Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

-Perfexu od srca -

Jednog proljecnog dana ,kad se priroda pochela buditi,kako u nasem gradu a tako bogme i u venama svakoga razdraganog mladica,odlucilo moje drushtvo(a okupili se bogme bjehu brojni "serdari i junaci" iz razlicitih plemena i djelova nase Knjazevine) da provedu vikend na selu u nezavrshenoj kolibi kod jednog od nasih drugara
.I kao sto to hoce sa proljeca(pogotovo kad nema u nasoj blizini nijedna princeza-(zemske) ,koje ce baciti svoj veo i uciniti cast slavnim junacima da se iskazu,kako svojoim djelima tako i vrlinama), u toj kolibi se tih dana pijanchilo,lumpovalo punih 3-4 dana.

E sad kako je to bio nezavrseni objekat(grubi radovi) bez uslova za zivot, nije bilo nikavog Wc-a u blizini, pa chak ni onog poljskog,vesela muska druzina je morala kenjati u okruzenju te kolibe,jer im se nije zalazilo u guscu travu i grmlje zbog zmija ili nekog drugog bauka .
Poslije 3-4 dana boravka u takvim naturalnim uslovima u nama dragoj majcici prirodi,gdje smo si davali odushka(u svemu ) napravili smo bili od okolisha tj dvoristha pravo "minsko polje" i utvrdili smo dobro prilazak toj kolibi kao da je od najvaznijeg strateskog
znacaja(i nikakva vojska ne bi mogla proci tuda zasigurno))..

E sad kako je jedan od "vojnih stratega" ,zorom uzeo da i on doprinose "odbrani" ove kolibe, spajdermenskim je skokovima kroz minsko polje nashao i on svoje "mjesto pod suncem" i izvrshio nuzdu ...Medjutim ,kako je bio neiskusan strateg, koji ne zna improvizovati u takvim "vanrednim uslovima" i kako nije bio uzeo "stranice barem nekog dnevnog lista" odlucio se za alternativno resenje i da pronadje kakvu grancicu od drveta ili pak neki kamencic ali ubrzo je otkrio da NE bjeshe u Fortuninoj milosti..

Medjutim,covjek kad je satjeran u cosak,nagon za njegovo prezivljavanje i njegova dovitljivost prevazilaze najbujniju mashtu ..Razdragani pijuk tek prohodale piladi,koja su nespretno ali ipak zivahno trchkarali oko svoje mame Koke, dale su surovu ideju ocajniku,ostavljenom blizini na milost i nemilost majci prirodi .Ocajnik se bez razmisljanja ,skokom bengalskog tigra ,bacio medju neduznu pilad dok je jedno od njih je upoznalo surovost zivota Dzentlmenskim i iskusnim pokretom ruke, kao da drzi casu Don Perinjona ,uzima nesretno pile koje se batrgalo u njegovoj shaci i obrisa dupe sa njim,dok je pile bespomocno piju- piju-pijuukalo

..Kad je pustio pile iz surovih zivotnih Pandzi zla, nastao je usplahireni pijuk opoganjenog pileta koje je zabrzano i nelinearno trcalo po dvoristu,trazeci svoju mama koku i dok je tako trcalo po minskom polju i kako se primaknulo ponekoj okolnoj "mini" pocelo je bolno pijukati josh jache i jache,kao da se sjetilo svoga usuda ..U jednom trenutku ta zuta prhkla paperjasta boja pileta na kojoj su na silu natalozene ostale boje necista,stvarale su utisak,kao da je pile obuklo dres njemacke fudbalske reprezentacije>"shnel shnel Mateus ,shnel shnel " Umirao sam od smijeha gledajuci prizor Perfex pileta..... twisted
evo tebi jedna satiricna prica...


Kako preživeti januar


Reč januar dolazi od spoja dve stare sanskritske reči: „lanos”, što u slobodnom prevodu znači „jebo mater, ala je hladno” i „arae”, što mu dodje nešto kao „celu platu sam spizdio još trećeg i ne znam šta ću sada”. Nova godina je jedna veoma lepa i zabavna stvar ali ima tu groznu falinku što uvek započinje januarom koji sve to brzo pokvari.

Pored toga što ga materijalno i duhovno iscrpi, podmukli januar ume i fizički da nasrne na čoveka. U ovom mesecu imaš najviše šansi da zakačiš neko od zabavnih respiratornih oboljenja, a poledica i sneg su avantura za sebe. Prvo padne sneg i sve se zaledi. Padanje na ulici će uvek biti blam i po. Da bar malo ublažiš blamažu, čim padneš počni: a) da se smeješ na sopstveni račun ili b) da glumiš užasnu povredu, toliko jaku da je neukusno smejati se.

Na svu sreću, mrski mamutski mesec je donekle oslabljen strateški raspoređenim praznicima i svetkovinama u njemu. „Svetkovaće ovaj narod”, rekao je još davno veliki književnik i bejaše upravu. Da bi prosečan Srbin (i njegovi mnogi sugrađani istih navika) lakše savladao prvi mesec, u njega je mudro uglavio neku proslavu na svakih (otprilike) sedam dana. Složićeš se da je neradni dan nešto što umornu dušu najviše obraduje, a januar obiluje njima. Ove godine desilo se ono čega smo se svi plašili – 31. decembar pada u petak! Oh, grozne li sudbine. Zar da nam se praznik potroši na vikend, koji je i onako neradni? Ipak, naša vlada je, u okviru akcije „neradom do prosperiteta” i ponedeljak 3. januar, proglasila za neradni.

Ne brini, nedugo zatim stiže pravoslavni Božić, rođendan našeg spasitelja i usrećitelja. Ako veruješ u njegov plan i program, i ove godine će te pozvati na žurku povodom rođoša. Proslava počinje dan ranije. To se zove Badnji dan i u smiraj tog dana na ulicama se pale grane hrasta i Hristu je, iz nekog razloga, jako drago zbog toga. Specijalnim ediktom iz 1991. godine, crkva je ozvaničila i paljenje automobilskih guma i svih ostalih zapaljivih stvari u istu svrhu. Ne treba posebno isticati da je neviđen greh biti trezan tom prilikom. Sutradan se bogougodno preteruje sa prasetinom, jagnjetinom i slatkišima.

Desilo bi se da naredna sedmica protekne bez šenlučenja i krkanluka da se naš narod slučajno odrekao superiornog julianskog kalendara! Na svu sreću, nismo upali u zamku tzv. napretka, pa 14. januara slavimo srpsku novu godinu. Narodna mudrost je bez premca. Korišćenje oba kalendara ostavlja pregršt mogućnosti za slavlje i neradne dane. Na ovaj način možeš da proslavljaš i srpski svoj rođendan (skoro dve nedelje posle običnog), srpski prvi maj (14. maj), a najekstremnije patriote mogu svečano da obeleže i srpsku srpsku Novu godinu koja pada 27. januara. Srpska nova godina obeležava se slično kao i Nova godina ostatka sveta samo ima više narodne muzike i bilans žrtava je nešto veći.

Čestitanje se vrši tradicionalnim pozdravom „Srpska ti nova godina”, na šta domaćin odgovara „Vaistinu srpska”. U ponoć, decu posećuje Čiča Mraz i dariva im poklone. Baš tu negde oko ovog radosnog datuma tradicionalno poskupi struja, grejanje i naftini derivati, što se posebno ne proslavlja i ne obeležava. Takođe, tada bi bio i krajnji rok da se konačno raskiti i iznese jelka iz stana.
lol
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile


pre nego sto me iskometarises, potrudi se da si jebeno savrsen/a
ko voli da cita, nek izvoli lol
Č i š ć e nj e


Obaveza svakog punokrvnog, pravog muškarca je da spremanje životnog prostora odlaže dokle god je to fizički izdržljivo. Prava veština nije samo spremanje (to mogu i žene), nego izbegavanje ove obaveze. Pre nego što se jednom pred prljavštinom i haosom slomiš, moraš u duši biti siguran da si učinio sve što je bilo u tvojo moći da do spremanja ne dodje. Lagao si zatvarao oči, odlagao...Ipak, opet imaš neverovatnu sreću da si pripadnik armije odabranih koji se sreću sa ovim priručnikom, uz pomoć kojeg ćeš naučiti da upravljaš najnesavremenijim usisivačima, saznaćeš da li je „magična krpa“ zapravo magična, ispitaćemo da li šampon može da pere veš i još mnogo zanimljivih stvari. Doajen čišćenja, dr. Ante, jednom je rekao da se za dom uvek mora biti spreman. Ako niste spremni, onda sprem’te se, sprem’te... Počinjemo!

Prašina:

Muškarac se sa mitskom pojavom prašine upoznaje u ranom detinjstvu. Majka ga ubedjuje da mu je soba prepuna nevidljivih ubica njegovih disajnih puteva. Pametan čovek veruje samo sopstvenim očima i neće da se bavi nečim dok to ne postane vidljivo. Zbog toga, pametan čovek sačeka da se neprijatelj opusti i bezbrižno grupiše u deblje naslage na policama i sličnim mestima. Tek tada on pozove svoju lepšu polovinu da eliminiše protivnika. Za one koji se sastoje samo od ružnije polovine, savet glasi: Od poštenog pripadnika manjine na pijaci nabaviš „magičnu krpu“. Pokvasiš je vodom, a zatim magično kreneš da prelaziš po prašnjavim mestima i gle magije!, već za četiri i po sata – sve je čisto!

Ubedjen si da je „Terminator 2“ snimljen u koloru, a na svom TV-prijemniku ipak ga gledaš crno-belog. Uz malo vode i magije iz krpe lako ćeš vratiti boju na svoj TV. U zemlju koju si uklonio sa ekrana posadi fikus. Ukoliko poseduješ usisivač, njime uklanjaj prašinu sa poda. Usisivačem možeš da usisavaš i tečnost, ali samo jednom.

Pranje veša:

Klasifikacija veša za pranje ne vrši se po sistemu : 1. Malo se oseća, 2. Prljavo, 3. U ovome sam orao njivu 10 dana, nego rasistički – po boji. Naravno da beli veš prolazi najbolje. Njemu se posvećuje naročita paznja i brčka se duže od obojenog. Ukoliko čarapa ili majica iz familije obojenih zaluta medju čisto beli veš, ona tamo počinje da širi svoj način života i kulturu pa dolazi do mešanja i beli veš postaje nijansiran. Zbog toga u mnogim veš mašinama i dan-danas vlada aparthejd. Za programiranje veš mašine koriste se nekoliko programskih jezika. Svi su nenormalno komplikovani i za njih postoje večernje škole i kursevi. Najzabavniji deo pranja je centrifuga.

WC:

Samo da znaš, kad stigneš (spadneš) do toga da čistiš WC, postao si domaćica! Za higijensku sanaciju katastrofa koje si svesno činio u sopstvenom WC-u, koristi standardni RBHO komplet bilo koje armije. Tu postoji mali paradoks koji je samo hard-core domaćicama jasan. Naime, sva sredstva za čišćenje užasno smrde i teško je prelomiti i odlučiti da li je bolje da WC smrdi na sebi svojstven način ili na sredstvo. Na tržištu se mogu pronaći razne arome: - zatvoreni bazen na kraju sezone, - havarija u vodovodu, - rov iz Prvog svetskog rata. Ko gleda TV, taj je upoznat sa najvećim zlom 21. Veka – vodenim kamencem! Ovo teško oboljenje sanitarnih instalacija uzrok je mnogih nervnih rastrojstava u domaćica (ako je suditi po iskrenim reklamama). Posebno obrati pažnju na ovo. Da bi smanjio potrebu za čestim ribanjem WC šolje, gledaj da pri vršenju nešto veće nužde precizno gadjaš u sredinu. Zvuk „ploć“ i prijatan pogodak nekoliko kapi vode koja je pljusnula po tvojoj zadnjici indikatori su uspešno obavljenog posla.


winklollollollollollol
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile


pre nego sto me iskometarises, potrudi se da si jebeno savrsen/a
-Buum Cille Buum -

Pravo je podne jednog ljetnjeg dana,gdje su se ljudi sklanjali od sunca, i bjezali u hladovini svoga dvorista pod kakvom kroshnjom ili krevetom od vinove loze,koja bjeshe poput prave prirodne tende.Sredinom naseg naselja koje imashe svoj mali trg,prekriven kaldrmom i makadamom kretala se komsinica Mika,drzeci u jednoj ruci ceger sa dosta piva i drugih staklenih flasha, u drugoj ruci je nosila najvecu lubenicu koju sam vidio u zivotu,i izgledalo je kao da nema problema nositi takav teret.

Teta Mika,kako smo je od miloshte zvali bjeshe dosta visoka zhena sa svim zenskim atributima a i mnogo vishe od toga ,dugom ofarbanom plavom kosom ,jarko crvenog laka na noktima i imashe lice zdrave ocuvane seoske zene,sa izrazenom shimnkom poput nekog indijanca sa ratnickim bojama.
Mika nije radila nigdje i morala je samo da bude uvjek pozeljna svome muuuzhu(jaku)...Kad se sjetim sada njene pojave,kako se tako lagano kretala na suncu,znojava sa svim tim sisama ,guzovima i butinama, sticao sam utisak kao da se ispred mene vrtio i cijedio Giros od 100kg.

Malo kasnije, zachulo se Drndanje i shkripa ogromnog autobusa koji je prolazio kroz naselje i izgledao kao neki brod koji se ukotvio u pristanishte,a to je oznachilo dolazak naseg komsije cika VOOJa koji se vratio sa svog visednevnog putovanja po zemljama stare Juge i Evrope, dok je sve te dane za njim kucalo ogromno srce njegove ljubljene zhene Mike. Izabranik Mikinog srca ,Cika VOOjo ,bjeshe joj valjan ekvivalent u muskom rodu, ljudeskara prava koja je lagano goloruka mogla izaci na megdan nekom grizliju.

Cak i taj ogromni Autobus,koji se ljuljao pod tezhinom ovoga Rrmpalije dok je silazio niz njegove stepenice kao da je odavao postovanje i blagi naklon cika VOOju..Napunivshi ruke poklonima za svoju dragu Miku koji su cesto bili u obliku,krzna,kozhe i zlata,odlucno a ipak glomazno zakorachao je prema kuci gdje ga je chekala njegova jedina i neponovljiva Mika(saurus)

Moj drugar Zoki me malo kasnije posjetio i shapnuo mi na uho ,kako je vidio da Cika Voojo i Teta Mika idu u Spavacu sobu,sA ProzorOM zatvorenim drvenim roletnama ,koji je gledao prema jednom uvucenom dijelu naselja ,i to direktno bez pripadanja dvorishtu,sto je malim voajercicima bila idealna prilika,da se spuste ispod tih roletni i da slusaju zbivanja u njihovoj sobi.Bjeshe to pravi vatromet strasti i finale Rodea u Texasu,sjecajuci se sada,medjutim jednom djecacicu od 6-7 god ,koji je prvi put imao priliku da cuje takve povike,uzdahe,pljaskanje po raznim djelovima tijela ,krikove i nadasve shkripu kreveta,koja je pod takvim grdosijama cviljela i pratila kao orkestar -to ne bjeshe dozivljaj strast i ljubavi,vec mucenja i ubojstva.Snazan udarac Mikinog stopala koje je podsjecalo na neko veslo , u roletne ,kao i iznenadno otvaranje prozora ,stvorilo nam je osjecaj se kao da smo uhvaceni svjedoci ubistva Teta Mike,koja je prethodno molila za milost Chika Vooja.Sa knedlom u grlu, krijuci, otishli smo svojim kucama, misleci da je cika Vojo stvarno ubio Teta Miku.

"UUUUUU VOOJoo ,ubijash me" - zvonilo mi je u ushima cijelo veche,misleci kako je zena izdahnula dok je izbacivala svoje stopalo u posmrtnom ropcu kroz prozor.
Bas sam se bio prepao i citavo vrijeme razmisljao ,kako cu da kazem svom djedu i babi ovu tuzhnu vijest..

Sjutra ujutro me probudila poznata lupnjava tresanja tepiha blizu Teta Mikine kuce,i kasetofon ,koji je bio na prozoru sa pjesmama Lepe Brene ..

"Buuum Cile Buuum"- pjevushila je razdragana Teta Mika,dok je tresla Tepih,a meni padao kamen sa Srca Smile
twisted
Kada sam pre izvesnog vremena ostao bez posla, odmah sam osetio da nisam sam na svetu!
To je divno osećanje.
Oko mene se stalno uvećavao broj ljudi bez posla. Bilo je to dobro društvo, već tada.
Osim toga, činilo mi se kao da nikada niko nije toliko brinuo o meni, bar u prvom trenutku.
Psihijatri su tvrdili da je to šok, ali pozitivan i ko to na vreme shvati, brže i lakše će se oporaviti. Verujem da se ti dobri ljudi, to jest dotični psihijatri, još nisu oporavili, jer, za razliku od nas, nisu imali sreću da budu šokirani gubitkom posla.
Sociolozi su tvrdili da smo uobičajen fenomen u zemljama u tranziciji, na šta je moja baba Budinka rekla da je tako fenomenalno samo pred velike ratove i nesreće.
Ja sam odlučio da, onako odmoran, relaksiran, nadahnut i sveže obrijan jednog lepog jutra odšetam do Biroa za nezaposlene, da i njima ulepšam dan.
U zgradi Biroa čekao sam oko tri sata ispred nekih vrata na kojima je pisalo slovo T. Dakle, obradovao sam se, nije tačno da nezaposlenima kače na rever žutu zvezdu, nego ih lepo evidentiraju po abecednom ili azbučnom redu.
Četvrtog sata pošto se ništa nije dešavalo, unutra se očigledno i dalje nalazila neka mačka, čulo se mjaukanje i cvilenje, upitah nekog čovečuljka u plavoj pohabanoj uniformi – koje je on slovo. Reče da je poslednje, Š. Pitam ga za sobu sa slovom T na vratima i on mi reče da sam na pravom mestu i da samo čekam.
Posle petog sata iz sobe T izađe neka devojčica u minimalnoj mini suknjici i objasni mi da je za moj slučaj zadužena osoba na trećem spratu, a ovde se regrutuju samo nezaposleni turizmolozi i to stručnjaci za Tadžikistan, Tukmeniju, Trinidad, čak i Tobago, ali ređe.
Uglavnom, ipak se sve lepo završilo.
Devojčica na trećem spratu, sa dekolteom koji je dopirao do podruma, ljubazno mi je ispunila karton, uzela podatke i čak se oduševila što govorim francuski. Ona se, kaže, time samo služi u posebnim prilikama. Moli me, ako mi nije teško, da i ubuduće kada se budem javljao, a to je za tri meseca, činim to na francuskom. Ona neće razumeti šta joj pričam, ali tako je i bolje, jer joj je dosta srpske kuknjave.
Kad sam se posle tri meseca javio, devojčica mi kaže da za doktore nauka u ovoj zemlji nema posla, neki čekaju već deset godina i u međuvremenu su se lepo snašli, tako da su sada nezaposleni akademici. Naravno, napomenula mi je da se ponovo javim za tri meseca i da bi bilo poželjno da naučim svahili narečje.
Posle tri meseca ponovo sam na Birou. Devojčica je u međuvremenu ostala trudna. Smejala se od srca, trbuščić joj je skakutao kao košarkaška lopta, kad sam joj se obratio na dosta rđavom svahiliju. Ipak upozorila me je da je donet novi zakon po kome ubuduće moram da prihvatim svaki posao koji mi se ponudi, jer u suprotnom gubim pravo da ostanem na spisku nezaposlenih. Znači, rekoh,ako nezaposleni odbije ponuđeni posao, više nije nezaposlen. Bravo, reče ona, vi brzo učite.

Čekao sam nekoliko meseci i stvarno ponudili su mi, imajući u vidu moje lingvističke sposobnosti, posao goniča robova u istraživačkom timu Ujedinjenih nacija u maloj divljoj afričkoj zemlji Zanididar. Moj prethodnik na tom poslu je nedavno baš bio u slast pojeden i nedostajalo im je osoblje.
I pored najbolje volje, morao sam da odbijem odličan posao u Africi, jer sam u međuvremenu oboleo od visokog krvnog pritiska, pa je za mene temperatura iznad četdesetog podeoka fatalna.
Treća devojčica u napupelim pantalonicama, koja je bila zadužena za brisanje sa evidencije, veselo mi je rekla:
-Čestitam, Više niste zvanično nezaposleni.
Osećao sam se čudnovato. U neku ruku bio sam patriotski raspoložen kao nikada. Jer, brisanjem mog imena sa evidencije znatno su povećane šanse moje države za ulazak u srećnu zajednicu evropskih naroda, pošto je za jedan promil smanjen broj nezaposlenih.
S druge strane,pomislih, sada kada me više nema ni na jednom državnom spisku, možda...možda ja i nemam prava da volim ovu zemlju.

Tongue
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile


pre nego sto me iskometarises, potrudi se da si jebeno savrsen/a
Kada se pojavio Satirni nisam znao da li je izabrao taj nick zbog satire ili zato sto satire wink

Ova tema je delimicni odgovor, sto ne znaci da i ne satire... lollol
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vreme je 4:37 am.