Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
"Trst je, nekada, dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', Pariz je mirisao na kroasane i caffe au lait, Atina na žućkastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, Crikvenica je mirisala na crno- bele fotografije izreckanih ivica, na more i borove
iglice. Mitrovac na Tari mirisao je na oštre noći, na razblaženi čaj
od šipka koji se pije iz plastične šolje, na ''Gavrilović'' paštetu...


Miris Beograda, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu:
Miris bureka sa višnjama u staroj pekari iza Bajlonove
pijace;
Miris vlažnih lešnika u Botaničkoj bašti i miris našeg straha
dok ih krademo i bežimo preko ograde od pobesnelog čuvara;
Pomešani mirisi orahovog drveta, hortenzija, lastinih govanaca i roza
sedefastog laka za nokte komšinice iz dvorišta; Miris ajvara i
prvih trešanja; škripanje najlonki na halter naše majke dok ponosna
vodi nas tri u šetnju, na baklave kod ''Medjeda'' i miris njene male
tvrde kožne tašne model Džeki O, i miris njenog majušnog crvenog
karmina koji leži unutra i koji ona vadi drvcetom šibice .
Miris sumraka i lubenica sa prasećim repovima koje naš otac
znalački kucka i osluškuje i onda prti jedan džambo primerak na svoja
visoka ramena, smejući se, dok mi trčkamo za njim Drinčićevom.
Miris nedelje, sa zvucima radija koji se kroz prozore
suterena u Gundulićevom vencu, šire po ulici kestenova, zajedno sa
mirisima pohovanih šnicli, i pržene kafe i zvucima radio prenopsa
fudbalske utakmice.
I zatim, mirisi leda na klizalištu na Tašmajdanu, miris
novih fotelja u Domu pionira, mirisi slave i spektakla u Takovskoj
kad proviri Čkalja ili Dragan Laković iz zgrade televizije.
I miris Skadarlije, puberteta, lake nesvestice od
zaljubljenosti, miris Old Spice after shave , pomešan sa mirisom
gulaša od bubrega sa kajmakom u vrućoj lepinji.
Miris parfimerija Jasmin, sa svim onim lažnim biserima u
izlozima, i miris otmenosti u čuvenoj obućarskoj radnji ''Kralj'' u
Knez Mihajlovoj ulici.
Miris preprženog ulja u Manježu, i girica u ''Poletu''.
I zatim, mirisi reke, miris dasaka na splavovima koje
ljubimo mokri, dok ležimo na svim našim južnim morima ispod Čukarice;
I onda, miris tišine i svečanosti u Narodnoj biblioteci
Srbije na Vračaru, miris indeksa i beogradskih tramvaja koji se
ljuljaju penjući se Beogradskom; miris traganja za mirisima sveta na
Festu u Sava centru; miris trave na Kalemegdanu iza Vojnog muzeja
pomešan sa mirisom neba u junu i prvim poljupcima.
Miris ''Jelen'' graševine u Medjunarodnom pres centru i
miris važnosti dok je pijemo uz zalogaje tatar bifteka - Beograd u
godinama kada je mirisao na belo vino.
I, kasnije, Beograd crnih vina, vrelih strasti, začina i
ljutine;
Miris pokislih kaputa na demonstracijama; i mirisi paljevine i
straha, i miris bombi i bespomoćnosti.
I, zatim, svi oni užasni mirisi u redovima za vize, za
banke, za kafu i benzin.
I zatim, mirisi mamurluka, ličnih i političkih, mirisi
užasnih tekstova po novinama, mirisi šerpi i lonaca pomešani sa
mirisima mraza i gripa.
Beograd tužnih Novih godina, i opustelih leta, bez para, sa
krntijama na ulicama, ozloglašen, u cipelama od skaja.
I, onda, ponovo, miris ruža i magnolija na Neimaru.
Miris mermera i groždja, mirisi tamjana i divnih crkava,
mirisi straha i nade na licima nedužnih običnih ljudi, začinjeni
mirisima golih pupkova i espresa, mirisi opuštenosti i grča.
Svi oni odlasci i opijajući miris povratka.
Miris Beograda, to je priča.
A, ja? Šta da kažem?
Mirišem na Beograd."

Tekst preuzet, cini mi se da je Mojsilovicka. Nisam odolela, jer miresem na Beograd. wink
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 12:49 am.