Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Svako od nas verovatno ima, cuva, nesto sto je dobio davno od drage osobe... recimo mindjusu, lancic, pisamce, knjigu sa posvetom... hm...
Ponekad nas uhvati nostalgija i burlamo po starim stvarima, kako se osecate u casu kada procitate neko davno dobiveno ljubavno pismo...

Secate li je se sa smeskom ili sa gorcinom, ili sa po nekom suzom u ocima ....

zasto neke stvari u nekom trenu izgledaju kao da nikada proci nece... a ipak prolaze...

cuvate li uspomene ?
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile


pre nego sto me iskometarises, potrudi se da si jebeno savrsen/a
Čuvam geler što su mi izvadili iz glave.... shock
Čuvam geler što su mi izvadili iz glave.... shock


pa to je ok... a kako se osecas kada ga uzmes u ruke.. places li, smejes li se... bla bla.. jaoooo cu ti cupam reci kljestima iz usta shock
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile


pre nego sto me iskometarises, potrudi se da si jebeno savrsen/a
Čuvam geler što su mi izvadili iz glave.... shock


pa to je ok... a kako se osecas kada ga uzmes u ruke.. places li, smejes li se... bla bla.. jaoooo cu ti cupam reci kljestima iz usta shock



Pitam se šta sve još treba da izvade da bi bio normalan.... shock
poslednjih 30-ak godina chuvam granchicu,koja je nekada bila presovani cvet treshnje....žao mi je da je bacim,mada uvek osetim tugu,kada je pogledam Unhappy
Brisuci prasinu sa uspomena starih gotovo deceniju...

...shvatih da na neke stvari zapravo prasina i ne pada... Na one predivne porculanske figurice iz bakinog kredenca otelotvorene u liku Prijateljica koje pamtim od kako pamtim i sebe... Sestara, ne samo po krvi vec i po detinjstvu, sreci i suzama. Prvim ljubavima i prvim razocarenjima. Po pruzenoj ruci razumevanja i utehe... Po neprospavanim nocima utkanim u bermet, pelinkovac i prve cigarete... Pa, sta je spram toga 20 000 km? Sitnica... Svejedno je, tu, iza ugla ili kilometrima daleko... Mozes otici i na kraj sveta, promeniti hiljadu adresa i brojeva telefona ali uspomene uvek nosis sa sobom... Bar one na koje ne pada prasina. Stvarane sa Prijateljima od detinjstva, za ceo zivot.
chuvam sva pisma,ali ih ne chitam chesto....onako,na svakih 5 godina,i onda se uglavnom smejem...
Čuvam razne uspomene, najviše iz 80-ih. Što sam stariji, manje stvari rešim da sačuvam, jer ja kad nešto rešim da sačuvam, to skoro nikad ne bacim kasnije. Ne bih da imam baš previše uspomena koje zauzimaju prostor, i zato sam prestao da donosim suvenire sa putovanja, i slične trice Smile
Secanja i uspomene su cesto povezani sa slozenim mentalnim aktivnostima neophodnim za razumevanje sadrzaja proizaslih dogadjaja, njihov redosled, uzrocne veza izmedju njih. Osim toga dogadjaji i predmeti od znacajne vaznosti obicno su praceni emocionalnim prezivljavanjima.

licno nisam za cuvanje materijalnih uspomena, kad sliku o svemu sto vam je bilo interesantno/lepo u zivotu (kao i ono sto nije) covek moze stvoriti u svakom trenutku vremena. Sigurno da to nije isto, al odredjeni efekat ipak postoji.
Brisuci prasinu sa uspomena starih gotovo deceniju...

...shvatih da na neke stvari zapravo prasina i ne pada... Na one predivne porculanske figurice iz bakinog kredenca otelotvorene u liku Prijateljica koje pamtim od kako pamtim i sebe... Sestara, ne samo po krvi vec i po detinjstvu, sreci i suzama. Prvim ljubavima i prvim razocarenjima. Po pruzenoj ruci razumevanja i utehe... Po neprospavanim nocima utkanim u bermet, pelinkovac i prve cigarete... Pa, sta je spram toga 20 000 km? Sitnica... Svejedno je, tu, iza ugla ili kilometrima daleko... Mozes otici i na kraj sveta, promeniti hiljadu adresa i brojeva telefona ali uspomene uvek nosis sa sobom... Bar one na koje ne pada prasina. Stvarane sa Prijateljima od detinjstva, za ceo zivot.



A jel čuvaš uplatnice za porez.... shock
ne cuvam nista namerno....ali i ne bacam to se nalazi po nekim kutijama u kuci...pa tek kad mi dodje da sredjujem ja se odusevim kad nadjem tako nesto pa mi bude milo...
ne cuvam nista namerno....ali i ne bacam to se nalazi po nekim kutijama u kuci...pa tek kad mi dodje da sredjujem ja se odusevim kad nadjem tako nesto pa mi bude milo...


Jel praviš i mamce od uspomena.... shock
Čuvam par novčanica od po sto ojra...drage uspomene na neke nepoznate ljude...i čuvaču ih sve dok ih ne potrošim... shockshockshock

cuvate li uspomene ?


Čuvam sve kao pokojni deda Vule (taj je čuvo i prazne flaše od zejtina lol )
Pisala sam dnevnike,pa tako imam 15ak godina života,od a do š,napismeno. Slatko se nasmejem kad uvatim to da čitam,ali i rastužim.
Uspomene su deo nas,i ko što reče Nelica,nosimo ih sa sobom.
A nove gradimo.
Moja je sreća srneća, a grešno mi je smešno. Ako me neko čačne, u oči ove plačne, nije to neutešno...ja umem od suza da pravim-klikere lepe, prozračne
Nista ne cuvam i ne osvrcem se za sobom...
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vreme je 9:25 am.