Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Boraveci nedavno u Parizu imala sam priliku da posetim Theatre-Francais, jedno od pet pozorista u Francuskoj koje ima status Nacionalnog tetra (Theatre national). Ovo je jedno pozoriste medju njima koje ima stalni ansambl (la Troupe de la Theatre-Francaise). Glavna zgrada Tetra se nalazi u 1. arondismanu u Parizu, blizu palate Luvr. To me navelo da malo popricamo o Pariskom ulicnom pozoristu XIX veka, mada se diskusija moze prosiriti i na istoriju italijanskog pozorista u istom razdoblju.
Kao književni „rod“, melodarama se u Francuskoj razvija najpre u pravcu popularne građanske drame da bi, najzad, dobila oblik koji joj je dao Luj Sebastijan Marsije. To je radnja zahuhtala, bogata dramskim preokretima i potresnim prizorima čiji su nosioci lica stihijske naravi i jednostavne psihologije, bez preliva, ljudi koji su stavili sebi u dužnost da izvrše neko jednostavno, moralno delo i koji su često veoma osetljivi prema društvenoj problematici. Već od Mersijea, koji je između ostalog nedopustivo prepravljao mnoge Šekspirove drame, susrećemo se sa istorijskim temama u kojima se nazire težnja za spektakularnošću.
Prvih godina devetnaestog veka u Parizu su stvoreni uslovi za brzi razvoj spektakularnosti u melodramama, uslovi kulturne, organizacione, političke, ali prvenstveno tehničke prirode. Godine 1790, ukinute su povlastice i sve pozorišne ustanove stekle su punu slobodu delawa, Ipak u doba napoleona, bolje rečeno posle jedne naredbe iz 1807, pariska pozorišta svedena su na osam stalnih kuća, od kojih su dve (Comedie Francaise и Оpera), dobijale pomoć, szbvenciju, dok su od četiri koje su ocenjene kao sporedne, dve (Ambigu Comique и Gaite) nazvane theatres a spectacle. Osim toga. dozvoljen je rad jednom drugom pozorištu, Cirque Olympique, u kome su mogle da se prikazuju samo pantomimies a spectacle. Ali uskoro su broj pozorišta koja su radila u Parizu znatno uvećao. Pa ipak, Komedi Fransez i Opera i druga „prvorazredna“ pozorišta još uvek su bila sastajalište aristokratske publike, dok su drugorazredna ili kako su se uskoro nazvala „ULIČNA POZORIŠTA“ posećivale niže klase.
izvini Patricijo a sto ti to nama pises? Da crknemo od muke sto ne mozemo sebi da priustimo da posetimo Pariz ili si samo htela da se pohvalis gde si bila? roll
izvini Patricijo a sto ti to nama pises? Da crknemo od muke sto ne mozemo sebi da priustimo da posetimo Pariz ili si samo htela da se pohvalis gde si bila? roll

Pariz nije Bogu iza ledja, a svaki grad ima pozoriste, nista posebno
Za sad sve to čuvam u spisku neostvarenih želja , no ima vremena...
izvini Patricijo a sto ti to nama pises? Da crknemo od muke sto ne mozemo sebi da priustimo da posetimo Pariz ili si samo htela da se pohvalis gde si bila? roll



E stvarno si sa sela...pa još ona domačinska zavist...samo gledaš kako da ubodeš...roll

Ne verujem da medžu nama ima ikog koga ne interesuje parisko ulično pozorište iz sredine XIX-og veka...
izvini Patricijo a sto ti to nama pises? Da crknemo od muke sto ne mozemo sebi da priustimo da posetimo Pariz ili si samo htela da se pohvalis gde si bila? roll



E stvarno si sa sela...pa još ona domačinska zavist...samo gledaš kako da ubodeš...roll

Ne verujem da medžu nama ima ikog koga ne interesuje parisko ulično pozorište iz sredine XIX-og veka...






samo sam ti malo boldovala neka slovca, a ja jesam seljanka a sto volim da nabodem........na lakat lol
izvini Patricijo a sto ti to nama pises? Da crknemo od muke sto ne mozemo sebi da priustimo da posetimo Pariz ili si samo htela da se pohvalis gde si bila? roll



E stvarno si sa sela...pa još ona domačinska zavist...samo gledaš kako da ubodeš...roll

Ne verujem da medžu nama ima ikog koga ne interesuje parisko ulično pozorište iz sredine XIX-og veka...

i sam pocetak XIX veka je interesantan sto se tice ovog pozorista
Nastavi molim te...pusti ove neznalice kojima su "Kursadžije" najbolje što su ikada gledali...

ta ulična pozorišta su zaista bila nešto izuzetno kroz vekove a danas gotovo i ne postoje...početak 19-tog veka je bio period pravog procvata...
izvini Patricijo a sto ti to nama pises? Da crknemo od muke sto ne mozemo sebi da priustimo da posetimo Pariz ili si samo htela da se pohvalis gde si bila? roll


Ma, ne crkavam ja što ne mogu do Pariza, već što ne mogu do tog XIX veka... :x

lol
Nastavi molim te...pusti ove neznalice kojima su "Kursadžije" najbolje što su ikada gledali...

ta ulična pozorišta su zaista bila nešto izuzetno kroz vekove a danas gotovo i ne postoje...početak 19-tog veka je bio period pravog procvata...

У праву си Капетане. Мада би ја овде, а мислим да ће се и Патрициа сагласити, можда дао пар речи претече свега овог, и наравно збивања, где другде, него у Енглеској.
. . .

Tоком целог XIX века, склоност према великом спектаклу пресудно је утицала на унутрашњи распоред представа Шекспирових дела. Проширене су све оне сцене које су пружале прилику маси да ступи у дејство, а те промене су се огледале чак у поднасловима који су придодати трагедијама, као на пример Richard III, or the Batle of Bosworth Field (Ричард III или битка на Босфорском пољуWink. Та склоност није долазила до изражаја само у Шекспировом позоришту: историјска драма у енглеској није цветала као другде, али на тој врсти књижевности се радило много од Бајрона до Булвер-Литона и она је, на одговарајући начин, била представљена на позорници.

„Велика представа“ која је подсећала на италијанску мелодраму из доба барока, нашла је, можда, најбоље уточиште – пре него што је 1843. године укинут закон о дозволама за позоришну делатност – у незваничним позориштима, отвореним за гледаоце из народа.

Треба, међутим, подсетити да је једно позоришно вече у Енглеској у деветнаестом веку трајало око пет сати – од седам до поноћи – и после првог дела гледаоци су пуштани у позориште по сниженој цени (balf price): и у позориштима у којима су се приказивале редовне „регуларне“ драме, вече се завршавало фарсама, пантоми-мама, балетима и другим забавама.

Нарочиту пажњу заслужује „пантомима“, која је у Енглеској била сасвим посебан позоришни род и између 1800. и 1830. уживала је велику углед, нарочито захваљујући чувеном кловну Џозефу Грималдију. Садржај пантомиме је увек исти: отац (или туторWink намерава да уда кћерку за неког старца и да би је спречио да се венча са младићем који је у њу заљубљен, прети му да ће га убити. Тада се умеша чаробњак који заљубљеног младића претвара у Харлекина а девојку у Колумбину, док се отац и остарели просац претварају у Панталонеа и кловна. Тог тренутка почи-ње дуго проганање, пуно маштовитих решења; у читавом низу сликовитих промена декора приказују се разне средине из онога времена и додирују теме које су биле у жижи интересовања, као што су плинска светлост или последња мода, али и како водити рат, кројити правду итд. Друге представе ове врсте ограничавају се на сатиру обичаја: то је случај с једним pot-pourri извесног Пирса Игана, с необично значајним насловом, The Life of London, који је постигао бучан успех. Никако није изостајала ни сензационалистичка и мрачна црта која је штавише била саставни елеменат многих мелодрама , чији је главни лик могао бити чувени бандит у коме је народ видео оличење својих идеала побуне, нарочито у енглеској, домовину Робина Худа.
To je radnja zahuhtala, bogata dramskim preokretima i potresnim prizorima čiji su nosioci lica stihijske naravi i jednostavne psihologije, bez preliva, ljudi koji su stavili sebi u dužnost da izvrše neko jednostavno, moralno delo i koji su često veoma osetljivi prema društvenoj problematici.


Најлепши опис свих оних дешавања од Бастиље до Наполеона.

Можда се са овим не би сложили Луј 16. и Марија Антоњета, као и пар

хиљада других укључујући и Робеспијера, али не могу сви да буду главни

глумци. Док многи иду у позориште да би доживели живот, они су живели

позориште и то платили својом главом, на улици.

И наравно, како то Патриција вели, сви они су били веома осетљиви

према друштвеној проблематици.

Болно осетљиви.

wink
. . .

Било је и у оно време различитих мишљења, па су многи почели све оштрије да нападају сценографске поставке у италијанском стилу (два низа исликаних кулиса које су оптички усклађене, као и платно у позадиниWink и да се залажу за сложеније устројство сцене, богате тродимензионалним елементима, практикаблима и просеченим деловима картонских зидова, пред традиционалном сценографијом, сценотехником и техником осветљења отвориле су се могућности живог експериментисања који је ускоро, у области драмског позоришта, уродило богатим плодовима.
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 10:03 am.