Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Radujmo se radjanju i smrti


Kao sto gledamo sunce i mesec
pri izlasku i zalasku dok uzivamo...

I kisu sto s,neba pada i susi se
a dusa nam umivena budi se...

Travu sto raste i zuti suva
dok nam mirom budi sva cula...

Sto bi smrt da kudimo sudbom teskom
docekajmo i zagrlimo je sa smeskom....

...svim smrtnim ne sretnim i sretnim...
Poslednja izmena Oktobar 9, 10:19 am od Sone.
Kontrasica kaže...

Jebem vas romantičnerazz



ako je ko odje romantičan,to sam jaa de hebe ocaaa
zbog iluzije u kojoj živimo,umjetnost postoji
Jedan od retkih čije stihove baš volim Smile

Zažmuri.
Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
Samo zažmuri i želi…
Sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…
Nauči da želiš tako da ti se čini
da neću umeti da ispunim željeno,
pa da se iznenadiš kad shvatiš
da moraš želeti više da bi me sustigla…
Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,
nasmeši se, što si šašava, pa si posumnjala.
Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
već na tvojoj koži, jer je pod njom postalo tesno.
Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.
Lepa si, al’ lepša si kada želiš
da budemo lepi, pa se pore otvore,
da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje
prođe ovaj trenutak večnosti,
podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,
taman toliko, koliko je potrebno
da progledaš dok žmuriš.

Goran Tadić
Na snegu

Učim da hodam po vodenim kristalima,

zaduženim za stvaranje iluzije

da je svet čistiji, ovako beo.

Biće da sam tamo negde, a ne ovde,

jer što si dalje sve si bliža.

Daljine sam oduvek bolje razumeo od blizine,

jer nikad sa sobom nisam bio blizak.

Sve što mi treba uvek je daleko, blizu mene.

Učim da hodam, daljine to ne umeju.

Hodam po bioskopskom platnu,

posutom ljuspicama sedefa,

opijen belom, svetlucavom slikom

i maštam, da niko ne čuje.

Hladnoća podseća na tebe,

obrazi se zarumene, kad ih dotakneš,

a dlanovi požele da te ugreju,

pa miluju jedan drugog

i gle čuda, kao Aladinova lampa sam.

Iz mojih usta pojavi se duh,

što na tebe liči i pita šta želim.

Raširim ruke da zagrlim to što želim,

al’ ostanem bez daha, pa nestaneš,

izmakneš se, padnem u belu prašinu,

pa se postidim što ne umem da maštam.

Ustanem, stresem sebe sa pahulja,

pogledam kakav će trag od mene ostati,

nakon povratka u daljine

i vidim jezušku, što na tebe liči,

kao da želiš da me zagrliš,

kao da mi se raduješ.

GORAN TADIĆ
Kako Se Sanja
Akvareli
Treba nešto da se usni
ali kako?

Treba da se usni tako
da ne bude baš ovako i onako,
već da bude i ovako i onako.

Ako treba da se usni,
onda - tako.

Kad kraičak levog oka sjaj zalije,
kad kraičak desnog oka bol zalije,
kad kraičak levog uha dah zalije,
kad kraičak desnog uha smeh zalije,
ne pitaj se ni: šta li je,
ni: čemu je,
ni: da li je?

Uzmi malo sna u šaku
i protrljaj oči svoje.
I odjednom znaćeš: to je.

Koje?
Moje ili tvoje?
Ne benavi, svete plavi,
ko da moje nije tvoje,
ko da tvoje nije moje
Јован Дучић | ПЕСМА ЖЕНИ



Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна
Моја реч у шуму; мој корак, и блудња;
Само си лепота колико си тајна;
И само истина колико си жудња.

Остај недостижна, нема и далека —
Јер је сан о срећи виши него срећа.
Буди бесповратна, као младост; нека
Твоја сен и ехо буду све што сећа.

Срце има повест у сузи што лева;
У великом болу љубав своју мету;
Истина је само што душа проснева;
Пољубац је сусрет највећи на свету.

Од мог привиђења ти си цела ткана,
Твој је плашт сунчани од мог сна испреден;
Ти беше мисао моја очарана;
Символ свих таштина поразан и леден,

А ти не постојиш нит си постојала;
Рођена у мојој тишини и чами,
На сунцу мог срца ти си само сјала:
Јер све што љубимо створили смо сами.
Sanjati mogu i maštati mogu
al stvarnost je ono što srce želi,
ništa od snova i mašte nemam
al stvaran susret to me veseli.
Srce se moje još tebi nada
mada nije trenutak sada.
Kada se kocke života slože
tad ću moć reći
da susret može
i neću više sanjat i maštat
od želje za tobom
da moram ispaštat.
I suze više neću da lijem,
tad želim samo da se smijem.
My heart beats only for you!!!
GLAS ČEŽNJE

Još i sad čujem
zvuk tvoga glasa
mislim na tebe,
duša talasa.
Nemir u duši,
čežnja i tuga
htjela bih s tobom
al s tobom je druga.
Al srce je tužno,
no ipak se nada,
možda ne baš odmah,
možda ne baš sada,
al doći ćeš ipak
zagrlit me snažno
i ništa mi neće
biti više važno.
Svi snovi, sve čežnje
i sve tuge
bit će daleko od mene
bit će kod one druge.
My heart beats only for you!!!
Beskraj je u tebi,
Igra svetlosti i tame,
Prokleto kratko vreme,
Opipljivo daleki snovi,
Ostavi sebe, za sobom,
Duša zvezdice broji...
Poslednja izmena Februar 4, 10:58 pm od Lejla83.
U carstvo na žalu sinjega mora –
pre mnogo leta to bi –
življaše jednom devojka lepa
po imenu Anabel Li;
i samo jedno joj beše na umu
da se volimo mi.
U carstvu na žalu sinjega mora
deca smo bili mi,
al volesmo se više no iko
ja i Anabel Li,
ljubavlju s koje su patili žudno
nebeski andjeli svi.
I zato, u carstvu na morskome žalu,
pradavno ovo se zbi
poduhnu vetar noću sa neba,
sledi mi Anabel Li
i dođoše od mene da je odnesu
njezini rođaci svi,
u grob na morskome je spustiše žalu
da večni sanak sni.
Andjele zavist je morila što su
tek upola srećni ko mi
da! zato samo ( kao što znaju
u carstvu onome svi)
poduhnu vetar sa neba i sledi
i ubi mi Anabel Li.
Al mi nadjačasmo ljubavlju one
što stariji behu no mi –
što mudriji behu no mi –
i slabi su andjeli sve vasione
i slabi su podvodni duhovi zli
da ikad mi razdvoje dušu od duše
prelepe Anabel Li
Jer večite snove, dok Mesec sjaj toči,
snivam o Anabel Li
kad zvezde zaplove, svud viđam ja oči
prelepe Anabel Li
po svu noć ja tako uz dragu počivam,
uz nevestu svoju, uz život svoj snivam,
u grobu na žalu, tu ležimo mi,
a more buči i vri.

Edgar Alan Po
Kad jutros, jedva krijući zlobu
i u klopku me navodeći,
Demon u moju uđe sobu,
upita: ”Da li mi možeš reći

šta je od sviju lepih stvari
kojim je oko zasenjeno,
od crnih il’ rumenih čari
što čine ljupko telo njeno,

najslađe?” – Ali duša reče
Gnusniku: ”Svaki deo greje
isto, iz svakog melem teče
i podjednako drago sve je.”

Ne znam kad me očarava,
šta posebno me tu privlači.
Ona me kao noć stišava
I kao Osvit na me zrači;
Три улара,
Три узице,
Три ти тујца
Крај гузице ...

тра ла ла ...

roll
Мачак Жућко
Sreo sam te mnogo puta

Drhtim…
Drhtim kad ugledam žar u očima tvojih
što k’o iskra sja,
što k’o oganj gori…

Drhtim kada prođeš pokraj mene i mirišeš k’o ruža
i smiješ se k’o sunce,
što nam život pruža…

Drhtim kad sretnem pogled tvoj, što nježno razdire dušu
i nikad nije moj…

Sreo sam te mnogo puta…
Znaš… i nikad ti nisam rek’o…
(mislio sam da si ljuta)
da te volim… da te grlim i ljubim…
Oh, oprosti molim.

Ljubav… tajna koju vječno krijem.
Oprosti što kažem sada kad odlazim zauvjek…
I sa tajnom mrijem…

Kad ideš – idi.
Idi… i svima kaži
da prava ljubav
ne leži u lažima…

Drhtim kad ugledam žar u očima tvojih
što k’o iskra sja,
što k’o oganj gori…

Drhtim…
Drhtim kada prođeš pokraj mene
i mirišeš k’o ruža
i smiješ se k’o sunce, što nam život pruža…

Drhtim kad sretnem pogled tvoj,
što nježno razdire dušu
i nikad nije moj…
Donna
Zasto se nemoze pevati o sreci
Zasto se nemoze lepota izreci
Zasto se nemoze od nesrece uteci
Zato sto se od Boga nemoze biti veci
I zenska lepota radost i bol nema najveci...
Poslednja izmena Maj 19, 9:36 pm od Sone.
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vreme je 12:43 am.