Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave. Eto, baš onomad
sam čitao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde sas repom, pa ondak onaj
Bermudski troug'o 'di na čudan način nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko
brodova nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod da mu se šta
ne desi. Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa Kinezi u
kosmosu, pa Bogićević u Ko... Pa svi u kosmosu. čudo jedno!

A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika i to, šta se
sve dešava, jer ja šta god sam zamišlj'o, šta god sam sanjao, to sve mi se
ostvarilo. Sve mi se baš ostvarilo. Eto, onomad mi baš umro tetak, iz
Gospođinaca, i ostavio mi dvanaest jutara zemlje, ritske, znaš kakve? Kažu
navodnjavaj, ne znam, đubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi... Ma kakvi, znaš kakva
je ovo zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi nešto niklo. Ja ti kažem - tu bi
mog'o sejati i kikiriki, i artičokle, ondak ono, ono drvo što crnci pravidu
lebac od njega. I, čudo jedno, pa sve bi tu izraslo. Takva zemlja.

A u selu - dve kuće. Jedna baš na glavnom sokaku. Da ti ne kažem ni kako se zove
sokak, ni koji je broj od kuće, al' kad dođeš, odma' ćeš videti. Odma', odma' se
to vidi. Eej, šest pendžera sas ulice, od toga četiri kibicfensteri, pa onako,
kad metnem muškatle, a zimi kad nema nikakvog drugog cveća, ondak one zimske
ruže, sitne, one žute, što lepo onako mirišu, pa divota da ljudi prolaze pa sve
gledaju pa govore: "Ju što je lepo, ju što je divno!", i još svašta govore. Kako
i ne bi. Druga kuća mi tu, čelo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o
oko, samo što je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba živi i mati.

A salaš, e, pitaš kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je. I ja sam voleo
da znam pa sam onomad zvao geometra, čak iz Šegedina da izmeri al' nije mogao
siroma', na polak se onesvestio. Eto. Ne može to odjedared. Al' evo, da uzmeš
konja ujutru, al' dobrog konja, pa uzjašeš pa jašeš, i, jašeš i jašeš, do uveče,
znaš, i uveče i tebi i konju dosta, i mislite, "Gdi smo i krenuli da jašemo?" -
a još ste na mom salašu. Eto, tol'ki je.

U štali - šest konja. četir' ova, sto ih prežem, sad, jel' u taljige jel' kad
orem, ili tako štagođ. A dva bela, ona paradoša, samo kad je, kad su neki
svečari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s
praporcima, pa - divota jedna.

Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Znaš kakve su? K'o iz
opateke da su izašle. Da staneš pa da gledaš, da kažeš: "E, ove sigurno nosidu
tetrapak mleko!", takve su. A nije, nose obično mleko k'o i naše krave, samo što
su takve čiste, k'o sa čokolade, sa onih slika, mlečne čokolade i tako, divota
jedna.

Svinja imam dvajes'-pet komada jorkšir i dvajes'-pet komada, sad, jel', berkšir
il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena. Pa imam nešto i
mangurica, imam i prasica. Živine? Tol'ko živine nisi vid'o. Da naranim polak
Afrike. Znaš šta je: ćuraka i moraka i pataka i gusaka, jesam još štagod
zaboravio - svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da izbrojim
kol'ko imam pa mi iskočio osigurač, ne moš'! Al' vidi ovako, na primer: nekad se
probudim, pogledam kroz pendžer, pa reko': "Ju, sneg pao!", znaš, beli se salaš.
Pa ondak mislim, pa ne može biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono -
jaja po salašu! I ne možeš skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa ne može,
dok skupim, opet polak mućkovi.

Imam nešto i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pričam, kol'ko imam i
gdi ih držim.
Samo, znaš, da ti kažem o'ma', slabo meni vajda od svega toga što sam ti
nabrojao. Znaš, kad tako nekad uleto, kad opali kakva omorina, a ja se prevrćem
levo - desno po onoj dunji, pa ne mogu da zaspim, znaš, pa onda izađem na kong,
pa sednem na basamke, pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko
toga ima - ne možeš to ni izbrojati, čudo jedno!" Da!

E, viš, ondak se s mlogo tuge setim...
Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
za tog njenog brkatog muža.

(Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je došao i sve...
A sad, šta bilo da bilo...)
... muža.
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 5:06 am.