Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Malo kasnim jer sam se tek danas registrovao.

Na jucerasnji dan je poginuo legendarni komandant Sava Kovacevic...

Jer, ono što nigdje više ne postoji, sačuvalo se ovdje kao čudo, kao mogućnost, kao opšta nada, primjer za ugled, utjeha ljudskom beznađu i samozaturenosti, radosna zora velikog očekivanja. SLOBODA.

Ovo krdo slobodnih konja, koji žive o travi i rosi, koji udišu slani vazduh s pučine, koji ne žive u omeđenim rezervatima, već u potpunoj slobodi pod otvorenim nebom, sami sebi udes i sudbina, jednaki pod suncem i kišom, jednako predati na milost obilja trave i nemilost suše, bez zavisti i mržnje, upućeni jedni na druge, moglo bi biti zametak velike slobode kosmosa.
Rođen je 25. januara 1905. u Nudu kraj Grahova. Detinjstvo, mladost i veći deo života proveo je u rodnom kraju. Osnovnu školu završio je u susednom selu Zaslapu. Loše materijalno stanje porodice sprečilo ga je da nastavi školovanje, pa je počeo da se bavi poljoprivredom. Kada je odrastao, zaposlio se u „Ombli", preduzeću za eksploataciju šume u Bijeloj gori. Kasnije odlazi od kuće i najpre radi u rudniku Trepča na montaži žičare, onda dolazi u Beograd i zapošljava se u štampariji „Vreme" i na izgradnji novog Savskog mosta. Pošto je proteran iz Beograda, ponovo se zapošljava kao šumarski radnik, a onda radi na svom imanju. Bio je i drumski radnik.
Jer, ono što nigdje više ne postoji, sačuvalo se ovdje kao čudo, kao mogućnost, kao opšta nada, primjer za ugled, utjeha ljudskom beznađu i samozaturenosti, radosna zora velikog očekivanja. SLOBODA.

Ovo krdo slobodnih konja, koji žive o travi i rosi, koji udišu slani vazduh s pučine, koji ne žive u omeđenim rezervatima, već u potpunoj slobodi pod otvorenim nebom, sami sebi udes i sudbina, jednaki pod suncem i kišom, jednako predati na milost obilja trave i nemilost suše, bez zavisti i mržnje, upućeni jedni na druge, moglo bi biti zametak velike slobode kosmosa.
Još u ranoj mladosti pošao je putem revolucionarnog opredeljenja; član KPJ postao je 1925. godine. Idejno se formirao pod uticajem svoga brata, poznatog revolucionara Nikole Kovačevića. Sava je mnogo je radio na svom ideološkom, teoretskom i kulturnom uzdizanju: čitao je marksističke knjige, političku štampu, beletristiku, vojnu i drugu stručnu literaturu.

Do rata je imao sledeće partijske funkcije: pročelnik ćelije, član (1928) i sekretar (1934) MK Grahovo, član OK Nikšić (1934) i član PK KPJ za Crnu Goru (izabran 1937. na 6. pokrajinskoj konferenciji). Kao partijski radnik, pokreće seljake u borbu protiv politike režima i policijskog terora, organizuje štrajkove radnika u mestu zaposlenja; radi na stvaranju seljačkog zadrugarstva, okupljanju omladine, otvaranju čitaonica; istupa kao oprobani govornik na narodnim svečanostima, na izbornim sastancima, na velikim skupovima i demonstracijama. Radio je na stvaranju legalne Radničko-seljačke stranke (1937-1938) i bio jedan od njenih istaknutih predstavnika u Crnoj Gori. Zbog revolucionarnog rada hapšen je više puta (u Grahovu, Nikšiću, Cetinju, Kosovskoj Mitrovici, Beogradu) i izvođen pred sud. Prilikom velike provale u partijskoj organizaciji 1936. u Crnoj Gori (uhapšeno oko 300 ljudi), izbegao je hapšenje, sklonio se u šumu s još tri grahovska komunista i naoružan proveo u ilegalnosti 9 meseci. Najzad se, uz garanciju, predao sudskim vlastima u Nikšiću, odakle je sproveden u sarajevski zatvor, a nešto kasnije izveden pred Sud za zaštitu države u Beogradu (1937). Na sudu je oslobođen. Drugi put je, u proleće 1940, zbog antiratnog govora, uhapšen i sproveden na suđenje u Staru Kanjižu. I ovoga puta je oslobođen. Poslednji put je uhapšen uoči Aprilskog rata 1941, u vreme kada se dobrovoljno javio da ide na front. Pod snažnim pritiskom naroda, vlast je bila prisiljena da ga pusti na slobodu.
Jer, ono što nigdje više ne postoji, sačuvalo se ovdje kao čudo, kao mogućnost, kao opšta nada, primjer za ugled, utjeha ljudskom beznađu i samozaturenosti, radosna zora velikog očekivanja. SLOBODA.

Ovo krdo slobodnih konja, koji žive o travi i rosi, koji udišu slani vazduh s pučine, koji ne žive u omeđenim rezervatima, već u potpunoj slobodi pod otvorenim nebom, sami sebi udes i sudbina, jednaki pod suncem i kišom, jednako predati na milost obilja trave i nemilost suše, bez zavisti i mržnje, upućeni jedni na druge, moglo bi biti zametak velike slobode kosmosa.
13. juna, glavne snage 3. udarne divizije pošle su u opšti napad na levoj obali Sutjeske. Divizija je uspela da potisne neprijatelja, ali ne i da slomi njegov otpor na Košuru, padinama Ozrena, Lastve, Kazana. U najkritičnijem trenutku, Sava je odlučio da novim jurišem izvrši proboj. S pratećom četom i grupom kurira izbio je u prvi streljački stroj, zapovedio juriš, i pucajući iz puškomitraljeza, pošao napred. Sava Kovačević je pao je u jurišu, pokošen neprijateljevim rafalima.


„Mi smo krenili u juriš da se izvučemo iz obruča, misleći da su Nijemci samo na vrhu brda. Kad smo dogovarali juriš, neko do mene je pita Savu u kojem ćemo pravcu jurišat, i Sava pokaže na vrh brda: “Tamo đe su Nijemci.“ Pala je komanda da se formiramo u streljački stroj, i ja čujem poznati Savin glas: „Prenesi lijevo i desno!“ Ali nismo znali da su Nijemci došli još bliže, da su u rovovima već na kraju livade. I mi razvijemo streljački stroj i krenemo u juriš, a oni nas dočekali rafalima. Okrenem se oko sebe i vidim: pop kleči i plače. I kaže: “Kuku lele, umro Sava.“ (Mi smo u diviziji pri štabu imali popa. Njegov je posal bija, kad neko od Crnogoraca pogine, da mu održi misu, jer Crnogorci su bili pravoslavci.) I plače pop: “Pogibe Sava.“ A ja mislija, kako se moj komandant bataljona isto zva Sava, da je poginija on, a ne pravi Sava. I ja dođem do njega i vidim: bogami, pravi Sava. Rupa na čelu, krv oko glave, kosa mu sva zalipljena unazad od krvi.
Kad smo se tri miseca kasnije vratili na Tjentište da ga sahranimo, bija je u istom položaju. I mi gledamo: znaš da su svi mrtvi, a izgledaju ka da su živi. Svi u komadu, a takneš prstom - on se raspadne.


(Sećanje jednog od partizanskih boraca)

Prema nekim mišljenjima, Sava je poginuo u proboju jer se ponašao ka borac, a ne kao komandant divizije.[4] On kao komandant divizije nije smio ići u streljačkom stroju, nego biti u pozadini. A on je stao u prvi red i viknuo “Juriš!“, digao se naglo i prvi krenuo.
Jer, ono što nigdje više ne postoji, sačuvalo se ovdje kao čudo, kao mogućnost, kao opšta nada, primjer za ugled, utjeha ljudskom beznađu i samozaturenosti, radosna zora velikog očekivanja. SLOBODA.

Ovo krdo slobodnih konja, koji žive o travi i rosi, koji udišu slani vazduh s pučine, koji ne žive u omeđenim rezervatima, već u potpunoj slobodi pod otvorenim nebom, sami sebi udes i sudbina, jednaki pod suncem i kišom, jednako predati na milost obilja trave i nemilost suše, bez zavisti i mržnje, upućeni jedni na druge, moglo bi biti zametak velike slobode kosmosa.
Upucali ga sa leđa....jerbo je bio smetnja....
Nisam savršen ali ne nerviram okolinu!!!
Ja volim ljude,ali ne i svakoga.Ja opraštam puno, ali ne i sve.Ja zaboravljam brzo,ali ne i uvek.Onaj koga volim,taj to zna.Onaj s kim ne želim da se družim, to oseti.Za prave prijatelje ići ću kroz pakao,a neprijateljima ću rado pokazati put do tamo.
Dobro se ti nama vrnuo Bajram Mubarak Morska osedela Grivo
Bela Griva kaže...

Malo kasnim jer sam se tek danas registrovao.

Na jucerasnji dan je poginuo legendarni komandant Sava Kovacevic...





Nešto svežije vesti..
Novinar Stefan Cvetković iz Bele Crkve noćas je nestao, potvrdilo je Beti nekoliko izvora iz Bele Crkve. Pronađen je njegov automobil, kojem je motor radio. Očevici su ispričali da su na automobilu bila otvorena vrata i da je pored pronađen Cvetkovićev ručni sat sa pokidanom narukvicom. Agencija Beta je pokušala da stupi u kontakt sa Cvetkovićem, ali su mu svi poznati mobilni telefoni bili isključeni. Izvor Bete je rekao da je policija obaveštena o nestanku novinara i da je u toku intenzivna potraga za njim.



Cvetković se proteklih godina u više navrata žalio da mu prete različiti političko-tajkunski moćnici.

On je 19. maja ove godine ispričao medijima da je bio šest sati zadržan na administrativnom prelazu Jarinje i naveo da je nakon toga od kosovske policije dobio dokument kojim se potvrđuje da je po nalogu specijalnog tužioca koji vodi istragu o ubistvu kosovskog političara Olivera Ivanovića, zadržan u policijskoj stanici u blizini prelaza zbog ispitivanja.

Cvetković je tada ispričao da je na Kosovo išao novinarskim poslom, jer, kako je rekao, radi na istraživanju ubistva Olivera Ivanovića.

„Nisu imali drugi način da dođu do mene, pošto su primetili da sam došao u kontakt sa nekim ljudima koji su im interesantni za istragu“, rekao je Cvetković Beti nakon što je pušten.

On je u februaru mesecu u Beogradu održao konferenciju za novinare pod nazivom „Koliko košta likvidacija na severu Kosova“, kada je pokazao i fotografije osoba koje su navodno bile umešane u likvidaciju Olivera Ivanovića i izneo tvrdnje da je taj atentat plaćen 40.000 evra.

Cvetković je prošle godine bio nepravosnažno osuđen na više od dve godine zatvora po prijavama pojedinih funkcionera Srpske napredne stranke.
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile


pre nego sto me iskometarises, potrudi se da si jebeno savrsen/a
Povodom nestanka novinara jedan ugledni srpski patriota i politicar je na Twitteru dao slijedece objasnjenje:

"Nestali novinar popio vodu iz beogradaskog vodovoda i nestao"
Jer, ono što nigdje više ne postoji, sačuvalo se ovdje kao čudo, kao mogućnost, kao opšta nada, primjer za ugled, utjeha ljudskom beznađu i samozaturenosti, radosna zora velikog očekivanja. SLOBODA.

Ovo krdo slobodnih konja, koji žive o travi i rosi, koji udišu slani vazduh s pučine, koji ne žive u omeđenim rezervatima, već u potpunoj slobodi pod otvorenim nebom, sami sebi udes i sudbina, jednaki pod suncem i kišom, jednako predati na milost obilja trave i nemilost suše, bez zavisti i mržnje, upućeni jedni na druge, moglo bi biti zametak velike slobode kosmosa.
Ili usavršava temelje jedne od kula Blejograda u vodi.....
Nisam savršen ali ne nerviram okolinu!!!
Ja volim ljude,ali ne i svakoga.Ja opraštam puno, ali ne i sve.Ja zaboravljam brzo,ali ne i uvek.Onaj koga volim,taj to zna.Onaj s kim ne želim da se družim, to oseti.Za prave prijatelje ići ću kroz pakao,a neprijateljima ću rado pokazati put do tamo.
Bilo kako bilo, MUP ce rijesiti problem. Kad su otkrili ubice Ivanovica i Jelene Krsmanovic naci ce i novinara.
Jer, ono što nigdje više ne postoji, sačuvalo se ovdje kao čudo, kao mogućnost, kao opšta nada, primjer za ugled, utjeha ljudskom beznađu i samozaturenosti, radosna zora velikog očekivanja. SLOBODA.

Ovo krdo slobodnih konja, koji žive o travi i rosi, koji udišu slani vazduh s pučine, koji ne žive u omeđenim rezervatima, već u potpunoj slobodi pod otvorenim nebom, sami sebi udes i sudbina, jednaki pod suncem i kišom, jednako predati na milost obilja trave i nemilost suše, bez zavisti i mržnje, upućeni jedni na druge, moglo bi biti zametak velike slobode kosmosa.
I Ćuruvijine.......
Nisam savršen ali ne nerviram okolinu!!!
Ja volim ljude,ali ne i svakoga.Ja opraštam puno, ali ne i sve.Ja zaboravljam brzo,ali ne i uvek.Onaj koga volim,taj to zna.Onaj s kim ne želim da se družim, to oseti.Za prave prijatelje ići ću kroz pakao,a neprijateljima ću rado pokazati put do tamo.
I ko je rusio Savamalu
posmatrac82 kaže...

I ko je rusio Savamalu



Ko je ubio Olivera Ivanovića?
- For God´s sake, Effie, why can´t you be like other girls?!
-Because the world is overcrowded with other girls Smile


pre nego sto me iskometarises, potrudi se da si jebeno savrsen/a
Zar odgovor na ta pitanja nije isti?
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vreme je 10:17 am.