavite sa mirisom Beograda, koji meni tako nedostaje Unhappy
I sad mi žao sto sam ga uzimala zdravo za gotovo, al tako je to u zivotu ne znaš šta imaš dok ne ostaneš bez toga rollrollroll
Nemam sliku, al licim na tatu...Smile
Lep text. Mozda ja ne spadam u ovu temu, jer nisam iz Beograda. Ipak, u duhu svega, preporuchujem vam knjigu "Parfem" (neki nemachki pisac je u pitanju)....Voce, nadam se da ne zamerash shto sam ovo ubacila. wink


Naravno da ne zameram. I, nije da ne spadas u ovu temu. Svako moze da napise nesto o svom gradu, nije pod obavezno da to bude Beograd. Niti su, ovom temom, prozvani samo Beogradjani. Mogu i drugi da daju svoj komentar o Beogradu, kao i da nesto napisu o gradu koji vole i koji osecaju kao deo sebe.
"Trst je, nekada, dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', Pariz je mirisao na kroasane i caffe au lait, Atina na žućkastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, Crikvenica je mirisala na crno- bele fotografije izreckanih ivica, na more i borove
iglice. Mitrovac na Tari mirisao je na oštre noći, na razblaženi čaj
od šipka koji se pije iz plastične šolje, na ''Gavrilović'' paštetu...


Miris Beograda, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu:
Miris bureka sa višnjama u staroj pekari iza Bajlonove
pijace;
Miris vlažnih lešnika u Botaničkoj bašti i miris našeg straha
dok ih krademo i bežimo preko ograde od pobesnelog čuvara;
Pomešani mirisi orahovog drveta, hortenzija, lastinih govanaca i roza
sedefastog laka za nokte komšinice iz dvorišta; Miris ajvara i
prvih trešanja; škripanje najlonki na halter naše majke dok ponosna
vodi nas tri u šetnju, na baklave kod ''Medjeda'' i miris njene male
tvrde kožne tašne model Džeki O, i miris njenog majušnog crvenog
karmina koji leži unutra i koji ona vadi drvcetom šibice .
Miris sumraka i lubenica sa prasećim repovima koje naš otac
znalački kucka i osluškuje i onda prti jedan džambo primerak na svoja
visoka ramena, smejući se, dok mi trčkamo za njim Drinčićevom.
Miris nedelje, sa zvucima radija koji se kroz prozore
suterena u Gundulićevom vencu, šire po ulici kestenova, zajedno sa
mirisima pohovanih šnicli, i pržene kafe i zvucima radio prenopsa
fudbalske utakmice.
I zatim, mirisi leda na klizalištu na Tašmajdanu, miris
novih fotelja u Domu pionira, mirisi slave i spektakla u Takovskoj
kad proviri Čkalja ili Dragan Laković iz zgrade televizije.
I miris Skadarlije, puberteta, lake nesvestice od
zaljubljenosti, miris Old Spice after shave , pomešan sa mirisom
gulaša od bubrega sa kajmakom u vrućoj lepinji.
Miris parfimerija Jasmin, sa svim onim lažnim biserima u
izlozima, i miris otmenosti u čuvenoj obućarskoj radnji ''Kralj'' u
Knez Mihajlovoj ulici.
Miris preprženog ulja u Manježu, i girica u ''Poletu''.
I zatim, mirisi reke, miris dasaka na splavovima koje
ljubimo mokri, dok ležimo na svim našim južnim morima ispod Čukarice;
I onda, miris tišine i svečanosti u Narodnoj biblioteci
Srbije na Vračaru, miris indeksa i beogradskih tramvaja koji se
ljuljaju penjući se Beogradskom; miris traganja za mirisima sveta na
Festu u Sava centru; miris trave na Kalemegdanu iza Vojnog muzeja
pomešan sa mirisom neba u junu i prvim poljupcima.
Miris ''Jelen'' graševine u Medjunarodnom pres centru i
miris važnosti dok je pijemo uz zalogaje tatar bifteka - Beograd u
godinama kada je mirisao na belo vino.
I, kasnije, Beograd crnih vina, vrelih strasti, začina i
ljutine;
Miris pokislih kaputa na demonstracijama; i mirisi paljevine i
straha, i miris bombi i bespomoćnosti.
I, zatim, svi oni užasni mirisi u redovima za vize, za
banke, za kafu i benzin.
I zatim, mirisi mamurluka, ličnih i političkih, mirisi
užasnih tekstova po novinama, mirisi šerpi i lonaca pomešani sa
mirisima mraza i gripa.
Beograd tužnih Novih godina, i opustelih leta, bez para, sa
krntijama na ulicama, ozloglašen, u cipelama od skaja.
I, onda, ponovo, miris ruža i magnolija na Neimaru.
Miris mermera i groždja, mirisi tamjana i divnih crkava,
mirisi straha i nade na licima nedužnih običnih ljudi, začinjeni
mirisima golih pupkova i espresa, mirisi opuštenosti i grča.
Svi oni odlasci i opijajući miris povratka.
Miris Beograda, to je priča.
A, ja? Šta da kažem?
Mirišem na Beograd."

Tekst preuzet, cini mi se da je Mojsilovicka. Nisam odolela, jer miresem na Beograd. wink


Pre desetak dana na FB-ku postao sam clan prijatelja Beograda i odmah okacio na zid temu;
slucajno ili ne bila je o mirisu Bgd
Ne volim da se ponavljam, ali ovaj Vas divni tekst prosto vapi da se jos nesto rekne
Kmecao sam u podrumu stancica u Francuskoj (ulici-naravno)
rastao u Banatskoj (tacno preko puta cigamale - ovekovecene u filmu "Skupljaci perja"Wink- kako tek tu mitise
Sada sam na periferiji gde kosava duva dan vise nego igde
Toliko o mirisima naseg VELEGRADA
Sta jos reci, navikao sam i ne smeta mi, ali
Glava mi je postala kao tranzistorski (radio bez kabla) prijemnik
V(f)atam, misli prolaznika
jao sto to ne mirise lepo
izvini muka mi je i samo podsecanje na to
E, "nasa" Vocko divno li mirises
Srecno oops
Treba reci da nas clan Cocoloc zivi preko puta Botanicke baste, a ja imam stan na 50 m.od iste mada pripadam drustvu "mrtvih pesnika iz Kosovske ulice"(ucinili su iznimku u mom slucaju, vise o tome u mojoj biografiji) Smile ...Text je napisala Mira mada je Zorica bolja riba ali su merodavne jer su stanovale takodje prekoputa baste...
Beograd ne mirise kao pre, jos malo onog dela gde sam ga prvi put gazio kod Kosancicevog venca ima smek mog prvi put udahnutog Bgd.ostalo je nostalgija, nekih spomenutih mesta iz texta vise nema
Sve lici na nostalgiju koju cemo tesko objasniti deci koja sada udiisu miris ovog grada.Sada mi je dosta 7 dana nakon odsustva da se zasitim grada i vec mu nalazim mane, nekada sam mogao satima da ga udisem i da ga osecam svojim.Volim Bgd jos uvek puno, ali moracemo shvatiti da su mu draz davali ljudi kojih vise nema, a i ulice su promenjene, dom Pionira je stradao u bombardovanju, Ckalje nema, leda na Tasu takodje u textu je puno vise onog sta nema i sta nece nasi klinci moci da vide...Jos deo Dorcola ima svoju autenticnost, ali plasim se progutace ga trzni centri, parkinzi i sl.
Pisem o delovima koje znam, mozda ih ima jos, ali Bgd iz price i Bgd sada su dva grada....
Ipak dok Partizan igra u Bgd i dok postoje ulice koje volim volecu Beograd, bez obzira sto je sve manje poznatih mirisa iz detinjstva
Za mirise Beograda zaduzena je i stalno dezurna kosava... Iako su miris bureka zamenili mirisi pizze i toplih sendvica bez ukusa, a mirise cevapa i pljeskavica sterilini miris hamburgera, kosava redovno donosi mirise sa Avale i ja ih, jos uvek, prepoznajem..... Uskoro ce, najlepsi miris..... miris proleca.

Smile
Slazem se da se mnogo toga promenilo u Beogradu, ali i pored toga on ima svoju "dusu". Ima i miris i svaka ulica, deo grada ima svoj miris, bez obzira na promene.
Nekada smo gazili kaldrmu, pa nam je bilo neobicno kada su te ulice asfaltirane...sve su to promene koje se prevazilaze u hodu. Vazno je sta covek nosi u srcu. Mislim da svaka osoba nosi svoj grad u kome se rodila i prozivela najveci deo svog zivota.
Mnogo puta sam sletala avionom u Beograd. Svaki sletanje je bilo "predinfarktno stanje". Ti damari, ubrzani otkucaji srca, radost sto vidim svetla Beograda, sto znam da cu videti sebi drage osobe. Samo Beograd u meni moze da izazove to osecanje, osecanje pripadnosti.
Ima i drugih gradova koje volim, u kojima se osecam prijatno, uzivam, opustim se, ali u poredjenju sa mojim gradom sve je to "kopija".

Prolece u Beogradu, BR. Smile Definitivno ima svoj miris, a jos kad procvetaju lipe, to je pravi miris lipe na Balkanu wink
Za mirise Beograda zaduzena je i stalno dezurna kosava... Iako su miris bureka zamenili mirisi pizze i toplih sendvica bez ukusa, a mirise cevapa i pljeskavica sterilini miris hamburgera, kosava redovno donosi mirise sa Avale i ja ih, jos uvek, prepoznajem..... Uskoro ce, najlepsi miris..... miris proleca.

Smile

Na dorcolu sam odrastao na mirisu bureka ( i sa ostacima na zubima)
Ovde preko puta Avale, miris borovine me ugusi.
ali lako je za to culo,
oci suze kada vidim kako raste slon, umesto lepe vitke gazele
ma pusti : nauku,stabilnost ...
noge ko stupe ili bolje reci nema ih
Eh,skote zivote,deca da nespoznaju lepotu cry
Zvučaće malo čudno...ali moje detinjstvo i adolescentno doba vezano je vožnjom bicikla Ušćem, u rano proleće (da ne kažem april u Beogradu), pa i onaj "miris" Save i Dunava, ( ustajala bara Wink)... pomešan sa mirisom prolećnog povetarca kroz tek prolistale topole, šetnje parkom prijateljstva..... lol
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 2:30 am.