Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
Čikaški džez

Pošto bi ih, već pominjani, Fejt Marabl ošišao za zaradu uzvodno, većina džezera iskrcala bi se sa broda negde oko Sen Luisa; obično bi kupili po hamburger od onoga što im je preostalo, pa krenuli autostopom za Čikago. U Čikagu je duvalo toliko muzičara da je taj grad u vreme, 20-ih godina prošlog veka, postao poznat kao Grad Vetrova.

Crne muzičare uglavnom je upošljavao izvesni Džo Oliver, poznat kao „Kralj Oliver“, zato što je tamo stigao prvi. Oliver je oformio grupu koju je nazvao svojim Kreolskim džez orkestrom (mada su se obavešteni kleli da u njemu nije bilo niti jednog kreolca) i pozvao je mladog i perspektivnog kornetistu po imenu Luj Armstrong da im se pridruži.

Prva velika džez inovacija viđena je kada se orkestar koji je svirao njuorleanske stvari, pojavio sa dva korneta. Čistunci su to videli kao prvi korak u sunovratu džeza prema nesrećnom preterivanju koje je donela era svinga.

Druga sorta čikaškog džeza bila je ona koju su izvodili beli muzičari, i to:

a) izvesni profesionalci koji su kopirali Olivera i sebe nazivali Njuorleanskim kraljevima ritma, ili

b) izvesni momci koji tek što su izašli iz kratkih pantalona da bi kopirali Njuorleanske kraljeve ritma i zvali sebe Čikagoancima.

Pošto beli čikaški muzičari nisu posedovali fizičke kapacitete onih regularnih svirača, zbog zahtevnosti njuorleanskog stila, sviranja u kojem su svi svirali iz sve snage, izmislili su čikaški stil gde su se smenjivali u solo deonicama, dok su ostali pijuckali ili „duvali“, kombinujući svirku samo nakratko na početku ili kraju numere.

Neki od njih, poput Pivija Rasela, razvili su vrlo ekonomičan stil sa minimumom nota. Pošto su većina mesta gde se svirao džez bile jazbine za alkoholisanje pod upravom kontraverznih biznismena kao što je bio Al Kapone, džez muzičarima je išlo dobro dok god su nastavljali da sviraju i ignorisali pucnjavu.
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 8:58 pm.