Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
Tama.

Ima svojih prednosti u nekim slucajevima. Omota svoj plast oko coveka i sakrije ga. Tada se cuju samo koraci.

U tami je sve jasno, jer se nista i ne vidi, i sve je crno. Cak su i kisne kapi crne na neki nacin, jer nema mesecine da ih prosvetli. Sitne kapi.

Cuje se tup udarac kada svaka kisna kap zavrsi svoj let i razbije se o moje lice, ili moje rame, ili moje grudi i utopi se nastavljajuci svoj put na drugi nacin u drugom obliku ka drugom cilju u drugom zivotu koji ce mozda imati vise svetlosti.

Posmatram ono sto se videti ne moze i slusam ono sto se cuti ne moze, lagano, kao da je to nesto sasvim jednostavno i potpuno nevazno, ulazim u odaje za koje nisam znao ni da postoje.

Odaja sa ciljevima, odaja sa svrhama, odaja sa odlukama... Citav jedan arhiv odlozenih stvari po kojima polako padaju kisne kapi.

Jedna odaja je prazna. Znam to. Gledam u ta vrata, zakljucana i tamna, a cini mi se da svaki korak vraca odjek iz te praznine. Zar je moguce da je ta odaja toliko prazna i crna?

Cak ni kisne kapi ne nalaze svoj put u tu odaju, makar kao tuzna zamena za tu prazninu.

I stojim.

Ispred mene su i ta vrata. Ali sta uraditi sa njima, nemaju ni sarke ni kvaku, a ne znam kako bi ih otvorio. Mozda ih razbiti? Praznina ce mozda izaci napolje a ja necu moci sam da je vratim nazad.

A sta bi ostalo ako i praznina nestane?

I opet, korak po korak, pod kisnim kapima koje umiru na mom licu, hodam pored vrata koja nema ko da otvori.
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 9:33 am.