Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Otvorila se tema: bilo super u srednjoj školi, pa bilo super u obdaništu (kako kome)... pa koliko imate godina winklol (Tanty nam je uvek radoznao)....

E sad, meni je stigao ovaj text. Mogla sam da Vam prosledim, onima koje znam, al´ izabrah ovako da prikažem svima. Možda da bi se rastužili nad onim čega nema, možda da bi se zamislili... ili da nam druge generacije kažu da smo matori.... i da malko preterujemo, jer to sve zvuči bajkovito...

I jeste bajkovito, zar ne? Prisećanje na ono što smo imali sreće da iskusimo zaista spada među bajke kojima doduše još nije vreme da se ispišu i štampaju...

Zato evo preteče:

Prvo, rodjeni smo normalni i preziveli smo iako su nase majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pisali se u krevet.
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u supermarketu. Delili smo flasicu neke boze sa nasim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga!!!
Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili boze koje su i tada bile pune secera ali nismo bili debeli zato sto smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU
Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, žmurke, planova, klisa, pikulanja, partizana i nemaca, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli.
Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali se niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naucili smo kako da resimo problem.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.
Nama nisu prodavali drogu ispred skole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva), nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......


MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI NAPOLJE
DA SE DRUZIMO SA NJIMA !


Padali smo sa drveca, sekli se na staklo, lomili zub, nogu ili ruku , ali nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga...






Igrali smo se sa lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!




Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!





Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!



------------------------------------------------------- -------------------------



Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva

Nase generacije su proizvele najbolje naucnike do danas.



Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
I naucili smo da zivimo s tim !

I ti pripadas toj generaciji?

CESTITAM!



I može pomoć? Ima li ovde još one hrabre i blesave dece koja razmišljaju tek posle neke vratolomije lol šta Vas je napravilo ovakvima kakvi ste sada: ljudima zaista širokih shvatanja, i dalje pomalo naivnih kada su ljubav, nada i vera u čoveka u igri... vredima makar i virtuelnog poznavanja (jbg. modernizacija), sa po nekoliko preloma kad se pod rengen dođe... 8)
e jbg, nismo imali tada kada smo bili mali, zato sada ne ustajemo s kompa Smile

Imam sina, voli igrice, voli fb, sve u granicama normale, izlazi napolje, igra fudbal i kosarku, sedi u parku... to sto danas nude vise mogucnosti ne smatram da ce ove generacije biti losije od nas..
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile
i jos da dodam, gledali smo i mi nasilje, silovali su nas redovno partizanskim filmovima.... sta je drugacije nego ovo danas, terminatro, roboti i druge gluposti ?
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile
To je super čuti, ali znaš da ima ekstrema. Viđaš ih oko sebe, i među našom generacijom a i među mlađom.


Kada si bila na izletu u prirodi? (1.maj se ne računa lol )
E More, sada cu te razocarati, svako vece izlazim, setam(trcim), ok, to se ne racuna, ali preko vikenda setnja na jezeru, pustanje zmaja, setnja sumicom, klopa u prirodi, rostijanje napolju, jel se to racuna, Fruskogorski maraton, kampovanje, a da i 1.maj naravno... i tako.. bla bla bla.... Smile ucestvuje naravno i moje dete Smile
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile
Svako vreme nosi svoje breme.

Imala sam lepo detinjstvo, bas kako je navedeno u tekstu sto je postavila More. Imala lepu mladost, druzenje, izlasci, ljubavi i sve sto je cini lepom. Danas se isto druze, samo na neki drugi nacin i sve zavisi od sredine. Oni ne znaju za drugo, bas kao sto ni mi nismo znali u periodu nase mladosti i odrastanja.

Danas zivim svoje vec poodmakle godine i opet mi je lepo. Koristim kompjuter, koristim zivu komunikaciju, volim ljude, volim zivot. Najvaznije je ugoditi sebi kako god da je vreme i okolnosti. Znam da budem nostalgicna, ali od toga vajde nema. Tehnika i tehnologija su uzele maha i ljudi ce sve vise zavisiti od istih. Mislim da ce to na neki nacin otudjiti ljude, ali...mozda je i to zivot. Smile
E More, sada cu te razocarati, svako vece izlazim, setam(trcim), ok, to se ne racuna, ali preko vikenda setnja na jezeru, pustanje zmaja, setnja sumicom, klopa u prirodi, rostijanje napolju, jel se to racuna, Fruskogorski maraton, kampovanje, a da i 1.maj naravno... i tako.. bla bla bla.... Smile ucestvuje naravno i moje dete Smile


Nisi me razočarala- naprotiv... obožavam čuti tako šta!
Otudjili.. hm.. nisam, stare prijatelje reko vidjam, promene u zivotu donose mnogo toga, pa cak i gubitak kontakta s dragim ljudima, ali mogu reci jedno, cak i godinu dana u ovoj sredini ja sam stekla ljude sa kojim izlazim, koji mi dolaze... i opet cu ih izgubim Unhappy
Opet seoba Unhappy
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile
Mrzim rastanke... i nikako da se naviknem na njih, na to da je lako moguće da će neko da mi "isklizne" iz svakodnevnice.... evil


Sve su to agregatna stanja.... ali dok se na novo ne priviknem.... roll
Bravo More!

Možemo mi sad da pametujemo koliko hocemo da smo ovakvi ili onakvi ali nije zivot da nasnje omladine ni blizu onog koji je imala moja generacija(za nju znam sigurno).
Mi smo dijelili, polovili od nicega pravili nešto. Nije bilo vazno imas li kintu u dzepu, znao si da ce provod i izlazak biti dobar. A danas?

Nece da izadju ako nemaju pare u padze, jer je doslo vrijeme da se sve kupuje. Eto, to je razlika!

Tema je presiroka ako bismo detaljisali....

Naravoučenije:

YuNostalgija!
Cekajte, idem i ja!!!
Hm...
da, vi, bas vi, kojima je bilo tako lepo u toj bivsoj Jugi ste se priklonili, svako svome jatu, pa po principu da je zapoceo onaj koji je uzvratio, rasturili sve...

Ovi jadnici sto su se poradjali posle `90-ih nisu imali sanse, ni da vide bilo sta od onoga sveta. Vidim da i ne veruju u sve to... Oni se samo prilagodjavaju, pokusavaju da prezive, da se dokazu, da okrenu nesto i za sebe... Ja ih ni zaliti ne mogu... Ne postoji nista na ovom svetu u sta bi oni imali i mogli verovati...

Vi, mi, izdali smo svoju decu, pre nego su se uopste rodila!
sta je padze?


Nesto sto nam se prosupljilo Tongue
Cekajte, idem i ja!!!
Srecna sam sto sam deo generacije, koja je odrastla uz pisma, fiksni telefon, igre sa prijateljima iz zgrade, letovanjima sa komsijama na moru, okupljanja kod jezera uz gitaru, izlete u brda, paljenja logorske vatre...
Bez obzira na svu ovu danasnju tehnologiju, jos uvek sam osoba, koja na prvom mestu voli ispruzenu ruku i stisak u znak pozdrava, zagrljaj kada sam srecna ili tuzna, gledati osobu u oci, videti mimiku lica, osmeh... Volim, da se druzim, volim pozitivne ljude oko sebe, jer sam i sama takva (bar se trudim biti optimista i u svemu videti nesto dobro)... Smile
I mozda sam upravo zbog toga upoznala i neke ljude sa ovog foruma. Smile
Vremena se menjaju i mozda tek sada razumem moje roditelje i pravo znacenje izraza "generation gap". Smile Danas sam verovatno ja cudna nekim novim klincima, bas kao sto su meni bili cudni moji roditelji i njihova generacija, dok sam bila klinka... Smile
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 5:07 am.