Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
Tema: ---
Tuga je, cini mi se, u najvecoj meri plemenito osecenje. Osobe koje su u stanju da budu tuzne imaju svojevrsan atest da najverovatnije poseduju dusu, a dusa je veliko i nezamnjivo bogatstvo...

Rekao bih da postoje opsti i posebni uzrocnici tuge. Opsti bi trebalo da budu primereni svima nama bez razlike na pol, rasu, veroispovest, socijalni status.... Posebne ili licne uzrocnike tuge nazvao bih specijalnim i oni su, i pored nacelnih slicnosti, po pojavi i intenzitetu karakteristicni za svakog od nas posebno...

Zatim, u trenutku kontakta sa uzrocnikom tuge vrlo je vazno ukupno stanje naseg imunoloskog i antidepresivnog sistema, pa tako postoje situacije u kojima na isti prag drazi reagujemo razlicitim osecajem tuge...

Godinama kako starimo, i taj nas antidepresivni sistem posustaje i nekako smo u proseku sve cesce tuzniji. To je dobro i to je normalno. Nesretni su oni koje su licne nesrece ucunile imunim na tugu i znaju da se raduju tudjem bolu. Verujte mi, sretao sam i takve osobe...

I na kraju, sta mene cini tuznim? Simptomaticno je da sam sve cesce tuzan zbog sitnica. Globalne nesrece i tragedije me ostavljaju skoro ravnodusnim, ali me zato rastuzi ispalo ptice iz gnezda, uplakano dete, plac na groblju, miris pozne jeseni...

Da li je to dovoljno za atest o posedovanju duse?
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 10:56 pm.