Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Jedna divna knjiga, i divne reci... koje me do srca diraju...

Tebi, koji me nikada nisi poznavao,
tebi koji si me detetom zvao,
i cudio se mojim detinjim sumnjama, tugama, mojim detinjim radostima i naivnostima........
Bolesno je dete u meni, umire lagano, jer ti,
kojeg volim, a koji me nikada nisi poznavao ne zelis da je tu.... detinja radoznalost, ta razigrana masta, ti detinji snovi, ...... kako sve to imati pod kontrolom, kad to dete zivi u meni...
I osim njega ja imam na svetu samo Tebe, moj dragi.
Tebe, samo tebe koji za mene niti ne znas, samo Tebe koji me nikada nisi poznavao, a kojeg sam ja oduvek ljubila.
Mozda necu umeti sve jasno da kazem, a mozda me neces razumeti,, u glavi mi se muti i slepoocnice tutnje, groznica dolazi da uzme danak.... Ali sakupit cu svu snagu da progovorim Tebi, ljubljeni moj, koji me nikada nisi poznavao. Samo cu Tebi govoriti. Treba da upoznas ceo moj zivot, koji je uvek pripadao Tebi, a za koji Ti nisi ni znao.
Ali moju ces tajnu celu spoznati tek kada budem mrtva, kada mi vise ne budes morao odgovoriti, i samo onda ako je ovo sto me trese kao ledena groznica stvarno kraj.
Ako budes citao ovo pismo, znaj da ti ovde mrtva zena prica svoj zivot koi je od prvpg do poslednjeg sata pripadao Tebi.
Ne boj se mojih reci, mrtva zena ne trazi vise nista, ne trazi ni ljubav, ni suosecanje, ni utehu, ni zaljenje....
Samo jedno trazim od Tebe, da mi poverujes sve sto Ti kazem, sve sto Ti odaje moju neizmernu bol, koja kod Tebe trazi utociste.
Samo jedno Te molim, veruj mi sve, jer covek ne laze uz odar svog srca, deteta u sebi...
Moj zivot zapoceo je onog dana kda upoznala sam Tebe.Pre toga bio je samo mutna i smetena zbrka i haos, u koje moje secanje nikada vise ne zeli da ode.
Moj zivot pre tebe bio je podrum u koju vise ne zelim da krocim, podrum prepun zaprasenih podmuklih ljudi, polomljenih stvari, sahranjenih snova, paucinom ovijenih, o kojima moje srce vise ne zeli da zna.
Kada si dosao Ti, rekao si - pa ti si u ambisu........
I ne znajuci koliko si bio u pravu. Moj zivot trebao je da zavrsi, ovaj svet postao je pretezak film u kojem za mene vise nije bilo uloge, cak ni sporedne......
Ja se, ljubljeni moj, strastveno secam prvog naseg razgovora, zvuka tvoga glasa, svake pojedinosti, svakog tvog udaha izmedju reci, jos se kao i danas secam tog sata kada sam drhtavom rukom napisala Tebi prvo slovo.
A kako se ne bih secala, pa time je zapoceo moj zivot.
Rekao si mi, moj dragi - ti se ponovo radjas, a ja cu te uvesti u novi zivot.
Molim te, ljubljeni moj, da te smori što citas ovih par minuta, o meni, o Tebi, kad se ja nisam umorila ljubeći Te celi svoj život.
Upijala sam o tebi svaku minutu, svaku sekundu, svaki delic zraka koji si ispustio, svako izgovoreno slovo, svaku toplu misao, svaku neznu rec koju si izgovorio, upijala sam kao zedna spuzva kad ju zaplavi zapenjeni val na obali okeana.
Nisam mogla biti kraj Tebe, nisi mogao biti kraj mene.
Slika je bila jedino sto sam u casovima samoce i ocaja mogla da gledam, da ljubim, da zacarano promatram svaki delic onoga sto se zove Ljubav, sto se zove TI. Na caroban nacin privucena sam Tobom,
na na prvi pogled, na prvu red osetila sam dubinu Tvoje duse, Tvoj postojanja, naseg jedinstva.
Razumes li, ljubljeni moj, kakvo si cudo, kakva zamamna tajanstvenost morao biti za mene!
Razumes li koliko strahopostovanja sam osecala za tebe, sa kolikim divljenjem sam gledala u taj Tvoj veliki svet, ja koja nisam makla iz svojih malenih par kvadrata... Trebam li da Ti kazem da me do tada, u citavom mom bednom zivotu i naivnom detinjem svetu nista nije više zanimalo osim Tebe?
Promatrala sam tvoj svet, i bila svesna svega, bila svesna da ne razumes koliko si u meni, da ne mozes pojmiti da si postao ceo zivot moj. Tog casa kada sam oseila tvoj divan glas, kada me nezno uspavljivao, kada sam srecna se budila jutrom noseci Tebe u sebi, tada sam znala da pripadam Tebi. Potpuno i zauvek.
Tvoje ime.
Ono mi je u toj jednoj jedinoj sekundi postalo sveto, postalo je moja tajna. Moja tajna u koju nikada niko nije smeo da dotakne.
Ljubila sam te, ljubila, u tisini svoje sobe, sama u mraku, suzama topila jastuke i ljubila te dok san nije pao na oci...
Ljubila sam te, ljubila u svojim snovima, u dusi, u srcu, u svakoj kapi svoje krvi...
Znam da su zene Tebi cesto rekle te reci.
Ali veruj mi, niko te nije ljubio tako ropski, tako pseci, tako odano i iskreno kao sto sam Te ja ljubila.
Takva sam zauvek ostala za Tebe.
Jer nista na svetu nije nalik na nezapazenu ljubav nezapazenog deteta, jer je ta ljubav tako beznadna, takopodlozna, tako zeljna da sluzi, i tako strastvena, kako nikada ne moze da bude ljubav koja je proracunata, koja zudi i nesvesno trazi da bude uzvracena.
Samo osamljena deca, i ja koja sam uvek ostala u dusi to osamljeno dete, moze svoju ljubav sacuvati nepodeljenu.
Svi ostali u brbljanju i prepricavanju razvodnjavaju svoja osecanja,... Ostali su mnogo o ljubavi citali, a meni se evo tako dogodila.... Ostali se hvalisu njome, i igraju kao igrackom.
A ja nisam imala nikoga, komu bih mogla da se poverim, niko me nije mogao poduciti, jer sam neiskusno i naivno dete. Ljubav me zaskocila, kada joj se vise niti nisam nadala..
Bacila sam se u svoju sudbinu kao u neki ambis. Sve sto je u meni raslo i razvijalo se, znalo je samo za jedno mesto, kome se moglo poveriti: to si bio Ti. San o Tebi. Napola pokvareni ljudi oko mene, napola masine i roboti, napola bez duse, i napola bez srca... svi su se tako lakoumno igrali sa onim sto je za mene bilo sveto - Ljubav.
Zato sam tebu u krilo bacila sve ono sto se smrvilo i raspadalo, citavo svoje stegnuto bice, svoje okovano srce, koje je bez prestanka neprekidno bujalo...
Ti si za mene bio - kako da Ti kazem? - svaka usporedba je preoskudna - Ti si za mene sve, cio moj zivot.
Sve za mene u tolikoj meri postoji samo toliko koliko je u nekoj vezi sa Tobom. A sve ono sto sacinjava moju egzistenciju ima smisla samo onda, ako je na neki nacin povezano sa Tobom.
Ti si izmenio ceo moj zivot. Ranije sam bila ravnodusna, osecanja su tinjala negde ispod povrsine, ispod pepela... Najednom sam zablistala, moje oci dobile su novi sjaj, pocela sam da osluskujem ptice, da gledam u zvezde, da uzivam u vetru koji mi je mrsio kosu znajuci da su Tvoje uke poslale ga da me dodiruje...
Do kasno u noc citala sam knjige koje sam znala da i Ti citas, doterivala sam svoje haljine, uredjivala svoje belo lice, dugo cesljala dugu kosu, kao da znam da ces danas, bas danas doci i povesti me za ruku, povesti me da budem Tvoja...
Nisam htela, kada dodjes, da primetis i najmanju sitnicu, i najmanju trunku sumnje koja bi umanjila mene u Tvojim svetim ocima... U tvom divnom srcu...
Bilo je dana kada po citav dan nisam radila nista, kada sam napeta kao struna iscekivala Tebe, Tvoj glas, Tvoje reci, Tvoj lik..., Tvoju prisutnost, da podelimo tu divotu trenutka.....
Znas li, uvek sam bila uz Tebe, uvek. Ali Ti to nisi mogao osetiti, kao sto ne osecas ni napetost pera u satu koji necujno kuca i broji Tvoje korake u pesku, necujno prati Tvoje puteve, pa ipak jednom na milion otkucaja tvoj pogled padne na njega...
Kakve li sam gluposti cinila, ljubila sam predmet koji sam mislila da si dodirnuo, ukrala bih okrajak cigarete, sto bi ga bacio, i smatrala ga svetinjom jer su ga dotakla Tvoja usta... Uvecer sam po hiljadu puita istrcala na ulicu samo da vidim mogu li Te cuti, mogu li te dozvati, a da niko za moju tajnu ne sazna....
Zna da je sve ovo sto Ti pricam, samo groteskna preteranost, samo detinja ludost. Trebala bih se zapravo stideti, ali se ne stidim, jer nikada moja ljubav nije bila cistija i strastvenija kao ova ljubav prema Tebi.
Sate i sate, dane i dane mogla bih Ti govoriti, kako sam zivela i zivim s Tobom, iako jedva znas kakvo mi je oblicje.
Sate i sate mogla bih ti pisati o onim godinama, na koje si Ti mozda vec zaboravio, o godinama koje su me vratile u zivot.
Molim Te, nemoj mi se narugati, jer za mene Ti si se dogodio i postao nesto neizmerno. Najdivnije i sveto, neizmerno ispunjenje svih mojih snova, nadanja, i zelja... moj Spasitelj.
Sa poboznim postovanjem gledala sam u Tvoj lik, na snu i na javi bio si kraj mene. I danas si, i uvek ces biti....Zbog tog trenutka, zbog tog kratkog caska kada susrela sam tebe, citav moj zivot ostace zivi spomenik Tvom bicu, Tvom liku, Tvom srcu u koje sam se tako zelela nastaniti.
Odmoricu malo misli i ruke od ovog divnog pisma koje zena posvecuje ljubljenom muskarcu, predajuci mu se posve, bez ikakveih namera, bez ikakih ocekivanja, cisto i strastveno, i do kraja.....
Jer ta ljubav njoj je bila i ostala jedini smisao njenog zivota, njeno vecno nadanje i njen vecni san.....

Na zalost, slika covecanstva je malo drugacija:

Kada vrabac gradi svoje gnezdo u šumi,
zauzme samo jednu granu.
Kada jelen utažuje svoju žeđ na reci,
popije samo onoliko koliko stane u njegov želudac.
A covek sakuplja stvari, jer mu je srce prazno.

Anthony de Mello
[i"I am no longer sure of anything. If I satiate my desires, I sin but I deliver myself from them; if I refuse to satisfy them, they infect the whole soul."
Jean-Paul Sartre

(http://www.toxel.com/wp-content/uploads/2009/01/moonandstar07.jpg)
(http://www.toxel.com/wp-content/uploads/2009/01/moonandstar02.jpg)
(http://www.youtube.com/watch?v=Vml2xJi5BWE)
(http://www.youtube.com/watch?v=TxcDTUMLQJI)
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 12:46 am.