Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Krajem septembra sam bio na šišanju. Nikad nisam muvao frizerke dok su na radnom mestu. Naime, u takvim situacijama teško je razgraničiti da li su žene fine prema tebi jer im je to u opisu posla (najverovatnije), ili jer si im pomalo simpatičan (manje verovatno), ili iz oba razloga. Pitam se, da li bi uopšte bilo korektno muvati žene u takvim i sličnim situacijama :?: wink


PS. Možda sam "malo" skrenuo sa teme, ali na ovom forumu je to uobičajena praksa wink
Evo vam mali odlomak. Za čitavu priču uplatite 50 evra. ..... ..... ..... Postao sam hrabriji, priblizio sam svoju glavu njenoj i njezno spustio svoje usne na njene. Nije uzvratila poljubac ali to sam shvatio kao dio njene ljubavne igre. Opet sam spustio ruku nisko, do njenih gleznjeva i prevlacio je lagano gore, zadizuci njenu suknju. Ucinilo mi se da je to jako uzbudjuje, da se uvija i pripija svoje tijelo uz mene. Igrao sam malu igricu, zadrzavajuci ruku na njenim izvajanim butinama i ne zureci da krenem na gore. U jednom trenutku siroko je rasirila svoje noge i omogucila mi pristup medjunozju. Pod rukom sam osjetio da su njene cipkane gacice potpuno mokre a zadrhtala je kad sam prstom presao preko njenih usmina. Ponovo sam spustio ruku nanize, sa namjerom da prevucem prstima od koljena, unutrasnjom stranom butina, prema njenim preponama.
Tada se desilo nesto zbog cega ce ovaj dozivljaj zauvijek ostati u mom sjecanju. Naglo se trgla, podigla sa naslona i glasno upitala sva frapirana i zaprepastenim glasom:

«JE LI TO TI DIRAS DO MOJIH NOGA???»
Jedna kratka nefrizirana priča:


Kad god otvorim ta vrata, u grudi i lice grune mi talas ustajalog toplog vazduha. Nozdrve mi se napune mirisima izbledele hartije na kojoj su ispisana pisma drugaricama i simpatijama sa letovanja, osušenih cigareta sakrivenih među školskim knjigama, omota od bajadera dobijenih od nekog dragog i sramežljivog dečkića... I uvek me stegne u grlu i napune mi se oči suzama. Izgleda da starim... Zatvorim pažljivo vrata i dobro ih podglavim da se ne otvaraju ponovo. Ali, uvek se nađe neko da ih otvori i pruži mi ruku kroz njih... Ne želim, a ne mogu da se uzdržim. I znam da, ako tamo uđem, nikada se više neću vratiti. Jer, tamo je ipak sve lepše nego ovde...

Nisam mogla da verujem da se to zaista dešava, kada sam nedavno pročitala e-mail: „Dobar dan, da li ste Vi bili na moru u Savudriji 1986.god? Ako sam pogresio, izvinjavam se. P.“ Ponovo taj talas... I da bude sve neobičnije, već sam bila pomalo uznemirena, samim tim što nisam bila kod kuće, već u Londonu, za koji sam duboko emotivno vezana (duga to je priča...). Zar je moguće da me je P. pronašao posle toliko godina? Ali, bili smo deca... I on me još uvek pamti?! Odgovorila sam: „Da, ja sam bila u Savudriji. Družili smo se tamo, zar ne? Baš zanimljivo kako ste me pronašli. Tj. kako si me pronašao.“ I tako, pismo po pismo, malo približismo svoje životne priče jedno drugom. P. iako beograđanin, već dugo godina ne živi ovde, ali obećao je da će doći da se vidimo. Taj dan se približio. Ne znam da li da se radujem ili da tugujem. Naročito što je naša zajednička drugarica već pet godina odsutna. Odsutna zauvek...

Ponovo će me zapahnuti taj topli talas ustajalog vazduha, taj miris mora i zvuci zvonkog dečijeg smeha. Tako opojni mirisi više ne postoje. Tako razdragan smeh više ne umem da ponovim... Možda je trebalo da kažem da nisam ta devojčica koja je bila u Savudriji 1986.god.... Jer, možda ipak ne treba da otvaram ta vrata. Možda ću poželeti da ih zatvorim sa one strane i da se više nikada ne vratim...
Javlja se covek na radio i kaze:
- Ja sam nasao novcanik!
- Dobro i sta ste nasli u njemu?
- Paaaa, imalo je 1500 evra, 150 000 dinara i licna karta na ime Zoran.
- I, dobro..Sta želite sada?
- Paaaa, ako moze jedna pjesma za Zokijaaaa!!!





Ri-Haaaaaa!!!!!

lollollol
ZIVOT KROZ SAN

...covek je dugo stajao ispred ogledala i posmatrao svoj lik u njemu.
misli koje je rasuo nekada davno,bezuspesno pokusava da sabere.
misli su kao ptice,kada se jednom razlete,tesko ih je ponovo vratiti u jato.tako satima,kao da prica ocima sa svojim likom,kao da prebrojava bore na svom licu,sede u kosi...zavrne cesmu,otrese ruke od vode,okrene se i izadje iz kupatila.legne u krevet,zapali cigaru i zagleda se u plafon.u neko doba savlada ga neko zaostalo parce sna,sanja.
...sanja,kako sa majkom putuje vozom na selo.sedi pored prozora i posmatra okolinu,kroz koju putuje voz.radoznalosta kakvu imaju samo deca,menja mu izraze lica.u jednom trenutku pogleda u majku,a majka zagledana kroz prostor,zabrinutih ociju,klati se u ritmu voza. ...mama...obrati se decak majci.majka pogleda decaka i nasmeja se,smeskom koji se cinilo da boli. onda sanja,breg sa kojeg on i baka gledaju majku dok malim seoskim putem odlazi....san nastavlja da se uvija kao zmija,oko kakvog drveta,a to drvo je nista drugo do zivot coveka.od zemlje,drvo je mlado,kako san ide,zmija se penje uz sve starije drvo....opet voz,tam-tum-tum...tam-tum-tum...sad vec mladic sedi pored prozora i posmatra predeo kroz koji voz prolazi.vise nije radoznali decak,lice mu je ozbiljno i nema grimasi....penje se uz bolnicko stepeniste,ulazi u bolnicku sobu.majka lezi vezana za podignute stranice kreveta,ne prepoznaje ga. ....majko....place.majka zagledana u plafon nesto prica.on spusta glavu,pokusava da razume sta prica,ali ne moze....na vrata ulazi doktor,pozdravlja se sa momkom i objasnjava stanje majke.momak spusta glavu ka podu,place.suze padaju na bolnicki pod prekriven linoleumom,odskakajuci od njega kao klikeri od beton.skuplja svoje sake u pesnice,nokte zariva u svoje dlanove,bes....sanja sahranu,on i tetka,majcina sestra idu za kovcegom,mozda najmanji sprovod na svetu?momak place kao dete za svojom majkom,placu i grobari oko rake. ...uvija se dalje,samacka soba,gazdarica,koja ga podkrada,hladno jelo iz konzerve,gazda kod kojeg radi,koji ga maltretira,pisma koja pise baki,pisma bez odgovora...ocaj. ...mrak,kao saveznik,neka vrata,kida ih,ulazi u nesto,u sto nije smeo,uzima nesto sto nije njegovo,bezi...strah.placa kiriju,kupuje odelo,jede kuvanu svezu hranu u restoranu,odlazi u bioskop,salje baki pare i pismo,u poslasticarnici jede sampite,kao nekad sa majkom...mir....jos jedan mrak i neka vrata,pa jos jedan,pa jos jedan....zivi sam u iznajmljenom stanu,ima pun orman garderobe,u krevetu pored njega spava devojka,studentkinja iz doma,pusi strane cigare,hrani se po restoranima....telegram,obavest o bakinoj smrti.kolima putuje da sahrani baku,sam stoji iznad groba,dok grobari rade...place,place kao za majkom,kao dete. vraca se u grad,uzima kofer,pasos i odlazi...beg.opet neka tudja vrata,puno para,zivot na visokoj nozi....jutro,puna soba pandura.....lisice,namrsteni sudija,zatvor..celija i mali prozor...
opet voz,glavna zel.stanica,jedan vinjak u bistrou na stanici,balkanska ulica,torba prebacena preko ledja,pitanje kuda?lutanje od jednog do drugog grada,trazenje ¨kombinacija¨,par odradjenih poslova,opet soba,matora gazdarica...kalemegdan,nedelja.upoznaje nju,devojku sa dorcola.dugo pricaju,njen pas se igra sa njim,dogovaraju se,da se vide sutra.vidjaju se skoro svaki dan.on krije sa cime se bavi...laz.
ona mu saopstava da je trudna,on je grli,ljubi,voli....ljubav.njeni se protive,ne daju joj da se vidja sa njim,odvode je kod doktora,ona abortira.njeni je salju daleko iz beograda....ocaj.patnja u njemu budi bes,odlazi iz grada. opet policija u nekom stranom gradu,sudija,zatvor...bezi,trci kao kroz maglu,pada ustaje,reka,skace u nju,pliva....sloboda.prosle su godine,u jednom parizskom bistrou upoznaje devojku,podseca ga na nju.zajedno su u njenoj sobi na jednoj pariskoj mansardi.ona ga voli,kupuje mu sveze kroasane za dorucak,ne izlazi mu iz oka,kaze da se tu najlepse oseca....ona izlazi iz doktorske ordinacije,smeje se,trudna je.....sreca.setaju po ulicama pariza i biraju sta da kupe sve za bebu.rodjenje deteta,pije se citavu noc i slavi u istom onom bistrou u kojem su se upoznali.dovodi ih iz bolnice u njivov stan na mansardi.stan je sad vec mali za njih troje. ...on se sprema na put,odlazi.ona se plasi,drzi atinu u rukama i place,on je tesi,kaze ne brini. ....opet policija,lisice,sudija,godine....ona mu sa atinom neko vreme dolazi u posete,a onda ona i atina odlaze.....neko vreme dobija pisma,a onda i njih vise nama....sam....sloboda,odlazi u grad iz kojeg je ona.kuca na vrata njene kuce,otvara otac,vice na njega,ljutito mu zatvara vrata ispred lica.izlazi na ulicu i gleda u prozore potkrovlja,neko viri iza zavesa.on nesigurno rukom mase,ali nema odgovora. ...pokusava ponovo i ponovo.....ponovo....pistolj u ruci,ljudi na podu,prestravljena sluzbenica pakuje pare u torbu.voznja kolima,po krivudavim putevima azurne obale,u kolima pored njega sedi devojka,otvoreni krov kabrioleta i ples njene kose sa rukama vetra. ....godine lagodnog zivota,kod coveka otupe i smanje sve instikte i kriterijume.okruzen laznim prijateljima,zenama koje ga vole,strast je poceo da trazi po klubovima azurne obale,dozvoljavajuci vampirima svake vrste da ga trose. ....jutro,samo takvo jutro svice na obalama nice.miris kroasana i kafe,uredno slozene novine na stolu postavljenom za dvoje,na terasi sa pogledom an azurno more...u drustvu mlade igracice,cita novine i doruckuje.posluga mu saopstava o coveku i njegovoj zelji da ga vidi.kaze,da ga isprate,da ga neinteresuju francuski prodavci vina i sira,ali kad su mu rekli,da je sa covekom i jedna devojcica.on odlozi novine,ustade i rece,uvedite ih.znao je odmah ko je,u sebi oseti strah,znao je i sta je sa njom,slutio je.na veliki balkon udjose,stariji covek,a iza njega se skrivala mlada devojka,tinejdzerka. ...dugo su sedeli i pricali,prvo su poceli sa optuzbama,svadjali su se,a onda je covek plakao i on sa njim.to vece oni su spavali svi u istoj kuci.atina je napokon upoznala svog oca,deda je sutradan otisao,ostali su on i ona. ...pokusao je da bude otac,trudio se,ali devojka je bila ljuta na njega,krivila ga je za smrt majke,bilo je veceri,kada su dugo pricali i plakali. ...jedno jutro na stolu je pronasao poruku,napisala je da je otisla i da ga nikad nije i nece voleti. .....trazio ju je po citavoj francuskoj,.....placao je za informaciju gde je ona,lagali su ga....a onda, jedno jutro,ona se sama vratila.na vratima je stajala senka,bila je uplasena,prljava,krizirala je........odveo ju je u beograd,daleko od francuske, u sredinu u kojoj ni jedno ni drugo nisu imali nikoga.otvorili su malu knjizaru i galeriju,ona je to studirala,zelela je da ima.....jednog dana u knjizaru je usla jedna zena,gledala je sta sve knjizara ima u ponudi.kada su im se pogledi sreli,prepoznali su se,bilo je davno,devojka sa dorcola i on u njegovoj knjizari,posle toliko godina.....izasli su na kafu,dugo su pricali.ona se vratila kada je otac umro,ubrzo se razvela,nikada ga nije volela.....opet su zajedno,setnje,pozorista.....atina je zavrsila studije,zelela je da putuje,ali on se nije slagao sa tim,plasio se. .....molila ga je,obecavala da je sve ruzno proslost...popustio je.desilo se sve isto,heroin nikad iz mozga ne izlazi....agonija je pocela ponovo.morao je da zatvori i knjizaru i galeriju i da podje da je trazi,da je vrati.....ovaj put,ona se nikad vise nije vratila.to je treca sahrana,na kojoj su bili samo on i nekoliko grobara,scena opet ista,svi su plakali....ocaj,i skok sa ruba u ponor zivota.....cekanje u maraku lokalnog dilera,pucanj u njegovu facu i pisanje po mrtvom telu.....osveta.
.....opet voz,bezanja,trazenja...tum-tam-tam-tam.....sedi pored prozora,preko puta njega sede svi kojih nema,majka,baka,ona,atina...smeju se,lepe su...ruke ka njemu pruzaju...on place.....budi se,mrak je odavno oboio sive zidove hotelske sobe...dubog uzdah,kroz jecaj,plakao je......uzima cigarete,uvlaci dim u sebe,pusta dim iz sebe,a on se razvija u oblike,i opet ispred njega one....majka,baka,ona,atina....ponovo zaplace,gurne ruku ispod jastuka,oseti hladan celik pistolja....koliko je potrebno hrabrosti da se izadje iz ovog kosmara od zivota?.......
Juce sam bila na frizuri, ali jeste zanimljivo da sam prvi put bila kod muskog frizera... Jaooo ljudi sto mi je prijala masaza kada mukarac to radi... i eto, jel to poenta price i ako je naslov nefriziran ja sam ipak izfrizirana i sada kada sam ih otkrila, bicu to cesce winkTongue
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile


pre nego sto me iskometarises, potrudi se da si jebeno savrsen/a
Juce sam bila na frizuri, ali jeste zanimljivo da sam prvi put bila kod muskog frizera... Jaooo ljudi sto mi je prijala masaza kada mukarac to radi... i eto, jel to poenta price i ako je naslov nefriziran ja sam ipak izfrizirana i sada kada sam ih otkrila, bicu to cesce winkTongue

...ma,ko sisa poentu! wink
bitno je da si ti na dobrom putu,da napokon dobijes ono sto ti zaista treba.to je sigurno puno vise od obicne masaze,koze glave....na dorom si putu,da dobijes bas ono sto ti zaista treba. wink
svaki put kada kradem net, on sere.. mislim stvarno :?
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile


pre nego sto me iskometarises, potrudi se da si jebeno savrsen/a
...moras biti tako uporna,kod tog frizera,kapiras? wink
ZIVOT KROZ SAN

....koliko je potrebno hrabrosti da se izadje iz ovog kosmara od zivota?.......




Poštovanje za talenat!
ZIVOT KROZ SAN

....koliko je potrebno hrabrosti da se izadje iz ovog kosmara od zivota?.......




Poštovanje za talenat!

...pa sad za talenat,ali u svakom slucaju hvala. :D
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vreme je 7:37 pm.