Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.




Svi se u zivotu suocavamo sa dogadjajima koji nam deluju ne bjasnjivo.
Gubitak voljene osobe,bolest,nepravda ona surova...i sve tako iznenadno.... a da smo potpuno ne spremni...
Misli nas odvode toliko daleko da nam razbijaju veru u svet,u ljude,u boga,razbija nase dozivljaje o postojanju.
Jednostavno krenes da trazis smisao u svemu onom sto ti se desilo...
Ne zelim da verujem da sam recimo ja zrtva u igri sudbine... A ne mogu ni da verujem da zivim u kosmosu u kojem nam se stvari desavaju bez ikakvog smisla...
Sigurno ima neko znacenje,neka poruka u boci namenjena bas meni... zelim jako da verujem u to ....pokusavam i trudim se...jer inace nista nebi imalo nikakvog smisla...

Zasad me jus uvek boli recenica "sve se desava sa razlogom"... svi mi to govere...i evo me u potrazi za razlozima....
Ranije sam se za sitnice pitala..."zasto bas ja?" ili "zasto bas men?i"...vise ne zelim ni to -suvise je sebicno(a sto sam ja drugacija od drugih) kad sam svatila da nisam jedina koja se borim.

Dali je iko od vas uspeo da spozna da ima smisla to sto se desilo i izvuko poruku...koja mu preokrenula zivot al na bolje?
Dali se zaista desava sve sa razlogom?



Evo jednog primera.... neznam kako cete doziveti ovu pricu...

Pre 4 godine preminu je moj brat od strica....Rastko je imao 9 godina.... Tragedija u citavoj porodici haos...leukemija...
Porodica se umalo nije rasturila..... ziveli su tako hladno i nije im do zivota bilo.
Pre godinu i 6 meseci...moja strina je ostala u drugom stanju.... do 6 meseci trudnoce nije ni znala...jednostavno nije imala pojma o tome.... a nije zelela vise da radja.

Znaci li to da je tom detetu bilo sudjeno da se rodi....

Posto je strina zasla u godine i imala problema sa zdravstvenim stanjem lezala je u beogradu u bolnici i cekala porodjaj......
Istovremeno je moj tata lezao na VMA... imao je operaciju srca koja je super prosla....al je vracen tamo jer je ne savesnoscu doktora sa transfuzije dobio zarazenu krv...hepatitis B.

Na zalost ... i moju veliku tugu preminuo je 22 oktobra,istovremeno sam dobila brata od strica....

Strina je iz nekog razloga kad je videla bebu dala ime Luka...tek kasnije nakon 40-dnevnog pomena skontali smo da je tati 40 dana bilo na SV luki a i bebi bilo 40 dana istog dana...

A kazu da su 40 dana vrlo vazni i kod radjanja i kod umitanja .... al ajde da ne gledamo teoloski... kako da ovo svatim.... mozda je ludo sto cu ovo izgovoriti....
Dali je neko morao da se oprosti od zivota da bi se drugi pozdravio?
Okreni obrni ako ima boga dali mozda to dete ima neki zadatak na ovom svetu... a moja tata ih ispunio...

Izvinjavam se ako vam je tema naporna i suvise ozbiljna za ovaj forum
Ima jedna zanimljivost iz doba moga rođenja...
naime, 14. 5. 1967 u 15 sati i 30 minuta mi je umro djed (otac od moje majke)...
istoga dana u 18 sati i 15 minuta sam se ja rodio...
Ono sto se meni desilo, samo mi je pokazao da nema boga a nema ni sudbine.
Za mene jeste sve slucajnost i sve je statistika.

Slazem se ljudi su slabi, traze dokaze, traze neko razumno objasnjenje...
Ali urade nesto jako okrutno prema sebi i drugima a posle jos kazu: Ko zna zasto je to dobro!
Ne verujem ja u to...

Previse smo individualisti, previse jurimo licnu srecu a priroda nam stalno pokazuje: samo smo jedna cigla u zidu...

I ne verujem vise u ljude. Jako su slabi.
Ja ne verujem u takve stvari, zao mi je.
Mislim, da upravo ljudi, koji su pogodjeni nekom tragedijom (npr. izgube nekog dragog ili im se desi nesto zaista lose,...) vide u dogadjajima nekakvu povezanost, kako bi ublazili bol i lakse prihvatili gubitak nekoga ili necega... Traze smisao i utehu.
Ipak mislim, da se stvari desavaju slucajno. Svaki zivot ima svoj pocetak i svoj kraj. Neko umre, neko se rodi i to je jednostavno tako, bez razloga.
Mislila sam na jos , mene je sve to natera;o nakom par meseci tugovanja...da nesto promenim u zivotu....
Poruka u boci...

Mnoge sam stvari odugovlacila,odlagala,strahovala...
Sad ako mogu a na zalost a moram iz toga izvuci nesto dobro.... a to je da svedem racune sta zelim u zivotu podvucem crtu i bacim se u akciju...
Zivot je kratak.....

U jednoj knjizi se bas pominje deo gde covek uporno insistira da nadje razlog zasto se razboleo....
Odvazio se ...zavrsio faks...teskom mukom steko firmu...sve sjajno bajna...i sad mu se zivot komplikuje.... i to na najgori moguci surovi nacin saznavsi da ima kancer.

Nakon par meseci je svatio .... ziveo je zivot a da se toliko toga plasio...recimo letenja avijonom.
Sad kad zna da ce svakako umreti ustvari je svatio da vise nema cega da se boji...
Vreme koje mu je ostalo je ustvari podareno...poklonjeno.... i u njemu moze uzivati bez strahova koje kakvih...

Znate onu frazu.... bolje godinu dana kao car,nego 100 ko prosijak.

I ja sam se plasila svega i svacega, sad se odvazujem na neke korake koje sam naucila ...na zalos tako sto sam izgubila oca i svatila da se nema bas puno vremana.
Uskracivala sam sebe za mnogo sto sta...
Nisam davala sebi oduska.... mozda neki fin odmor a mogu.
Jurim za novcem ko luda,i priznajem skrtica sam... malo povukla na tatau.
Mislim da je vreme da se opustim,zao mi je sto on nije to svatio,pa malo vise uzivao.....
Ne vredi ni preterivati ko sto sam radila ja.... ipak treba ziveti...
Mozda je to moja poruka u boci.
I tako...
Danas sam sebi kupila lep parfem a da mi nije bilo zao novca...
Bila kod ginekolaga... savladala strahove... i zakazala 2 intervencije... vreme je za bebu.
Ovih cu dana do Novog Sada u soping...
Mozda neke lepe cipelice i torbica...
Da izvinete... ni moj tata ih nije poneo ...pa vala necu ni ja...
8) Verujem da su ljudske duše besmrtne i da "kruže". Mislim da sam o tome već pisao ovde ali ću ipak ponoviti u kontekstu postavljene teme. Pre nekoliko godina sam usled sticaja određenih okolnosti razgovarao sa jednim "belim magom" koji me je malo testirao. On mi reče da je moja duša jedna vrlo stara duša koja je u dosadašnjim ciklusima imala više života. Reče mi i to da joj je najznačniji "život" bio u 11. veku na Papui Novoj Gvineji kada je poslužila nekom vraču u plemenu koji je u to vreme "žario i palio". Ne znam dal je to sve tačno, al je on to meni sve iscrtao i prikazao u nekim tabelama tako da mi je preostalo samo da aminujem, eto.
[quote="vranjanka"]

Mnoge sam stvari odugovlacila,odlagala,strahovala...
Sad ako mogu a na zalost a moram iz toga izvuci nesto dobro.... a to je da svedem racune sta zelim u zivotu podvucem crtu i bacim se u akciju...
Zivot je kratak.....


roll Čuvaj se oženjenih. Medju njima sigurno 90% su skotovi koji će teti samo da te seksualno iskoriste... Nije da se hvalim ali ja sam jedan od retkih pozitivnih primera u tom smislu.
Smile Ne znam dal sam dobro shvatio pojam "akcije" u tvome postu, al ajde rekoh da ti skrenem pažnju, ipak smo mi neki prijatelji..., i tako.
Lepa tema, nema sta... Ajde da i ja ubacom nesto od mene u tu bocu ...
Svi mi (bez izuzetka) smo i junaci i tragicari... U mladosti imamo puno srece a stvari postaju teze sa godinama i vremenom (vecim obavezama). Srece je toliko malo da je uopste ne primecujemo (bar onu dnevnu dozu)... Za mene akt srece je - ne biti sam... Biti s`nekim... Voleti i biti voljen... To je pravac kretanja srece a mi treba da je pratimo... Shvatio sam kroz zivot, da je neophodno da se bude hrabar... A da bi bio hrabar mora se prestati pravdati i uljuljkivati glupostima... Hrabrost se stice ucenjem i razumevanjem... A ljubav se potom zasluzi jer te neko vidi koliko si truda ulozio da postanes ono sto si... Moram na posao, mada bi o ovome mogao satima... Lep pozdrav... :D
Draga Vranjanko,
ljudi mogu da veruju i da ne veruju, osnovno ljudsko pravo, ti verujes i to je za tebe dovoljno. Ono sa podvlacenjem crte sam i sama uradila pre nekoliko godina kada smo se smrt i ja pogledale(vise puta) u oci i rekle jedna drugoj sta imamo....podvukla sam crtu neopterecena strahom od ...umiranja jer ce svet postojati i posle mene, materijalnog nemanja, opstanka, i vidi sta je izaslo iz svega toga...materijalno mi zaista nije na prvom mestu cak ni kao neophodnost za prezivljavanje...kad ima ima, kad nema i dalje ima vise nego sto neko siroto dete u nekoj tamo ili ovoj ovde zemlji koje NEMA nista, ima, pa ne trazim....pored prve zelje da mojoj deci i suprugu Bog da zdrav i dug zivot i dovoljno pameti da ga na najbolji moguci nacin iskoriste, kao i svim dobrim ljudima a onim koji to nisu daa pameti da to postanu, pozelela sam da naucim da sviram klavir, da letim paraglajderom, i da posto su mi posle poslednje operacije glasnice ostale ne ostecene( nije mi ih Bog uzalud ostavio) uzimam casove pevanja kod prave svetski poznate operske dive sto upravo i radim,casove klavira sam vec dogovorila pa makar naucila samo "malu nocnu muziku" ili "za Elisu" i nista vise...nema strahova jer se u krajnjem slucaju desava smrt a nje se ne bojim....pod "zivi zivot punim plucima" ne podrazumevam sex i bahanalije, vec licno, mentalno , duhovno i uopse usavrsavanje, da bez stida pogledam sebe u ogledalu i da moja deca sa ponosom kazu "to je moja mama" da svakog dana ucinim neko dobro delo pa makar to bilo da ponesem nekoj staroj bakici kese iz kupovine uz stepenice, pomognem ubogom ili sta vec, smejem se uvek iskreno i ljude pritom gledam u oci, mislim pozitvno jer se samo tako pozitivna energija vraca meni....bez straha, jer niko ne ode pre nego mu je sudjeno, niti nam Bog zatvori vrata bez da nam otvori barem prozor negde, samo treba pazljivo posmatrati...i osluskivati a to ljudi sa strahom ne umeju....pozdrav tebi i hvala na lepoj temi Smile
.........................

I opet moj zivot ima smisao...ma kakav da jeste i radujem se svakom danu koji podijelim sa svojim djetetom i ljudima do kojih mi je stalo.

Cekajte, idem i ja!!!
i moj zivot ima Sv Petku kao bitan deo vere ! Tuzno ali onome ko ume da cita, daje nadu, svaka bolna prica cry
plavušice....idemo dalje!

Turi onaj osmijeh bwe! wink
Cekajte, idem i ja!!!
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vreme je 7:09 am.