Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

U tehnichkoj shkoli smo elektro-magnetska polja i u opshte polje sila objashnjavali na sledeci nachin : "To su narochita stanja koja se ne daju objasniti, niti razloziti na prostija stanja, vec se mogu detektovati odredjenim instrumentima".Razmishljamo li o tome kakav je bio poredak najblizih velikih masa (sunca,planeta, satelitskih planeta, orbitalno vezanih asteroida, kometa...) u trenutku kada smo rodjeni i kako na nas oni utichu...?
Svet kakav poznajemo je svet prostora i vremena u kojim dominiraju velike mase i zadivljujuce sile...Bar ga mi tako dozivljavamo... Ne pojmljivo je i vrlo ne razumno, zanemarivati chinjenicu da ove sile ipak sudbonosno utichu na nas i sve zivo i nezivo na majchici Zemlji...
Sve ono shto je trajno nastanjeno na trecem kamenu od sunca je u ne raskidivoj vezi uticaja sve-vaseljenskih sila...

((http://www.fotorola.com/uploads/7cc914bf61.jpg))

Pretstavka solarnog sistema (od sunca do pojasa planetoida) Na dan 21.03.2010 (mera grafichkog prikaza 1 AU ili oko 150 miliona kilometara)

((http://www.fotorola.com/uploads/49360d569b.jpg))

Pogled sa zemlje (od nas, vecheras oko 21:00)... Mars nam je na oko 270 miliona kilometara, najblizi veliki objekat posle Meseca...
Mada horoskop na zadivljujuci nacin pogadja moja raspolozenja, prirodu, srodne duse, proslost a izgleda i buducnost, ja ipak ne verujem u zavere...
Sve je sto samo slucajnost, sa posebnim aspektom na licni dozivljaj i interperetaciju stohastickih varijacija.
A ja sam jos uvek slobodni strelac...mora da je to taj astro uticaj...zauvek sam zaglavila u Jupiteru.... TongueTongue
Nemam sliku, al licim na tatu...Smile
Da znash Admiralice ima tu necheg... Poravnaje sutra oko 06:00...


((http://www.fotorola.com/uploads/eee5d7671a.jpg))

Merkur, Venera, Sunce, Jupiter... Izuzetan gravitacioni uticaj...
Chuvaj se macole... lolwink

P.S. Priprostim rechima recheno, grupnjak... lollollol
Gravitacija odnosno sila teže je fizička interakcija koja izaziva privlačenje između tela, a što je posledica njihove mase. To je jedna od četiri osnovne sile koje deluju u prirodi, predstavlja silu privlačenja između materijalnih tela svih veličina - od atoma do planeta u galaksijama, zvezda u univerzumu, itd. Gravitacija je sila kojom planeta Zemlja privlači i drži sve materijalne stvari (živa bića i predmete) na svojoj površini i još se naziva i Zemljina teža. Sva materijalna tela poseduju silu gravitacije, ali su te sile daleko manje nego sila Zemljine teže koja se oseća i na 80.000 kilometara udaljenosti od Zemlje. Gravitaciona sila Sunca još je veća, jer Sunce pomoću nje drži na okupu sve planete Sunčevog sistema koje, usled ove sile, u svom kretanju kruže oko Sunca. Generalno, cela struktura univerzuma se bazira na gravitaciji.


Gravitaciona sila drži planete u orbiti oko Sunca.Jačina gravitacione sile između dva tela zavisi od mase tih tela i udaljenosti između njih, s tim što je upravo srazmerna masama a obrnuto srazmerna kvadratu rastojanja.

Tokom ljudske istorije pojavile su se mnoge teorije koje su pokušale da objasne ovaj fenomen. Danas prihvaćena teorija gravitacije je ona koju je 1915. preložio Albert Ajnštajn, a to je Opšta teorija relativnosti. Univerzalni zakon gravitacije koji je Isak Njutn definisao krajem 18. veka, izuzetno je jednostavan i odlično aproksimira proračun sila gravitacije (izuzev za brzine bliske brzini svetlosti), tako da se i danas koristi. Po Njutnu se jedinica sile naziva „Njutn“ i obeležava velikim slovom N što je ekvivalentno sa kg·m/s².

U svetu mikroskopskih veličina, gravitacija je najslabija od četiri osnovne sile prirode. U makroskopskom svetu deluju jedino gravitacione i elektromagnetne sile. Za razliku od elektromagnetnih sila, gravitacione sile su uvek privlačne. Jedna od popularnih oblasti proučavanja u 21. veku je kvantna teorija gravitacije.

((http://www.fotorola.com/uploads/37f00b531d.jpg))
Sad nesto razmisljam, mi smo ucili da je polje elasticna deformacija prostora, al' dobro sad.

Da bi se stosta objasnilo potrebno je odbaciti pretpostavku da je brzina svetlosti ogranicenje.


((http://www.fotorola.com/uploads/1aeba40362.jpg))

Starogrčki mislioci poput Aristotela smatrali su da „što je telo teže, to brže pada“ (usvajajući hipotezu o odsustvu vazduha). Time je stvorena konfuzija oko kvaliteta i kvantiteta:

1.Kvantitet : uzmimo u ruku jedno telo koje Zemlja privlači. Razdrobimo ga (misaono) u hiljade fragmenata. Svaki fragment ima osobinu težine, što je posledica Zemljinog privlačenja. Težina velikog tela je suma težine svih fragmenata. Dakle, težina zavisi od kvantiteta.
2.Kvalitet : pustimo telo da padne na zemlju. Svaki fragment tela pada jer ga Zemlja privlači, on stiče brzinu nezavisno od ostalih fragmenata. Brzina pada ne zavisi od broja fragmenata, jer su svi oni identični. Ne zavisi ni od ukupne mase tela jer svi fragmenti padaju istovremeno. Brzina pada je dakle kvalitet tela nezavisan od njegovog kvantiteta.
Otuda, iako su intuitivno bliski, pojmovi težine i brzine pada se razlikuju.

Takođe je činjenica da u odsustvu vazduha drvo i metal padaju istom brzinom, što znači da je brzina padanja kvalitativna osobina nezavisna od vrste materijala. Ova osobina demonstrira princip ekvivalentnosti.

Kada se ispuštaju predmeti različitog oblika, recimo lopta od pene i od metala istih dimenzija, i kada je putanja pada dovoljno duga, postaće primetno da usled otpora vazduha dolazi do razlike u brzini pada. Galilej je bio prvi naučnik koji je shvatio ovaj razlog.
((http://www.fotorola.com/uploads/c64fd4bbe5.jpg))

Galileo Galilej se nije bavio padom različitih tela u vakuumu, pa se vakuum i ne spominje u njegovim delima (njime se bavio njegov učenik Toričeli). On je za oglede koristio teške metalne klikere (sfere). Ispuštajući ove klikere sa tornja u Pizi zaključio je da nema razlike u brzini pada težih i lakših klikera.

Oko 1604, Galilej uočio činjenicu: kada se predmet ispusti, njegova početna brzina je nula, a kada padne na Zemlju ... telo ima brzinu. Zaključak je da se brzina menja tokom pada. Galilej je predložio jednostavan zakon: brzina tela je proporcionlna vremenu koje je prošlo od početka pada: brzina = konstanta × vreme

Dalje je zaključio (računom koji liči na integralni račun koji će kasnije otkriti Njutn i Lajbnic) da je rastojanje koju telo pređe pri padu: rastojanje = konstanta × 0,5 × vreme²

Ovu teoriju je potvrdio eksperimentalno koristeći strmu ravan na kojoj su zvona označavala prolazak klikera.

Konstanta koja se pojavljuje u formulama dobiće oznaku g, a njena eksperimentalno utvrđena vrednost je g = 9,81 m/s².

Danas je ovaj model primenljiv na pad tela u nivou Zemljine površine
Trik pitanje lollollol

Sta ce se desiti, ako se elektron i proton nalaze u vakumu na rastojanju d koje je dovoljno malo da elektron i proton pocnu da se krecu jedan drugom u susret?
((http://www.fotorola.com/uploads/2518259f4b.jpg))

Matematičar i fizičar Isak Njutn razvio je između 1665. i 1685. svoju teoriju mehanike zasnovanu na ubrzanju, a ne samo na proučavanju brzine, kako su to činili Galilej i Dekart.

Osnovni zakon dinamike: polazeći od Dekartovog principa inercije (koji se bavio održanjem količine kretanja), zaključio je da je zbirno delovanje sila na tela jednako ma, gde je m inertna masa (koja otežava kretanje tela), i gde je a ubrzanje (ritam promene brzine).

Njutn je želeo da objedini zakone koji važe na Zemlji sa onima koji se mogu važe na nebu (astronomija), naročito one koji se odnose na Zemljinu težu i kretanje planeta.

Ako se posmatra gravitaciona sila između dva tačkasta tela, Njutnovi zakoni se mogu objasniti na sledeći način:

((http://www.fotorola.com/uploads/4904fc8fa5.jpg))

Iz Keplerovih zakona, koji su izvedeni iz posmatranja kretanje tela u Sunčevom sistemu, i zakona Kristijana Hajgensa o centrifugalnoj sili, Njutn je zaključio da gravitaciona sila između dva tela deluje po pravoj liniji između njih i proporcionalna je: , gde je d rastojanje između tela.
Smatrajući da je sila gravitacije proporcionalna koičini materije prisutnoj u telu koja deluju ovom silom (dvostruko veće telo deluje dvostruko većom silom), pertpostavio je da je sila proporcionalna veličini mG koju je nazvao gravitaciona masa, proporcionalna količini materije u telu i njegovoj sposobnosti da vrši privlačno delovanje.
Po principu akcije i reakcije, sila kojom drugo telo deluje na prvo je jednaka (i usmerena u suprotnom smeru) sili kojom prvo telo deluje na drugo. Ova sila je proporcionalna m'G, gravitacionoj masi drugog tela.
Ako zanemarimo ostale uticaje, ova sila se može izraziti jednačinom: , gde je G konstanta pod imenom gravitaciona konstanta.
Osnovni zakon dinamike se stoga može zapisati kao:

((http://www.fotorola.com/uploads/aabb8128ac.jpg))

. Ako je ubrzanje a (i brzina) tela koje je u slobodnom padu nezavisno od inercione mase (kao što je pokazao Galilejev eksperiment), onda za telo važi m = mG, dakle gravitaciona masa je jednaka inercionoj masi, što ne zavisi od vrste i sastava tela. Njutn je testirao ovu teoriju na mnogo primera i nije joj našao izuzetak.

Gravitaciona sila na daljinu deluje trenutno, bez kašnjenja, zaključio je Njutn.

Danas se Njutnova jednačina sile gravitacije zapisuje pomoću vektorskog računa, pa je tako gravitaciona sila:

((http://www.fotorola.com/uploads/e005f10610.jpg))

označava gravitacionu silu kojom telo 1 privlači telo 2 (u Njutnima ili G, je gravitaciona konstanta koja iznosi 6,6742x10-11 N·m²·kg-2 (ili m³·kg-1·s-2) ;
m1 i m2, predstavljaju mase dvaju tela (u kilogramima) ;
d, je rastojanje između dva tela (u metrima) ;
je jedinični vektor usmeren od tela 1 prema telu 2 ;
znak – označava da telo 2 privlači telo 1.
Njutnov zakon gravitacije može da iskaže Galilejev zakon u prvoj aproksimaciji: ako se sa d = označi poluprečnik zemlje, a mT = je masa Zemlje, dobija se da je m·s-2.

Njutnova teorija je eksperimentalno potvrđena. U praksi, ovaj zakon pokazuje da je moguće poslati na nebo predmete teže od vazduha.


((http://www.fotorola.com/uploads/e2f15235c1.jpg))

Posle objavljivanja specijalne teorije relativnosti 1905, Albert Ajnštajn je pokušao da uspostavi kompatibilnost između gravitacije, koja se po Njutnovoj toriji prostire trenutno, i teorije relativnosti po kojoj je brzina svetlosti najveća moguća brzina interakcije.

Oko 1915. došao je do rešenja za ovaj problem tvrdeći da gravitacija nije sila u uobičajenom fizičkom smislu, već manifestacija deformacije prostora i vremena pod uticajem materije koja se nalazi u tom prostoru. Ova hipoteza je posledica eksperimentalno potvrđene činjenice da sva tela padaju jednakom brzinom u gravitacionom polju, bez obzira na masu ili hemijski sastav. Ova opservacija, formalizovana u pojmu princip ekvivalentnosti, sugeriše da je gravitacija geometrijska manifestacija samog prostora.

Na ovim temeljima nastala je teorija opšteg relativiteta koja uključuje princip relativiteta, a gde je Njutnova teorija samo aproksimacija koja daje dobre rezultate u uslovima slabih gravitacionih sila i brzina mnogo manjih od brzine svetlosti. Deformacije vremena i prostora se po ovoj teoriji, pri jakim ubrzanjima ne prenose brže od brzine svetlosti, čime je razrešen paradoks trenutne interakcije prisutan u Njutnovoj teoriji. Tu se pojavljuje koncept gravitacionih talasa, koji još nikad nisu detektovani eksperimentalno.
Trik pitanje lollollol

Sta ce se desiti, ako se elektron i proton nalaze u vakumu na rastojanju d koje je dovoljno malo da elektron i proton pocnu da se krecu jedan drugom u susret?


Trik odgovor... wink


Ako u prirodi mozesh da izdvojish takav sluchaj, mislim da cesh razjasniti svoju dilemu...
Da se ne upushtamo u matematichko teoretisanje ravnoteza masa i ravnoteze kretanja...A doci ce i to na red... wink
Neutron kao stabilno elektrichno-neutralna, nuklearna chestica je tvorba protona, elektrona i chestice antineutrino (koja u mirovanju ima masu jednaka nuli)... Drugi razred teh. shkole... msm 1980 ... Od tog vremena su se kvantna poznavanja nuklearno gradivnih chestica, u mnogome proshirila...

Astrofizichka gledishta iz znanosti kvantno-nuklearne fizike imaju novo vidjenje chestichnih struktura...
Kada se dva laka atomska jezgra dovedu u prisan kontakt postoji mogućnost da jaka nuklearna sila, koja je vrlo ograničenog dometa, stopi ta dva jezgra u jedno veće. Međutim, potrebna je ogromna energija da bi se dva jezgra dovela na rastojanje dovoljno malo da nuklearne sile počnu da deluju među njima. Ogromna energija za savlađivanje elektrostatičkog odbijanja među pozitivno naeletrisanim jezgrima može se postići samo na izuzetno visokim temperaturama ili pritiscima. Kada se dva laka jezgra stope dolazi do oslobađanja ogromne energije koja potiče od energije vezivanja nukleona. Energija vezivanja po nukleonu raste sa porastom masenog broja do nikla-62. Dakle kada se dva laka jezgra sa malom vezivnom energijom po nukleonu stope u jedno veće sa velikom energijom vezivanja po nukleonu, razlika u energijama se odaje okolini. Iz takvih reakcija zvezde, poput našeg Sunca, dobijaju energiju stapanjem četiri protona u jezgro helijuma pri čemu, pored ogromne energije nastaju još dva pozitrona i dva neutrina. U termonuklearnoj, "hidrogenskoj" bombi, dolazi do nekontrolisane fuzije vodonika u helijum. Danas se itnezivno radi na pronalaženju metode za kontrolisanu nuklearnu fuziju čija bi energija mogla da se koristi u miroljubive svrhe.
1572


Tiho de Brahe, danski astronom otkriva novo nastalu svetlecu tacku - zvezdu u sazvezdju Cassiopeia, ta pokazuje da nebo nije nepromenljiva.








1577

Brahe pokazuje da se komete krecu u medjuplanetarnom prostoru, a ne u atmosferi Zemlje, kako se ranije pretpostavljalo...
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 5:06 am.