Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
Jbt, sve vas pozdravlja chika Darvin. Sad mi je bash bio na kafitzi... wink


Порекло човека
Једно од најспорнијих питања еволуционог учења јесте заснивање човековог порекла на животињским прецима (мајмунимаWink, као и закључак који следи из те тврдње, који се своди на то да је биолошку еволуцију човека сменила његова социјална еволуција, тј. постепени узлазни развој човека и друштва (социјално-економским прогресомWink. У таквом учењу се назире оваква логика: ако су савремени двоношци потомци неразумних четвероножаца, онда се, заиста, човечанство приближава светлој будућности. Појављује се питање: да ли је тачна полазна мисао - да човек потиче од мајмуна?

Аргументи које смо наводили против биолошке еволуције сами по себи не дају конкретан одговор на дато питање. Природно формирање врста у оквирима полазног генотипа представља изучени научни случај. Нису ли човек и човеколики мајмуни, заправо, варијације на тему заједничког претка? На ово питање још нисмо дали одговор.


Морфолошка блискост човека и животиња
У школском уџбенику као први доказ о човековом пореклу од мајмуна служе морфолошке карактеристике, тј. то што човеколики мајмуни имају нокте, једнак број ребара и појасних пршљенова, сличну грађу зуба, сличне беланчевине и, на крају крајева, чак и заједничке паразите (вашиWink.

Не треба губити из вида огромну сложеност грађе сваког организма, а нарочито људског, због које чак и те признате сличности не значе много. Поготово ако се узме у обзир да има много животиња које су људима сличније, по много више карактеристика, од мајмуна. Шимпанза има пар хромозома мање од човека и гуштера. Према сличности у садржају аминокиселина човеку је најближа кокошка, а не мајмун. По грађи зуба ближе од мајмуна уз човека стоји свиња. Пада нам на памет један скандал са проналаском полумајмуна-получовека, када је зуб свиње био прихваћен као зуб нашег фантомског претка којег су назвали "човек из Небраске". Свињски бубрег се готово не разликује од људског; познати су случајеви успешног пресађивања свињских бубрега на човека. Свиње су, за разлику од "вегетаријанаца" мајмуна, сваштоједи, њихова кожна реакција је слична људској, а специфична тежина крви је ближе људској (одмах ту је и зецWink, него што је то код мајмуна.

Сличност грађе и понашања човека и животиња у неким цртама се не може признавати за блиску сродност или заједничко порекло. Постоје врло оштре, буквално непремостиве црте разликовања човека и мајмуна. Не ради се просто о умним способностима или социјалној организацији, ради се о грађи скелета, тј. о карактеристикама које имају објективно палеонтолошко значење. Издвојимо овде само три од њих.

Укратко, и без свега тога је јасно да се скелет човека не може заменити скелетом мајмуна. Овде смо издвојили само неке карактеристичне црте, које ће нам затребати када будемо анализирали фантомске претке човека - хоминоиде.


Мајмунолики остаци
За најтврђи аргумент који говори у прилог мајмунског порекла људи сами еволуционисти признају проналаске фосила "прелазних форми" или људи-мајмуна. Ако време постојања космоса, земље и живота на њој ограничимо неколицином хиљада година, нећемо имати времена да превратимо чак ни мајмуна у човека, а не само бактерију у мајмуна. Пет - шест хиљада година уназад човек је имао на земљи високоразвијене цивилизације и писане споменике. Времена за тако кратку еволуцију практично не остаје.

Еволуциона, пак, теорија за претварање мајмуна у човјека тражи неколико милиона година. У том случају, горњи слојеви наслага морали би садржати отприлике хиљаду пута више остатака хоминоида, него што има археолошких ископина древних људи којима се никако не може дати више од неколико хиљада година. Ми бисмо буквално морали да ходамо по костима наших мајмуноликих предака!

У стварности је слика апсолутно супротна. Ископаних остатака људи (по грађи потпуно савремених намаWink археолози су пронашли на хиљаде пута више од материјала који они називају хоминоиди. Већ смо говорили о проналасцима нормалних људи у слојевима који су много старији од оних у којима би требали да се налазе хоминоиди, и тамо се радило о детаљним и целокупним остацима: готово цео костур, готово цела лобања. Међу хоминоидима, пак, до дан-данас није пронађен ни један једини цео скелет, практично ни једна читава лобања, а већина описаних и реконструисаних врста "заснована" је буквално на 1-3 кости, а ни оне нису биле целе.

Овакво стање ствари у реалности се не сме губити из вида када се анализирају ископани фосили. Суочавамо се са очитим прејудицирањем у научним истраживањима, од које је немогуће очекивати извагане и промишљене резултате. Ствар је дошла до најчистијих фалсификација неких врста окамењених остатака.


Научничке фалсификације "научних" доказа
Питлдаунски еоантроп
Питекантроп са Јаве
Хесперопитекус из Небраске
Синантроп
Рамапитекус


Осим очигледних подвала или очигледно пресмело "натегнутих" хипотеза, историја потраге за хоминоидима даје нам на истраживање и неке више или мање подробне остатке. У њих спадају аустралопитекуси, "човек који хода усправно" (Homo erectus) и неандерталац.

Аустралопитекус
Хомо еректус ("Усправљени човек"Wink
Сензационална лобања 1470
Неандерталац


sad ako ima josh neshto nejasno neka:
pitaju uciteljicu winkwinkwink
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 5:24 pm.