Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Tama.

Ima svojih prednosti u nekim slucajevima. Omota svoj plast oko coveka i sakrije ga. Tada se cuju samo koraci.

U tami je sve jasno, jer se nista i ne vidi, i sve je crno. Cak su i kisne kapi crne na neki nacin, jer nema mesecine da ih prosvetli. Sitne kapi.

Cuje se tup udarac kada svaka kisna kap zavrsi svoj let i razbije se o moje lice, ili moje rame, ili moje grudi i utopi se nastavljajuci svoj put na drugi nacin u drugom obliku ka drugom cilju u drugom zivotu koji ce mozda imati vise svetlosti.

Posmatram ono sto se videti ne moze i slusam ono sto se cuti ne moze, lagano, kao da je to nesto sasvim jednostavno i potpuno nevazno, ulazim u odaje za koje nisam znao ni da postoje.

Odaja sa ciljevima, odaja sa svrhama, odaja sa odlukama... Citav jedan arhiv odlozenih stvari po kojima polako padaju kisne kapi.

Jedna odaja je prazna. Znam to. Gledam u ta vrata, zakljucana i tamna, a cini mi se da svaki korak vraca odjek iz te praznine. Zar je moguce da je ta odaja toliko prazna i crna?

Cak ni kisne kapi ne nalaze svoj put u tu odaju, makar kao tuzna zamena za tu prazninu.

I stojim.

Ispred mene su i ta vrata. Ali sta uraditi sa njima, nemaju ni sarke ni kvaku, a ne znam kako bi ih otvorio. Mozda ih razbiti? Praznina ce mozda izaci napolje a ja necu moci sam da je vratim nazad.

A sta bi ostalo ako i praznina nestane?

I opet, korak po korak, pod kisnim kapima koje umiru na mom licu, hodam pored vrata koja nema ko da otvori.
Tikomire radi bwe nesto ne preispituj sebe toliko...narocito tamo gde si i narocito nocu....sad je meni jasno sto ti ne moz da spavas.... roll
bogami, previse samoispitivanja lako se prevrne u komplekse...
:D
Ne nadaj se...




Nada umire zadnja ( jes bivsha svekrva mi se zvala Nada) winklollollollol
A opet, nada zna da bude i zarobljena strahom, kao sto to Pandora ucini, pa je neko drugi morao da oslobodi nadu.

Da li je nada jedno od zala ili je pak u drugom taboru? Da li nas nada laze kada svojim prstima lagano steze dusu ili nam daje volju da ostanemo uspravni?

Sta je od toga istina?
A opet, nada zna da bude i zarobljena strahom, kao sto to Pandora ucini, pa je neko drugi morao da oslobodi nadu.

Da li je nada jedno od zala ili je pak u drugom taboru? Da li nas nada laze kada svojim prstima lagano steze dusu ili nam daje volju da ostanemo uspravni?

Sta je od toga istina?




mozda nije nada to sto nam daje volju da ostanemo uspravni ili da ustanemo kada smo pali ( mislim figurativno), zar ne trazimo ono nesto malo ali nama dovoljno vredno da idemo dalje, da docekamo neko novo sutra....vera, najbolja nadina drugarica je mozda ovde u igri vishe nego nada...ja VERUJEM da ce biti bolje i radim sve kako bi bilo bolje....ne sedim i ne chekam da se samo desi...jer se nista samo ne desava.....
zar ne trazimo ono nesto malo ali nama dovoljno vredno


Da, svi to trazimo.
zar ne trazimo ono nesto malo ali nama dovoljno vredno


Da, svi to trazimo.



ja sam moje nashla 8)
Svaki korak zatrese zrnca postojanja i ona polako klize niz taj sat nalik pescanom, negde u dubinu i ne vracaju se.

Posmatram reku. Tece. Uzvodno, negde, dolazi buducnost, a proslost je vec nizvodno. Zakoraciti u buducnost, stici proslost, a sve je uvek sadasnjost.

Moze li se to?
Svaki korak zatrese zrnca postojanja i ona polako klize niz taj sat nalik pescanom, negde u dubinu i ne vracaju se.

Posmatram reku. Tece. Uzvodno, negde, dolazi buducnost, a proslost je vec nizvodno. Zakoraciti u buducnost, stici proslost, a sve je uvek sadasnjost.

Moze li se to?




moze se !
Poptpuna tama nastaje kad svi zažmurimo! roll
Nemam sliku, al licim na tatu...Smile
U nadi je spas...hrani nas pozitivnom energijom,podstice vjeru,vjera misao,misao snagu...i idemo dalje...Pokretac mnogih stvari,nesto sto nosim sa sobom i ne zelim da izgubim nikada.Dobro jutro Smile
Uz svaki korak, uz stopala gmizu i strah i slabost, kaceci se za pete i polako crpeci zamah iz svakog koraka. Penju se uz potkolenice dok kolena neznatno ne omeksaju i svojim tankim noktima grebu kosti da se ohlade.

Na svom putu prodju kroz utrobu i stegnu je svojim hladnim dahom, a zatim zariju svoje ostre zube u dusu.

A dusa kao dusa, velika i topla, gleda ih kako je grizu.

I tada dodjem ponovo do vrata koja ne mogu otvoriti iza kojih vreba praznina.

I suocim se sa svojim demonima.
Uz svaki korak, uz stopala gmizu i strah i slabost, kaceci se za pete i polako crpeci zamah iz svakog koraka. Penju se uz potkolenice dok kolena neznatno ne omeksaju i svojim tankim noktima grebu kosti da se ohlade.

Na svom putu prodju kroz utrobu i stegnu je svojim hladnim dahom, a zatim zariju svoje ostre zube u dusu.

A dusa kao dusa, velika i topla, gleda ih kako je grizu.

I tada dodjem ponovo do vrata koja ne mogu otvoriti iza kojih vreba praznina.

I suocim se sa svojim demonima.



Kako znash da iza vrata koja ne mozes otvoriti ili ne zelis otvoriti vreba praznina ako ih ne otvoris, suochish se i Vidish? roll
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vreme je 12:37 pm.