Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
". . . Na Martiniqueu sam posetio priprosta i zapuštena postrojenja za proizvodnju ruma; tamo su još upotrebljavali aparate i tehniku iz 18. veka. Naprotiv u Puerto-Ricu su mi, u fabrikama kompanije, koja ima neku vrstu monopola nad celokupnom proizvodnjom trske, pokazali rezervoare od belog emajla i hromirane slavine.
Pa ipak, sve vrste ruma na Martiniqueu, koje smo probali s nogu iz starih drvenih buradi zgrušanih od otpada, bijahu blaga ukusa i mirisave, dok su one u Puerto-Ricu proste i grube.
Da li se prijatna pitkost prvih dobija od nečistoća, koje se zadržavaju zahvaljujući prastarom načinu obrade? Taj kontrast objašnjava u mojim očima paradoks civilizacije, čije čari u suštini zavise od taloga, koje ona prenosi u svom prelivu, a da mi ipak ne možemo sebe sprečiti da ga prečistimo.
Iako imamo dvaput pravo, mi javno priznajemo svoju krivicu. Jer imamo pravo biti racionalni, kad nastojimo povećati svoju proizvodnju i sniziti proizvodne troškove.

Ali isto tako je naše pravo voleti ona nesavršenstva, koje tako uporno nastojimo odstraniti. Društveni se život sastoji u tome da uništava ono, što mu daje aromu. . ."



Prethodno je uočio Levy Strauss početkom prošlog veka. Tendencija se ipak održala i unapredila. Da li je to napredak, ili smo prisiljeni da "smanjimo proizvodne troškove"!?

Budućnost koja nam se sprema po pitanju hrane i ishrane je uz grublja uopštavanja otprilike sledeća: Npr. proizvodite ajvar. Oni koji kontrolišu proizvodnju interesuje da li je vaš proizvod štetan po ljudsko zdravlje i da li se uvek isporučuje u istom (minimalnom) kvalitetu. Da li je ajvar prekuvan, nekuvan, preslan, neslan i sl. odlučuje tržište, odnosno mi. Postupak pripremanja mora da bude u tančine razrađen i prihvaćen, a što itekako košta, tako da će svaki prehrambeni proizvod morati da ima deklaraciju da su procedure i kvaliteti poštovani.

Domaći proizvodi? Može, ali na vlastitu odgovornost i samo za ličnu upotrebu.
Koliko smo spremni da vidimo pijace sa jednom ili dve vrste sira, a koji će da se razlikuju eventualno po boji pakovanja?
Domaća rakija, čvarci, kobasice, kulen, švargla . . . you name It???


Koliko je spreman naš duh raznolikog da se utopi u "konfekciju"?
Da li ste spremni da izgubite svog prodavca sira?

p.s. Hrana i ishrana je navedena kao primer, ali mišljenja sam da slične priče i pričice postoje u svim porama svakodnevice.
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 11:25 pm.