Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
Mozda tema nije za forum ovakvog tipa.
Mozda cu pogresiti.... al osecam veliku potrebu da negde napisem.
ne zelim da me niko zali,ne zelim ni da me tesi.... samo moram negde podeliti.
Ovo mu dodje ko ispovest.
U zivotunisam nikad mogla da imam sve.
Jos kao dete bog me odvajao od roditelja... nisam ih mogla oboje imati istovremeno. Mama se razbolelea i lecenje je trejalo 12 godina.
Skoro pa na svakih 2 do 3 meseca bila je odsutna isto toliko od kuce od brata i mene i mog tate koji je strasno voleo. Razlog zarazio je zubar ne sterilisanim instrumentima od predhodne pacijentkinje boreolom...(lajmsaka bolest). Moje odrastanje je bilo takvo da sam stalno se krila i plakala za njom da tata nevidi. preuzela ulogu domacice u vreme kada su se na jugu srbije delio hleb na bonove. Ja sam bila veoma sitna i mala... da bi hleb bio dobar obicno sam to radila na podu kako bi ga lepo umesila sve dok se ne pojave rupice u testu. Zasto? Zato sto nisam mogla da cekam hleb na bonove zato sto sam morala u skolu. Tata je puno radio da bi nam obezbedio kucu redovnu... da mamu svaki put iznenadi kad se vrati kuci i da je obraduje. Radio je i za njeno lecenje. pritom sam ja morala da pazim na svog nestasnog malog brata.
Svaka moja menstruacija je bila ocaj i tuga... i dan danas imam istih problema.... budila se u polusvesnom stanju u kupatilu zato sto sam se onesvescivala od bolova... I nikog nisam zvala , kako da me brat i tata zateknu golisavu pored vc solje.... onda sam tiho plakala za mamom.
Godine su odmicale,boljitka nije bilo... necu zaboraviti kad sam par puta vristala u ocaju i dozivala komsiluk jer se mama srusila i nedise.... a jja sama sa njom.... prvu pomoc sam pruzala ko prava,al nakon hitne krenu da klecaju kolena,strah,tonem,neizvesnost.
kasnije sam skontala da je tata poceo sa lekovima za srce i zaticala ga kako tiho place...
Secam se situacije kad je jednom mama hitno zavrsila u BG i nije se znalo dali ce preziveti... 20h vece stvorili se moj deda i stric. ja sam stalala sa strane tata sedeo drzi se za glavu... kad su moj deda i stric poceli da vade zguzvane marke iz dzepova i bacali na sto.... ~idi i spasavaj mi snaju~ deda plako ko kisa... ja sam gutala knedle i drzala se zbog tate... tata poceo ispravljati marke i brojati... Stric lupi o sto i kaze~nismo doneli da brojis nego da nosis kome god treba i spasavaj je....
Nikad to necu zaboraviti.
Moja porodica s`tatine strane je bas vezane i uvek smo cuvali jedne druge!
Meni je to ostao period zivota koji jako tezak... suza i suza sam isplakala.... mislila da ih vise nema. nakon par godina uspemo da izlecimo mamu...u medju vremenu se slogira moja nana...boze kakva je to zena bila... Sobzirom da su svi bili u nekoj frci poslovno zauzeti... Ja sam imala svaku subotu zakazan termin kod nane. Kupanje,navijanje kose,sredjivanje nokte na nogama,sredjianje nokte na rukama...kremice i ruz... posle neznam kakvog petka provedenog u gradu meni je to bilo sve.... subota ja i moja nana.... digla sam nanu na noge i prohodala je...bila sam ponosna na sebe!
U tom preiodu nakon par godina u vreme dok sam studirala upoznam decka iz Vojvodine i zaljubim se... ah ljubav na daljinu....
Pomenuh vec jednom nikad nisam mogla da imam sve (pod sve mislim na ono skromno) u ovom slucaju biram izmedju ljubavi i svoje porodice. Zato sto sam ja Iz Vranja on Iz Subotice.... biram ljubav. Zavrsavam fakultet,teskom mukom zato sto sam bila predsednik studentskog saveza i za malera bas u to vreme se menjala vlast.... Ja kao predsednik sam morala da slusam ono sto od mene studenti traze...zagazila u nesto ,sto ni sama nisam znala . Sve se zasnivala na politici. Nikad nisam bila clan ni jedne partije niti cu ikada biti onda sam svatila koliko je politika ljigava.... Zavrsila sam samo zato sto kod profesora koji je preleteo iz JUL-a u DS i hteli gapostaviti na mesto dekana... Covek koji je oplackao par firmi i imao velike planove za fax.... Da se vratim zarsila njegov poslednji ispit samo da bi sto pre diplomirala i otisla odatle da mu ne stojim na putu...
Moj zavrsetak faksa je trebao da oznacava pocetak braka. Medjutim deda se razboleo.... odlagali smo nismo znali sta da radimo.... i naravno opet ja nastupam na scenu kao prvence i naj starije unuce. Svi su radili a ja ,ja sam bila zaduzena za dedu.... (dali su tu mozda moji bili malo sebicni,ne znam al su eto mislili hrabra jaka) Deda biio plasljiv ko zec.... nebi on da uumre a da bude sam.... nocima sam lezala pored njega... Zamislite noc,on zastaje sa disanjem a ja osluskujem i budim ga u panici da vidim jel ziv. Nekad je bilo i smesno... od umora sam presla u sobu pored i dala mu stapic da mi lupa u zid ako mu trebam.... znao je taj da u 2 nocu lupa a ja u panici trcim ka njemu ,da bi reko `e sine eno ti bobone kod televizora~ Znala sam da mu se nije spavala i da je hteo nekog za razgovor. onda sam ga namestala nazad u krevet i ostajala s njim dok ne zaspe.
nije dugo proslo... Zavrsila sam i u bolnicu snjim...nama je bilo dozvoljeno zato sto mi stric internista.... jednom sam ga vristuci i vratila iz mrtvih ,al ne zadugo! Na dedinih 40 dana moj se dragi pojavio i zaprosio me u crnini... Siroma nije znao red. Mislio da ce me oraspoloziti. Zabbezeknuta sam stajala ispred njega i nisam znala sta da odgovorim. Gubitkom dede svatila sam da sam potrebna tu odakle sam , svim mojima... da mi tesko da se odvojim od svih njih... al one mile oci i ona ucena zla... nemozemo vise ovako na daljini.... ili ces se udati za mene ili gotovo. Pukla sam i neznam kako mi iz usta izletelo da.... Nii taj momenat nije bio pravi.... Gde bas a 40 dana!
Cekali smo godinu dana,to je bio moj uslov,godinu dana od dedine smrti... i bi svadba.... U VR.Vencanje nakon nedelju dana u SU.
Za samo nedelju dana svatila sam koliko mi fale moji.... taman smo bili svi zajedno prava porodica na okupu. Na vencanju se pojavila maticarka koja je izgledala kao baba roga.... Citala je ono ko da sam izasla na sudjenju.... koliko puta sam se samo okrenula da vidim koliko su daleko vrata od sale za vencanje.... malo je falilo!
Za vreme vecere susreo se pogled sa tatinim... u zivotu nisam videle tako tuzne plave oci. Ustala sa vecere,proradile emocije i dosla kuci placuci!
Godinu dana sama u stanu.... Moj dragi se prvi ozenio,pa ga drugari vukli...~ajde papucaru~,~sta je nepustate zena~ .Prolece leto provedeno na tarasi.... u placu i suzama. Molila boga da ostanem trudna pa bar neke koristi sobzirom da poso nisam odma nasla. Osecala sam se drustveno ne korisnom. Nakon godinu dana odlucujem da odem kod ginekologa na pregled...nista se ne desva.
Zavrsim kod dobrog dijagnosticara... da mi uput za ocno... zamislite mene u tom mometu.... pitam doktore netreba meni ocni lekar... jel ovo neka sala? Kaze on samo ti idi.... Idem kroz hodnike bolnice i pitam se ko je ovde lud ,ja ili on. Ocni lekar pogleda ocno dno i saopsti mi dok me drzi za ruku da imam tumor hipofize. meni to nieje delovalo naj jasnije,nisam znala ni sta je to ...a ono tumor kao da sam zelela da ignorisem.... Zavrsim na endokrinologiju i tu me zajebu sa nekim nasim lekom sa abnormalnimdozama. Od tada pocinje pakao sa mojimzdravstvenim stanjem.... ni dan danas nisam nacisto ,zasto sam odmah poslusala samo jednu doktorku i sto se nisam konsultovala makar s` jos jednom.
Pre 5 godina negde u toku mog lecenje, na strasan nacin saznajem da mi umrla nana. Krili su od mene. Sok! Tata zabranjuje mom dragom da prisustvujem sahrani zato sto sam malo pre toga izasla iz bolnice... Ok plac,besnim na sve njih,zato sto sam mogla da je vidim makar jos jednom... nakon 7 dana umire mi brat od strica od leukemije.... 40 dana ja na groblju,grob do groba... tu mi palo tesko i dobila panicni napad... koji se kasnije ponavljao jedno 6 meseci.
Malo nakon toga moji opet nesto taje .... osetila sam... na moje insistiranje morali su mi reci moja rodjena tetka ima rak dojke.... operisana,zracenje citava frka.... bol tuga strah... ponovo!
Moj tata je potego sve veze, najbolje doktore,odstranjena dojka...zracenje ... proslo kao ... al na lekove na odrzavanje.
Godinu dana nakon toga... moj tata par meseci temperatura.... nepismenost doktora u vr je dovela do toga da mu streptokoka napadne srce ... opet haos panika.... samoinicijativno odvodimo ga na VMA...tamo je primljen kao izmucen i neadekvatno lecen pacijent. Temperature,tromb...i neznam sve sto je moglo snaslo nas je. Nikad necu zaboreviti jedne nedelje za vreme posete kad sam videla koliko ocajno izgleda...zvala dezurnu doktorku... pita ko sam ja...dali sam supruga? bila besna ko ris... dali vam ja licim na njegovu suprugu i hoceteli mu pomoci. Kaze od ponedeljka kad dodje njegova doktorka.Poseta zavrsena svi napolje. 2 sata stojim ispred VMA... ne znam kud cu,gde cu,sta da uradim,placem i neznam kako da pomognem som ocu.... Neizvesnost, ne spavanje... cekam ponedeljak...otkacio se tromb.Spase ga al mora na operaciju srca. Pitanje dali da se prebaci u dragise misovica ili da ga operisu na VMA. Logicno sam razmisljala...na VMA je prakticno vec primljen i mogu poceti pripreme za ugradnju zaliska. Ako se prebaci u Dragise Misica mora kuci,slab imunitet bojala sam se. Od cele porodice ja donosim konacnu i izricito mu govorim... ostani na VMA da se sto pre resi i sto pre nam dodjes kuci!
Otkud meni za prava da odlucujem tako nesto... i dan danas krivim sebe!
Opreisan operacija uspesna... puste ga kuci ,poceo lepo da se oporavlja... 45 dana njemu lose... mama ga spakuje u bolnici u vr na infektivno kazu....Vodite ga tamo de su ga operisali. Mama se spakuje pa za BG na VMA. Od mene se to krilo! Saznajem tek sutra dan od moje tete `Valjda ce sse probuditi valjda ce nas bog pogledati...urlam u slusalicu odakle da se probudi...gde? Iz kome....
Dobio je zarazenu krv,hepatitis B, zataila transfuzija. Mama nije dala nikog da tuzimo... al sam Doktorku u VR morala da posetim.... to neprijatno iskustvo i razgovor ostavljam za sebe...ogorcena sam. 2godine i 9 meseci... tacnije danas nakon 2 nedelje bolesti moje teke saznajem da se rak vratio...
uh.. par sati plakanja.... besa,tuge, sutra cu sve ikone posklanjati ukrasne krstove polomiti.... sta ce mi to.... ima li boga.
Za 6 godina kolikosam u subotici sam izgubila svoje zdravlje... nanu,brata,tatu, baku sa mamine strane,dedu sa mamine strane,tatina 2 prijatelja,tatinu koleginucu koja mu bila kao sestra i mene volela ko cerku.... sve sam odbolovala jako tesko.... Evo sad moja teta tesko bolesna..... volim je imam utisak vise od zivota svog.... tata mi je bio sve na svetu!
Moj dragi se zabio u kupatilu.... a tako mi trebao zagrljaj.
Komsinica sa kojom se svakodnevno vidjam odjednom je nema... Zna da sam u bedaku i da sam ceo dan cekala rezultate i na pita kako sam.
Kad se njen tata razboleo sobzirom da radim nokte i da mi dolaze jako puno medicinskih sestara imali smo informacije iz prve ruke ...nocu ,danju... Ulazile smo kad smo htele ,cak je jedna usla u salu dok je operisan sobzirom da je instrumentalka kako bi iz prve ruke saznali sve . Sve 4 medicinske setre su dobile gratis nokte...to dobro zna. I zna da bi ako mogu ne samo njoj vec bilo kome pomogla kako znam i umem.
I sta sad... dali je moguce da su ljudi u vojvodini toliko hladni i gledaju samo svoje dupe...ili sam ja budala ?
Razbolecu se od tuge i muke....
DAJTE MI SRCE OD KAMENA..pa da me vise nista ne dotice i da za nikim ne tugujem...puknu cu!
Morala sam sa nekim podeliti... ako niko i ne procita...sve jedno probala sam olaksati sebi....
cry
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 9:19 am.