Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
Njuorleanski džez II

Ne zna se koje bio u bednijem stanju, da li svirači njuorlenskog džeza ili njihovi instrumenti. Muzičari su bili ili notorne pijandure, ili su duvali marihuanu ili su bili oboje, što je njuorleanskom džezu davalo aromu prženih čizama. Njegova opšta propast bi možda bila proglašena tokom 40-ih godina prošlog veka, da nije došlo do oživljavanja interesovanja za pravu stvar i sada već drevne muzičare, kojima su nedostajale tako korisne stvari poput zuba i pamćenja, što nije smetalo zainteresovanima da im tutnu u ruke adekvatno izubijane i raštimovane instrumente, što je potpalilo fantastično zanimanje za tradicionalni zvuk.

Svako ko ne zna navedene zahteve njuorleanskog džeza, poželi da vrati kupljene ploče sa takvim rivajval bendovima, u zabludi da sa njima tehnički nešto nije u redu. Znalac će, s druge strane, uživati u napuklim tonovima, upijati retku sposobnost da se svira tek malčice van tonaliteta (što je teško izvesti namerno) i diviti se slonovskom ritmu sa jedinstvenom aromom koja potiče od mešanja čupkanog bendža i lupkanog basa.

Kada su se prvobitni njuorleanski džez muzičari konačno totalno upropastili i iščezli, preostalo je samo da se načine verne imitacije. To su retko pokušavali mladi crni muzičari koji su se okrenuli cerebralnijim stvarima, a mnogo češće podnapiti beli muzičari čija je glavna sličnost sa originalima što su i oni mogli da poloču kriglu – dve na eks.

Amerikanci su imali fin imena poput Jerba Buena Džez Bend i Stejt Strit Stompers, dok su Britanci, kojima su doduše nedostajale te asocijacije, ali su nekako naslutili da su reke od suštinske važnosti za džez, pa su smišljali imena poput Džez orkestra reke Krejn i Zagrevači tabana iz Kenta&Ejvon Kanala.
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 8:42 pm.