Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
Britanski džez III

Moderan džez stigao je u Britaniju na najromantičniji način. Krajem 40-ih, nekoliko ploča Čarlija Parkera stiglo je kao balast na palubi jednog parobroda. Sastajući se u potaji u podrumima stanova u Vest Endu, gde su zavese neprekidno bile navučene, mladi londonski muzičari kao što su Džon Dankvort (nikako ga ne pominjite kao „Džoni“), Roni Skot (uvek ga zovite „Roni“) i Toni Krombi slušali su te ploče i pretrpeli trenutno religijsko preobraćanje. Sveto mesto njihove želje nalazilo se u 52. ulici u Nju Jorku, a da bi mu otišli u hodočašće, prijavili su se kao neobučeni mornari u Džeraldovu Mornaricu, pošto je Džeraldo bio Fejt Marabl prekookeanskih brodova. Vratili su se i doneli Bop, pošto i muzika ima svoj život, sa svojih povratnih putovanja. Tako se džez, kome je ponestalo reka uz koje bi plovio, otisnuo na mora, kojima, naravno, i dalje luta.

Drugog juna 1974. neki nepoznati pisac smislio je frazu „uradi svoje“, pa je nova generacija džez muzičara odlučila da više ne traži inspiraciju u Americi. Smeli bariton – saksofonista Džon Surmen bio je taj koji je proklamovao novi stav na svom proslavljenom albumu Surmen u sedlu. Drugi je bio Evan Parker, saksofonista koji je toliko „radio svoje“, da to uopšte više nije ličilo na sviranje saksofona.

Ovo je, opet, navelo klarinetistu Sendija Brauna, koji je umro od arhitekture i viskija u 46. godini, da usklikne: „Braniću do poslednjeg daha njegovo pravo da tako svira, ali za sebe zadržavam pravo da ga ne slušam!“.
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 7:13 am.