Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Pregled samo jednog posta.
Sebicna je mozda u smislu da osobu koju volis ili koja ti se dopada zelis samo za sebe.


Takva sebicnost moze vrlo da koketira sa posesivnoscu, zar ne?

Osecanje koje se budi u svakom kad voli, pogotovo u pocetnim fazama opijenosti je toliko lepo i toliko obuzima da jeste na neki cudan nacin samo sebi dovoljno. U tom smislu jeste potrebnije onom ko voli.

Pitam se da li i onaj koga volimo isto to oseca? Da li onda imamo dve osobe koje uzivaju u sopstvenim osecanjima koja ih preplave?

Sta se desava kad postanemo svesni da ljubav nije uzvracena? Da li je odrzivo da nam je potrebno i dovoljno to sto sami volimo?

Sta se desava ako ljubav jeste uzvracena, ali u kasnijim fazama ljubavi?

Da li zbog potrebe da volimo tesko sebi priznajemo da nesto ne funkcionise, da je gotovo?

I, sasvim suprotna pojava, da li zbog potrebe za opijenoscu neki ljudi, cim ista prodje, traze novu opijenost (zovu ih "love junkies"Wink? Oni mi se nekako najbolje uklapaju u "dokaz" da je "ljubav" sebicna.

Mozda je ono sto je normalno (najzastupljenije) nesto izmedju ovih extrema?

Mozda, kad bismo svega ovoga bili stalno svesni, bi LJUBAV nestala.
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 11:31 pm.