Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Otvorila se tema: bilo super u srednjoj školi, pa bilo super u obdaništu (kako kome)... pa koliko imate godina winklol (Tanty nam je uvek radoznao)....

E sad, meni je stigao ovaj text. Mogla sam da Vam prosledim, onima koje znam, al´ izabrah ovako da prikažem svima. Možda da bi se rastužili nad onim čega nema, možda da bi se zamislili... ili da nam druge generacije kažu da smo matori.... i da malko preterujemo, jer to sve zvuči bajkovito...

I jeste bajkovito, zar ne? Prisećanje na ono što smo imali sreće da iskusimo zaista spada među bajke kojima doduše još nije vreme da se ispišu i štampaju...

Zato evo preteče:

Prvo, rodjeni smo normalni i preziveli smo iako su nase majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pisali se u krevet.
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u supermarketu. Delili smo flasicu neke boze sa nasim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga!!!
Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili boze koje su i tada bile pune secera ali nismo bili debeli zato sto smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU
Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, žmurke, planova, klisa, pikulanja, partizana i nemaca, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli.
Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali se niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naucili smo kako da resimo problem.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.
Nama nisu prodavali drogu ispred skole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva), nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......


MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI NAPOLJE
DA SE DRUZIMO SA NJIMA !


Padali smo sa drveca, sekli se na staklo, lomili zub, nogu ili ruku , ali nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga...






Igrali smo se sa lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!




Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!





Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!



------------------------------------------------------- -------------------------



Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva

Nase generacije su proizvele najbolje naucnike do danas.



Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
I naucili smo da zivimo s tim !

I ti pripadas toj generaciji?

CESTITAM!



I može pomoć? Ima li ovde još one hrabre i blesave dece koja razmišljaju tek posle neke vratolomije lol šta Vas je napravilo ovakvima kakvi ste sada: ljudima zaista širokih shvatanja, i dalje pomalo naivnih kada su ljubav, nada i vera u čoveka u igri... vredima makar i virtuelnog poznavanja (jbg. modernizacija), sa po nekoliko preloma kad se pod rengen dođe... 8)
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 6:43 am.