Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Novi uzbudljivi zvuci koje je Termidus tog sudbinskog 17.novembra 1887. stvorio, ubrzo su se proširili među muzičarima lokalnih plesnih orkestara i negde do 1897. mogli su se čuti svuda u Nju Orleansu, tako da ih je navodno svirao i bivši urednik skandal - novina (verovatno neki od pralikova današnjih tabloida), poznatih pod imenom „Cvrčak“ (čiji retki sačuvani primerci sada dostižu cenu i do 5.000 $), izvesni Čarls „Badi“ Bolden, koji je takođe nezaobilazan lik u istoriji džeza i kome u raznim kvizovima često pripisuju da je začetnik džeza.

Boldenov glavni argument za sticanje slave bili su decibeli, odnosno glasnost njegove svirke. Naime, govorilo se, i to vrlo ozbiljno, da se on mogao čuti „i četrnaest milja unaokolo ako je noć vedra“. Naravno, ovo je samo još jedna od džez legendi koju treba tretirati sa izvesnom rezervom...
Nearh, sta reci, hvala na svim ovim lepim pricama o dzezu. Smile Mnogi podaci su nam nepoznati, pa eto prilike da se malo informisemo. Da li su legende ili ne, nije ni vazno. Prate istoriju dzeza i mozda je lepo verovati da je tako i bilo. U svakom slucaju je lepo za citanje. Smile
Lavice,sjecas li se grupe iz hr.koja je cini mi se imala naziv tutifrutti,nema blage veze sa dzezom,ali koliko se sjecam jedan refrem ide ovako:
...iza moga ramena sakri se od lovaca s oba oka sklopljena...
Cini mi se da jos postoje, Viking, Smile mada mi nisu bili inspiracija za nick, ali ima par pesama koje volim. Evo tekst pesme koju si pomenuo u svom postu. Smile


Nasloni glavu na moje rame


Nasloni glavu na moje rame
oprosti, za rijeci sam
nespreman
jer uvijek kad su za ples
birale dame
nikad nisam bio izabran

Nasloni glavu na moje rame
dopusti da sutnjom ti ispricam
kako tuzno je kada iza tame
mislis da si svijetlu suvisan


Osjecam da si
i ti nemirna
kao srna gonjena preko
snijega duboka

Iza moga ramena
skloni se od lovaca
s oba oka sklopnjena


Nasloni glavu na moje rame
dopusti da sutnjom ti ispricam
kako tuzno je kada iza tame
mislis da si svijetlu suvisan
Da to je ta pjesma.Hvala na iskazanom trudu.
Sledeće značajno što se dogodilo džezu je njegov odlazak uzvodno. I ovaj period u istoriji džeza je tanko i slabo pokriven činjenicama. Međutim, istina je da je neki beskrupulozni tip sudbinskog imena Fejt (fate, engl. – sudbina) Marabl, koji je došao iz Paduke i bio trećerazredni svirač parne kaliope (vrlo nepraktičan i gotovo neupotrebljiv instrument koji je patio – kao što se može videti i u starim nemim filmovima – od loših ventila koji su redovno propuštali i curili) koji je osetio da Nju Orleans postaje prenatrpan džez muzičarima. Među njima je bilo dosta i jako dobrih, kao što je bio i Luj Armstrong.

To je, pronicljivom i podmuklom Fejtu dalo ideju i za skromnu sumu novaca je kupio sebi prava da nastupa kao neka vrsta menadžera za angažovanje džez muzičara za svirku na rečnim brodovima koji su plovili uzvodno i nizvodno Misisipijem.

Angažovane muzičare plaćao je dovoljno da ih namami da otputuju do tako dalekih mesta poput Sen Luisa, znajući da oni nikada neće imati dovoljno para da se vrate. Ta aktivnost sa svojevrsnim izvozom džezera mu je ostavljala mnogo više manevarskog prostora u samom Nju Orlenasu. Interesantno je da je svoje „žrtve“ mamio plakatima na kojima je čak i Čikago izgledao kao grad na moru sa tek nešto malo svežijom klimom, a oni bi kretali u nadi da će tamo naći slavu i bogatstvo, sa kartom u jednoj i koferom sa instrumentom u drugoj ruci.

Niko od njih nije imao pojma, da je čovek koji je zbog lične pohlepe i bezobzirnosti nehotice izvršio snažnu popularizaciju džeza, kod kuće u Paduki, nekada vodio putničku agenciju....
Teorija koju je prvi put izrekao Teolosifus Dž. Elflajkman Mlađi II u radu „Redefinisani regtajm: zbirka radova čitanih na Milneburčkom univerzitetu, od 7-15. jula 1943.“, da je regtajm najpre izmišljen u Fredovoj Čalabrčkarnici u Zapadnoj 37. ulici u Sen Luisu, zato što je klavir imao štucavicu, danas se smatra neodrživom. Isto važi i za pretpostavku da se to dogodilo tokom revolveraškog obračuna u kancelariji izdavača rolni za klavir – automate.

S druge strane, priča koju je napisao dobro poznati anonimni pisac u Sen Luiskom Poštaru da je regtajm izmislila neka crnkinja, po imenu gospođa Danberi, godine 1888. mora se uzeti sa zrnom soli.

Pošto istina, kao i obično, verovatno leži između ovih suprotstavljenih tvrdnji, možemo reći da je najverovatnije regtajm nastao kao posledica ruiniranog stanja klavira čijih nekoliko dirki nije funkcionisalo. Naime, u to vreme se sviralo uglavnom na polovnim klavirima iz doba nakon zlatne groznice, a mnogi su bili i prilično izbušeni mecima.

Prema regtajmu je moguće i preporučljivo je zauzaeti krajnje puristički stav, između ostalog i zbog toga što ste gledali film Žaoka (The Sting). Za razliku od većine vrste džeza, regtajm zaista postoji u vidu štampanih partitura, i za neke, postao je Jevanđelje po Sv. Džošui.
Međutim, svakako se ne treba složiti sa ljudima koji misle da, pošto imaju neku ploču Džošue Rifkina, sve znaju o regtajmu. Rifkin je, kao što je to opšte poznato, bio američki muzikolog, specijalista z srednjevekovnu muziku i nekadašnji duvač stakla, kome je pala na pamet srećna zamisao da Džoplina Skota izvodi i snima kako treba.

Ali i nažalost, ovo je regtajm učinilo pristupačnim svima, pa tako nećete pogrešiti ako oklevaćete Rifkinovu takozvanu čistotu. To i nije teško ako se (s pravom) pretpostavi da pravi izvođači regtajma ni najmanje nisu zvučali (pa čak ni izgledali) čisto. Podsetimo se da je to bilo doba izbušenih klavira iz doba zlatne groznice, zagušljivih sala od duvanskog dima, znoja i svih vrsta alkohola koji se tada pravio od gotovo bilo čega...
Kada ce biti nastavak?

kad gospodinu ponovo proradi inspiracija za copy-paste... 8) lol lol
Maks Morat (obično je nosio polucilindar – što je bio često znak originalnosti i pripadnosti svetu regtajma) je značajno ime koje svakako treba pomenuti. Ali pre nego što to uradimo mislim da objasnimo malo to sa polucilinderom, odnosno derbi šeširom. Naime, mnogi savršeno nepoznati džez muzičari su nosili polucilindere. To je bio običaj koji je uveo Vili „Lav“ Smit, svirač poznat po svojoj hrabrosti. Kao i sva pravila i ovo je imalo svoje izuzetke, kao što je, na primer, Aker Bilk.
Nego da se vratimo Maksu Moratu i ostalim sviračima regea. Morat je bio bliži „džig“ stilu od Toma Turpina. Pregršt ovakvih imena još možete pronaći u knjigama kao što je Regtajm retkosti, koju je priredio Trebor Džej Trihenor, čovek čudnog imena čak i za Ameriku.
Tako, ako se u društvu nametne priča o regtjmu, možete započeti razgovor sa Harvijem M. Babkokom, Matijem Harlom Bardžisom, E. Vorenom Farijem, Dž. Bodvoltom Lampeom, Džulijom L. Nibergal ili Frenkom Iks Mek Fadenom. Ako ih još pomenete, tek onako, ovlaš, to će sigurno impresionirati čak i samoubeđene regtajm sveznalice.
Ime, već pominjanog, Skota Džoplina (1868 – 1917) postalo je toliko poznato da je to gotovo za prezir i gađenje. Svaki pokušaj da se njegovo ime nametne kao jedino važno u regtajmu, treba saseći u korenu sa, recimo, sugestijama da su Džejms Skot, Artur Maršal, Džo Džordan i tako dalje, u stvari bili bolji. Naravno da je ta tvrdnja apsolutno neistinita, ali je održiva, s obzirom da je jako malo ljudi toliko obavešteno da vam se suprotstavi.
Džoplin je ustanovio nekoliko nezaobilaznih načela regtajma kao što je, na primer, ovo: „Pažnja! Ovaj komad ne sme se svirati brzo. ’Regtajm’ se nikada ne sme svirati brzo. Autor“ – Što je neka vrsta upozorenja ili uputstva, kakvo se već može naći na nekoj kutiji od lekova, i odštampano je na mnogim njegovim partiturama. Uprkos tome, on se proslavio delom koje se zove Regtajm javorovog lista (saundmotiv kultnog filma Žaoka), koje je on, ali kao i mnogi drugi, uvek svirao prebrzo.
Ambiciozni i inventivni Džoplin je imao i fiks ideju da napiše regtajm-operu koju je nazvao Tremoniša, na koju je potrošio mnogo vremena i novaca od potpuno zasluženih honorara, ali ga je njeno neuspelo postavljanje oteralo u ludilo. Tek kasnije, mnoga Džoplinova dela su korišćena i snimana za brojne filmove, balete, džinglove...
Još jedno nezobilazno ime regtjma je Luj Moro Gočalk (1829 – 1869). Rođen je u nju Orleansu i bio je virtuozan klavirista (ne bez razloga su ga poredili sa Listom) i plodan kompozitor. Njegova dela su zasnovana na narodnim igrama Luizijane i ponekad imaju izuzetnu regtajm aromu. Ako kažete da je baš on prvi začetnik regtajma, uopšte nećete pogrešiti...
Nearh je danas poranio. Smile wink Dobro jutro lol
Nearh je danas poranio. Smile wink Dobro jutro lol


Dobro jutro Tutifrutti. :D :D
E, ja cu tek na spavanje, meni se smrklo lol lol
E, ja cu tek na spavanje, meni se smrklo lol lol


Dok nekome ne smrkne, drugome ne svane. wink :D
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 11:30 pm.