Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
Kod "Točkonje"

Danas sam posle tridesetak godina bio u meni neobično dragom Šapcu. Sava opala, toliko da se vide mnogobrojni sprudovi, Masarikova ulica u novom ruhu, Eparhija uređena i jako lepa, kao i uvek... Prvo što sam pitao jednog slučajnog prolaznika je bilo to da li radi čuveni Točkonja. Čovek, nešto stariji od mene, pošto me je osmotrio od glave do pete, pomalo setno i gotovo sigurno da ćemo se odmah shvatiti, mi je odgovorio kako Točkonja nikada nije bio lepši, ali da je potpuno uveren da se to meni neće dopasti.
Požirio sam kroz toplo jutro ka vrhu Masarikove ulice gde se ona seče sa Trgom 23. oktobra i, gle čuda. Točkonja se ne vidi od brojnih tuja u saksijama, koje su Točkonjinu lepo uređenu baštu činile diskretnom. Zatim, eksterijer je bio moderan, uredan, konobari mladi, čisti i uslužni momci, gotovo profesionalci. Obišao sam celu kafanu i seo u ugao bašte procenjujući malobrojne goste. Naravno, Šapčani su uvek puni duha bilo to u modernoj, bilo to u staroj kafani, ali starog Točkonje iz doba moje mladosti, nažalost više nema. Nema ni te buke, niti tog smeha, kao ni gužve, ni žive muzike. Zauvek je prošlo vreme kada je Šabac bio srpski Nešvil i kada su u Točkonjinoj bašti, čini mi se četvrtkom, održavane audicije orkestara za razne i brojne gazde kafana iz cele Mačve, pa i šire, koje su dolazile na ovo mesto u želji da angažuju muzike za svoje lokale. Ta svojevrsna pijaca orkestara je zauvek nestala i preselila se u naša sećanja. A i taj deo bašte više i ne postoji. Na njemu je, koliko sam shvatio, sada javni WC. Ni Trg 23. oktobra nije više to, već je to sada Trg djačkog bataljona, ako sam dobro zapamtio. To, uostalom, više nije ni važno, jer u njemu već odavno ne stanuje jedna Jasmina, čijih prelepih zelenih očiju i danas se rado i sa setom sećam...
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 2:07 am.