Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
LJUBIO SAM SNAŠU NA SALAŠU


E, baš sam onomad razmišlj'o od čega pravidu tambure, pa sam pit'o i, i Mitu, i
Proku, i onog Mileta Devića, birtaša, zna li kogod, pa niko nije znao da mi
kaže. A onda mislim, na posletku, nije to baš tako zdravo ni važno. Jer, evo, i
ova moja tambura, i stara i bog zna kakva, i zvoni i zveči, a opet svira. Pa ću
probati sada na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam šta mi
se jedared desilo kad sam išao u Iđoš na vašar, a još sam deran bio.

Krenem ti ja jedared u Iđoš, bio tamo neki vašar. Sad, jel' vašar, jel' sajam,
baš ne mogu tačno da se setim. Al' šta bilo da bilo, baba mi je dao nešto
novaca, šta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko
sam se momčio već po sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u Iđoš i
kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' ždrepca, jel' pastuva, jel'
ajgira, samo kobile nemoj!" E baš tako mi je rekao. Baba nikad nije mlogo baš
voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o, otkad sam odrastao.

I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom prečicom, preko polja. Nisam se setio onog
što kažu: preko preče - naokolo bliže. Ono bilo letno doba, što bi kaz'li
Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde preobraženije, mož' biti
tako, devetnaesti, dvadeseti avgust mesec. Sunce odskočilo, podne, a od tog
druma ni traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A
gladan i žedan i umoran. Još mi je mati kazla: "Ponesi štagod za jelo". "Ta",
reko, "mani mati, naopako, šta ću nosit, tu za dva sata, časom ću ja". Al',
vraga, baš mi je falilo.

I vidim, neki salaš se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili
kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al', reko', 'ajd da svratim, sad što, šta
me košta? Valjda će mi dati parče 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa
ondak čašu vode, a nad'o sam se i kakav tanak špricer, što Mađari kažu "Hozsu
lepes", a to na mađarskom znači "dugačak korak".

I kad sam došao na taj salaš, prvo što sam video, na astalu cipovka 'leba bela,
vidilo se da je frišak, onako, reš malko. A po avliji svuda trčidu pilići,
brojleri oni što se zovu. Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se
muvaju levo - desno. Odškrinita vrata od pušnice. A tu... E, divota jedna! Odma'
ogladnim kad se toga setim. Šunke, slanine, a znaš koje slanine? One 'nako što
ima red slanine pa red šunke, pa red slanine pa red šunke, pa tako jedno pet -
šest puta, ti redovi. Pa ondak, ondak džigernjače, pa švargle, pa krvavice... A
dole jedno plekano bure puno čvaraka i droždina. Što bi kaz'li Japanci, ikebana,
prava ikebana. Ništa mene to nije, što bi kazl'o, onako, taklo, iako sam bio
gladan k'o vrag. E, već neka plava snaša što se muvala levo - desno po avliji i
'ranila već pomenute, one - piliće...

Da sam tada im'o kuću i njivu,
pet - šest svinja i bar jednu kravu,
i avliju, u njoj jabuku il' šljivu
uz'o bih tu snašu plavu.
Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"
Ona reče mi ovako:
"Baba do utorka neće da se vrati,
a s materom ćemo lako!"
Pa, da te ne sla`em, za jedno frtalj sata, u vr' glave...

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
kako ima brkatog muža.

Tek tad videh iza plasta sena
s nekim vilama muža njena.
On mi reče: "Jel' ti, vandrokašu,
pušćaj o'ma moju snašu!"
A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
kako ima brkatog muža.

Kad već ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad tako pametni pa prevrn'te ploču,
jer sa druge strane ima još, šta je posle bilo.
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 11:04 pm.