Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

jedinstvo prirodnog, socijalnog i duhovnog.

Није тешко видети, да се у основи разних схватања суштине антропосоциогенеза таји питање о односима биолошког и социјалног у човеку, или другим речима, питање о природи човека. У фолозофској литератури сложиле су се две позиције по овом питању. Сагласно једној, природа човека је социјална. Сагласно другој, она је не само социјална, него и биолошки учитана. При томе реч није о томе да животна активност човека има и биолошке детерминанте, које одређују зависност човека од скупа гена, баланса радних хормона, размене материје и бесконачно много других фактора. Постојање ових фактора, признато је од свих. Реч иде о томе, постоје ли биолошки програмиране анти-социjане шеме понашања човека?
. . .

И поред значаја социјалне природе човека, она се не може одвојити, или да се супростави природном, биолошком почетку. Човек је сложени природни комплекс, живи организам, који поседује биолошке потребе, функције, више интелигенције и друге облике психе. Он се налази у сложеним биолошким односима према другим људима, као биолошким бићима, према животињама и биљном свету и неорганској природи. Биолошка природа човека је неопходан ниво људске природе. Да би био социјални/друштвени, човек треба да поседује висок ниво интелекта међу свим живим бићима биологије. Данас, у епохи Научно-техничке револуције, биолошке основе људског бића су изложене јаким деформитетима. Неуро-психолошки стресови, загађење животне средине и др., направили су један глобални проблем - очувања човека као биолошке врсте. Ово наводи на то да се замислимо о проблему односа биолошког и социјалног код човека.
Sudeći na osnovu prethodnih postova, čini mi se da bi bolje bilo da u naslovu stoji biosocijalno nego bisocijalno biće.
Ponašanje čoveka je delom biološki, tj. genetski uslovljeno, a delom je rezultat okruženja u kome je živeo. Kod životinja je nešto dominantnije ovo prvo, a kod ljudi ovo drugo. Naravno, i ovo poslednje što sam naveo, vrlo mnogo varira od slučaja do slučaja Smile
Citajuci prethodne postove a kao neko ko nije sa ove planete,monumentalno pakujem kofere 8)
Ak sam propustijo da se izjasnim o svojego obrazovanije,eve vam ga sad Tongue

. . .

Као биолошка врста човек је изузетно еластичан. За разлику од животиња и других облика биолошких организација, човек се адаптира у веома широком дијапазону спољашњих услова. Мада и његове могућности нису неограничене – сада смо близу прага, иза којег биолошко постојање људског бића трпи неповратне, уништавајуће његове промене. Никада раније средина битисања човека није била тако засићена јонизујућим зрачењем и затрована хемијским супстанцама, штетних за само његово постојање и у крајњој мери опасно за његову будућност; пошто се активирао мутациони процес, порасло је и његово негативно дејство на људско наслеђе. Посебна сложеност садашње ситуације придаје се томе, што ће погубно дејство многих фактора (нпр., радијацијеWink које људи непосредно не осећају, доћи до изража у догледној будућности. Сво ово занемаривање према биологији човека је недопустиво. Тим пре што биолошка организација људског бића јесте нешто најцењеније, и никакви социјални циљеви не могу оправдати насиље над њом.
. . .
, или другим речима, питање о природи човека. У фолозофској литератури сложиле су се две позиције по овом . . .

Što b' rek'o Tata Freud - nemoš lagat' ni k'd oćeš. lol 8)
. . .

С друге стране треба подвући, да успеси савремене науке у биолошким истраживањима, генетике и психе човека отварају пред њим могућности, које му омогућавају да се боље адаптира на нове факторе природне и вештачке средине и чак, у извесној мери, да преобразује своју биолошку природу применљиву на нове задатке у сфери спознаје и праксе. То у свом реду, поставља низ питања: да ли ће се при томе изменити спољашњи облик човека и у коју страну? Неће ли се можда појавити неки нови облици људске егзистенције, сједињене с кибернетским уређајима? Да ли човечанство ступа у нови стадијум своје еволуције са директним учешћем генетског инжењеринга и биокибернетике? и др. Ова питања, која се тичу биологије, генетике и будућности психе човека, активно се дискутују у савременој науци.

И тако, човек је истовремено и природно и друштвено биће, али не само то. Он је још и духовно биће, несводљиво не његове социјалне функције. Иако овај аспект није ништа мање значајан, од друга два, неки аутори га не укључују у дефиницију човека. Али јединство основних квалитативних карактеристика (природно, социјално, духовноWink практично су недељиви и равноправни, својствени сваком од нас као нормалном представнику људског рода. Можемо рећи, да проналажење духовности јесте основни циљ, сврха, чак и одредиште човека: само са достизањем стадијума духовности природно-социјална људска индивидуалност се може реализовати као личност. У том контексту можемо се сложити са исказом: „Освајање духовности је главни задатак људског живота".
. . .

Са филозофске тачке гледишта, целисходно је издвојити састав људског постојања од три дела: дух, душа и тело.
Ak sam propustijo da se izjasnim o svojego obrazovanije,eve vam ga sad Tongue




Ti si dosao samo do E do k***a i odustao?! shock
. . .

Чим свраћа на ову тему, сигурно ми се набацује. Морам то да одрадим па ћу касније наставити са писањем. Биће инспирације изгледа, млада је.
samo da se upisem da bi procitao kasnije,sad nemam vremena,a interesantna tema
. . .

Поимање духа у почетку је имало искључиво религиозни смисао. Тако, у хришћанству, Дух Свети је једна од особа божанске Тројице. Израз пак „духовни живот“ означавало је и често и данас означава религиозан живот. То је тај део живота човека, који он непосредно посвећује Богу. С временом, концепт духа је стекао шире значење, далеко изван граница религиозног. Мада се извесна веза између религиозног и филозофског схватања духа очувала. Дух – то је сфера вредности неутилитарног карактера. То је такође сфера идеала. У духу се човек уздиже до дефинисања и појашњавања виших вредности. Он се мисаоно ослобађа од непосредних потреба и рутине свакодневног живота. У исто време човек може бити „покривен“ не само духом добра, него и духом зла. И у једном и у другом случају дух остаје то, да више људи, управљају њиме. Ако се духовни живот развија успешно, тада човек усмерава своју душу у висине, у тражењу узвишеног смисла и идеала, способних да оплемене његов живот и њега самог. У духовном процесу, при условима пажње према њему од стране самог човека, формирају се принципи, које он сматра непоколебљивим и у чије име је он понекад спреман да (поWinkжртвује свој живот. Схватање/појам духа фиксира оријентацију човека у потрази за стабилним основама свога бића. Без чисто духовних својстава, човек није могућ. Дух човек не може да постоји без биолошке подлоге, али не и једнак њој. Дух не преображава животну природу човека, која од тога не губи сбоју биолошку основу, него је боји по-људски. Утицај духа преобразује живот из животног процеса у људски, а проста репродукција и смену поколења – у развоју историје и културе. Поимање духа открива се кроз самоанализу, размишљање, пажљиво испитивање свог унутрашњег света. Када човек схвати, што он (тј. његово „ЈА“) јесте дух, он постаје домаћин самога себе. Дух схвата само онај ко осећа његово присуство у себи и који га развија у себи. Дух – то је скривена ризница, која се отвара превазилажењем дисперзије, кроз концентрацију. Очување духа је неопходан услов за личну аутономију и слободу. Дух јесте то, што се налази у сталном сукобу, у сталном покрету. Живот духа је живот људског "ја", са својим сумњама и оклевањима и радостима и тугама. Најпотпунији духовни живот се остварује у областима духовне културе: уметности, књижевности, науке, религије, филозофије, итд
. . .

Поимање душе је још старије. Ако пимање духа налазимо само у развијеним религиозним системима, тада је схватање душе било присутно још у првобитним веровањима. Примитивна племена имамла су тенденцију да анимирају не само људе и животиње, него и целу природу.
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vreme je 10:53 am.